<< sledeća strana | Home | prethodna strana >>
11/7/2006,01:45

Sećanje... 11.07.1993-11.07.2006.

Prolazi lagano ovaj dan. Dan prepun tuge i sećanja.

Na današnji dan, pre trinaest godina ugasilo se umorno i bolesno telo mog predobrog oca.

Sećanja bole. Ne prestaju i nikada neće prestati.

Te sive nedelje prepune suza sećam se kao da se desila juče. Sećam se onih tužnih lica koja su me tešila. Sećam se da sam se osećala prazno, i bespomoćno. Izgubljeno. I danas, kada je prošlo trinaest godina, tako se osećam.

Prazno. Bespomoćno.

Tata je živeo za nas. Za mamu, i za nas dve....njegove male devojčice. Poklanjao nam je svu ljubav ovog sveta.

Nije dočekao da proslavi sa mnom moju prvu platu. Žao mi je...nije dočekao da vidi prvi osmeh malog patuljka, mog malog sestrića. Nije čuo ni prvu rečenicu malecke princeze..moje sestričine.

Nije ovde da me hrabri kada mi je teško. Nije ovde da se raduje mojim uspesima.

Otišao je prerano.

Boli činjenica da su njegovi poslednji dani bili strašni. Bolni, pre svega.

Nedostaje mi. MNOGO.

Ovaj post posvećujem njemu- mom tati, čoveku koji je svojom dobrotom, ljubavlju i pažnjom bojio u šarene boje duge moje detinjstvo, moju ranu mladost.

Lažu kad kažu da vreme leči sve.

Ovaj bol u meni nikada neće prestati..... Ljubav ostaje...        

objavio/la Sonatica kategorija: Dnevnik | (7) Komentara | email this post

Pošalji komentar
Komentari:

Takva vrsta ljubavi traje zauvek...Secaj ga se najlