Sonaticin kutak

Malopre, na prethodnom postu, postignut je jedan dogovor :) A svaki dogovor prati i posluženje, zar ne...evo stiže...za sve noćne ptičice i za one ranoranioce....

Prijatno, čitamo se!

Želim da potpuno zaboravim ono šta je bilo, da ne razmišljam šta je moglo da bude, da su stvari bile drugačije.

Ponekad se mora staviti tačka na priče koje nisu, od samog početka,mogle da imaju srećan kraj.

Želim da mislim pozitivno. Da verujem u čuda. Samo ako verujemo u čuda,ona su moguća.

Moram da čekam.Znam onu poslovicu STRPLJEN-SPAŠEN.

I čekaću, neće mi to pasti mnogo teško.

Čekaću,jer mislim da čekam onog PRAVOG.Sve mi " govori " da je to ono..što treba da bude, i da se krug lagano, ali sigurno zatvara (a to zapravo i želim ).

Ah...kako mi je malo potrebno da budem srećna, dovoljne su bile samo one reči...( a nisu one klasične..VT :) )....  

Nekako s proljeća  

Nekako s proljeća
uvijek meni doluta
neka čežnja tamna
tiha mudrost davna
spuštam ja stare kofere
na perone sudbine
to je miris zrelih godina
moj kaput baš je težak najdraža
nekako s proljeća
ja se sjetim starih drugova
probude se u meni
svi derneci pijani
tad nosim stare cipele
one znaju moje ulice
to je boja crnog ponoća
moji koraci baš su teški najdraža
i opet taj osjećaj samoće
kad neće nikog mene krene i hoće
i opet mrakom svoje pjesme bojim
pijan od želje, za usnama tvojim
sav sam ti od ludila
nekako s proljeća
nekako s proljeća
sjeti mene nepravda
na pobjede, poraze
i sve lažne obzire
napravim račun praštanja
popijem pusta maštanja
to je ukus lijepog kajanja
moji kapci baš su teški najdraža
nekako s proljeća
noć mi oči otvara
nemam san da uhvatim
nema dana da ne izgubim
a hoću, da te vodim ja
tragom sunca, jugom maslina
to je dodir tvojih bedara
moja duša baš te voli najdraža
sav sam ti od ludila
bez tebe s proljeća

                                                CRVENA JABUKA

*******************************

Nedostaje mi...svakim danom sve više....

Ovo je moj pedeseti post na ovom blogu. Nisam planirala da bude nešto " posebno ", da u pedesetom postu bude neka nova priča, ili omiljena pesma.

Možda će ovaj post biti običan, ali će svakako biti iskren. Ja sam iskrena uvek...i na netu i van neta.

Drago mi je što imam blog na ovom portalu. Atmosfera između blogera je prijatna, postovi su zanimljivi, i znam da nisam nimalo pogrešila što sam otvorila i ovde blog ( posle bloga co.yu i bloga hr. ).

Za ovaj mini jubilej promenila sam i dizajn bloga :) Volim promene, i ne plašim ih se.

O čemu bih još pisala?

Ne dešava mi se trenutno ništa zanimljivo...neću da pišem o politici, a ni svetsko prvenstvo u fudbalu ne pratim, da bih mogla da pišem o tome :)

Možda je najbolje da završim pisanje...i da sačekam inspiraciju :)

Znam da će doći, kada se najmanje nadam.     

Pre tri sata sam se vratila kući. Dobro je, nije me dočekala kiša.

Provela sam sedam dana u Sokobanji. I kakvi su moji utisci? Banja je lepa, priroda je božanstvena, meštani su neposredni i veoma gostoljubivi, ali...Mesto je malo, i mogu posle dva dana da se upoznaju sve ulice, svi kafići, da se vide sve prirodne lepote. I dosadno je, prilično dosadno svakodnevno šetati istim ulicama, i gledati ista lica.

" Baterije " sam napunila. Odmorila se od neta, koji mi je ipak malo nedostajao, i evo me opet ovde.

U potpunosti se slažem sa poslovicama : " Svuda pođi- kući dođi "  i  " Svoja kućica-svoja slobodica " :)))))....    

Nekoliko dana nisam pisala ovde. Večeras pišem, imam vremena, i moram nešto da napišem pre nego što otputujem.

Neću biti u Beogradu desetak dana. Ne verujem da ću pisati iz nekog net kafea. 

Neobično sam raspoložena u poslednje vreme. Smenjuju se sreća-tuga, sreća- tuga...

I prija mi tišina. Ćutim, i to mi baš prija. 

Ne pišem mejlove...( sem jednoj, jedinoj osobi ), ne ostavljam postove na forumima.

Čitam blogove, čitam postove na forumima, čitam mejlove :), i razmišljam, skupljam utiske...Slažem i neke kockice mozaika iz čarobne " kutije sećanja ", i čini mi se da se krug lagano zatvara.

Reči još uvek postoje, kada se krug bude u potpunosti zatvorio, reči će nestati....

Ubija me ovo kišovito vreme, MRZIM KIŠU i hladno vreme.     

Pre neki dan sam kupila novi kasetofon/radio za kancelariju. Stari sam poklonila koleginici iz druge kancelarije.

I sada, posle nekoliko meseci slušanja mp3 muzike, ponovo slušam, i uživam u radio programu.

Sećam se onih davnih dana kada sam sa drugaricom svakodnevno slušala " Fontanu želja " na Studiju B. Sećam se da smo jednom prilikom bile i gosti te emisije, tada veoma popularne.

Zatim je usledilo slušanje " Ozona ", a nakon " Ozona " slušala sam gotovo sve emisije radio " Pingvina ".

Radio " Indeks  " slušam od početka. Nekada sam rado slušala i " Vanilice " na devedesetdvojci.

I Marka Jankovića, na svim radio stanicama gde je bio voditelj.

Danas se radio program promenio. Ima mnogo stanica, ali malo dobrih i kvalitetnih novinara i emisija.

U radio difuziji vlada haotično stanje. Ne znam koliko će se stvari popraviti posle odluka RRA o dodeli frekvencija.

Bilo bi mi drago da stanje u ovom mediju bude bolje nego što je danas.

Nedostaju mi neke emisije, možda sam nostalgično vezana za njih...i neki novinari.

Da li vi slušate radio? Koje su vaše omiljene stanice? Emisije, novinari?

Strepnja
 
Ne, nemoj mi prići
Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
 
Ne, nemoj mi prići
Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
 
Ne, nemoj mi prići
Našta to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva

                                                              Desanka Maksimović

**********************************************************************

Poslednjih meseci moje misli lete....:) Na tren sam tužna, i nestrpljiva, a onda opet euforično srećna i vesela.

Sreća je lepa i kada se čeka, ali i kada dođe i traje.

Nesvesno sam razbila ograde koje sam postavila ispred sebe...i prilično bezbolno "preživela " sve ljubavi pogrešne.

I želim, želim da mi priđu oka tvoja dva, i hoću da volim i želim tvoja oka dva.

Znači mi više nego što to želim da priznam. Po prvi put večeras, to otvoreno priznajem.

I znam...daljina je između nas, i znam da nas ona ne deli.

Sve moje misli ka njemu lete. I njegove misli ka meni lete. 

Čini me srećnom svaki njegov poziv...svaki mejl, SMS...

Manje sam tužna i depresivna zbog njega.

Srećnija sam i bolja zbog njega.

A kada dođe, možda bi mogla desiti se ljubav...Možda....:))

Ne pamtim

Ne pamtim likove ne pamtim datume
ne pamtim puteve sto nikud ne vode...
Šta vidim ne vidim a što znam ne diram
sobe sa pogledom pesme sa posvetom
ne pamtim s razlogom...

Kao proći ce kao moći će
srećno sam prebolela
Kao ne znam te kao nisam te
kao Boga volela...

Ne pamtim brojeve tramvajske linije
ne gledam filmove ne nosim bisere
Ne slušam savete ne pijem lekove
dan kad su pevali tužni i prokleti
ne pamtim sreće mi...

                                              Goca Tržan 

С - као сва имена и сва презимена која почињу са словом С

С - као сива боја нечије стварности

С - као самоћа

али и

С - као онај сјај у очима који имају сва заљубљена срца

С -као срећа коју је потребно чувати

С - као Сунце

Leto. Lep, suncem obasjan dan. Ušao je nasmejan u moju kancelariju i predstavio se. Osmehnula sam se i rekla svoje ime i dodala " drago mi je što smo se upoznali ".

Brzo sam mu završila posao zbog kojeg je došao. Onda je on, bez ikakvog povoda počeo da mi se pravda: " Znate, o meni novine pišu, da sam izvukao korist zbog bavljenja politikom, a nisam...verujte mi, ta zgrada o kojoj novine pišu nije moja, ja tu imam sa porodicom samo stan od nekih četrdeset kvadrata...nije moja cela zgrada, verujte mi! "

Ćutala sam i pustila ga da priča. Kada je završio rekla sam da znam gde stanuje, jer i ja živim u okolini, i rekla sam da verujem da zgrada nije njegova, jer sasvim slučajno, moja porodica poznaje vlasnike imanja na kome se sada nalazi zgrada i znamo ko je investitor. Bio je srećan zbog odgovora. Nudio mi je tog dana bolje radno mesto kada njegova stranka dođe na vlast, ponavljao je da sam fina i ljubazna, ali mu nikako nije bilo jasno zašto sam se nasmejala kada je spomenuo stranku...

Posle par meseci ponovo smo se videli. Ovog puta popili smo kafu, i dugo je pričao sa mojom koleginicom i sa mnom. Gospodin XY je i ovog puta bio raspoložen, i sigurno bi ostao još duže da u kancelariju nije ušla starija gospođa: " Pobogu X, pa ti kafenišeš a ja čekam ispred vrata!!!!!! " 

To je bila njegova tašta, inače supruga još jedne " znamenite ličnosti naše prestonice ".

I gospođa je bila kandidat za poslanika, ali nije bila član stranke u kojoj je njen zet funkcioner.

Moja pričljiva i uvek radoznala koleginica nije mogla a da ne prokomentariše: " Tašta i zet na suprotnim stranama. Sedite gospođo, doneću kaficu i za Vas ".

Kada su gospodin XY i njegova tašta kasnije otišli, još malo smo pričali o njima, o tome kako su na različitim stranama i o tome kako je XY fin i ljubazan, otvoren i komunikativan....

Koleginica i ja, na izborima, nismo glasale ni za zeta a ni za taštu :)

I znam..ponovo ću ga sretsti na nekim budućim izborima, i ponovo će mi ulepšati dan svojim osmehom i šarmom.

Ali, neću glasati za njega. Nikada!

                                                       *

Bila je ovo još jedna kockica mozaika o zanimljivim i finim ljudima iz male, ali nekada " važne " stranke...

Par meseci posle prvog susreta sa Gospodinom X, ponovo se srećemo. 

Ovog puta gužva nije velika, sistem radi. Bio je poslednji u redu. Ušao je, nasmejan i pomalo zbunjen. Koleginica je naručivala kafu, i pitala ga, da li hoće i on kafu. Prihvatio je. 

Završila sam mu svu potrebnu papirologiju, a onda je pocrveneo i promucao:

'' Znate, hteo bih nešto da proverim i za...moju ženu...evo, ovaj, evo njenih podataka...''

Nisam mogla da prećutim, morala sam glasno da kažem šta mislim. 

'' Gospodine....Vi ste stariji skoro petnaest godina od Vaše žene ''...

Tu se umešala i moja, ponekad radoznala, koleginica...

'' Da vidim i ja sliku, dajte da vidim!!! ... I ju, pa ona je dete!!!!! ''   

Bio je crven, zbunjen, pokušao je da se brani.

'' Fina je devojka, njena mama nam kuva....nemojte nikome da pričate, nemojte da se sazna, molim vas!!!! ''

Popili smo kafu, i još pričali, rekla sam mu da ne brine, niko osim nas neće znati koliko je stariji od svoje žene.

I ovo što pišem ovde, nije objavljivanje nekih podataka od javne važnosti...i dalje ne znam kako se čovek zove...

Slede kockice mozaika o još jednom funkcioneru stranke, čiji je član Gospodin X. Ta stranka, iako nije na vlasti, trenutno, privlači pažnju samo kada su izbori.

I definitivno, imaju najzanimljivije članove, i naj, naj, marketing :)))))

To je ljubav

sačuvaj cvet, kad znaš da vene
nikada ne daj hladnoj ruci
da nežnost dira
zapamti sjaj zvezde što pada
ne reci zbogom
naš je život jedna reka koja teče..

hvala ti što me razumeš
za svu nežnost i toplinu
hvala ti

sunce sija plavim nebom
nebom ptice šire krila
a moje plavo nebo to si ti

to je ljubav

čujem tvoj glas, kad sam daleko
znam da me čeka postavljen sto
samo za dvoje
kad novi dan obasja prozor
ti se budiš
i uvek iste čujem reči
ja te volim

hvala ti, što me razumeš
za svu nežnost i toplinu
hvala ti
sunce sija plavnim nebom
nebom ptice šire krila
a moje plavo nebo to si ti

to je ljubav
to je ljubav...


peva : Dragan Stojnić (1937-2003)

Н - као имена која почињу са Н

Tog dana sistem nije radio. Bila je gužva, duž celog hodnika ljudi su čekali u redu...Kao da čekaju šećer, ulje ili možda benzin...Neki su ćutali, a neki glasno negodovali i spominjali su i malu, i veliku vlast, i medije-elektronske i štampane.

Bila sam bespomoćna...vrtela sam svaka dva minuta telefon '' glavnog centra '', i već se skoro svađala sa kolegom koji je sedeo tamo, i smejao se mojim mukama. '' Ne kapiram zašto se nerviraš, pusti ih da čekaju, kuliraj! '' Bila sam i besna na njega..lako je njemu da se šali na moj račun, kada mu nad glavom ne sedi na desetine ljudi.

A onda je u kancelariju ušao ON...i da hoću da stavim početno slovo njegovog imena, ne mogu...čoveku STALNO zaboravljam ime.

'' Da li će skoro proraditi? Već kasnim..MOLIM VAS!!!! - zavapio je od muke.

'' Ne brinite, hoće, nadam se, izvinite! ''

Ostavila sam ga u hodniku. Pokušavala sam da se setim njegovog imena, ali...nisam uspela.

I tako je gospodin X čekao još dobrih sat vremena. Sistem, to čudo koje se obavezno kvari u kriznim situacijama, konačno je proradio.

Ušao je prvi, jer, bio je prvi na redu, uzela sam ličnu kartu...i ponovo mi njegovo ime ništa nije značilo:))....

Te večeri sam gledala TV, i videla da je počeo snimak press konferencije neke stranke. Gospodin X je sedeo i pričao...i objašnjavao da nije mogao da stigne na sednicu jednog vaznog Odbora, jer je kasnio....zato što sistem nije radio....:)))

Sutra sledi još jedna priča o Gospodinu X kome još uvek ne znam ime...a posle te priče, još neki sitni mozaici sećanja na '' znamenite ljude ovoga grada ''.

М као имена која почињу са словом М

М као Месец, хладан и далек, али...ипак драг

М као мисли које често лете ка М 

М као магија,

чаролија коју је створио и уништио М

М као

моја љубав

Što to bješe ljubav

Gdje li si se do sad skrivala
znam negdje si uživala
kad god došla dobro došla mi
jer jedno za drugo mi smo stvoreni

Ja odavno nikog ne ljubim
i spreman sam sve da izgubim
kad god došla dobro došla mi
jer jedno za drugo mi smo stvoteni

Podsjeti me što to bješe ljubav
i bar na tren biti zaljubljen
što to bješe,što to bješe ljubav
i bar na tren biti zaljubljen

Ja odavno nikog ne ljubim
i spreman sam sve da izgubim
kad god došla dobro došla mi
jer jedno za drugo mi smo stvoreni

Podsjeti me što to bješe ljubav
i bar na tren biti zaljubljen
što to bješe,što to bješe ljubav
i bar na tren biti zaljubljen

                         Oliver Dragojević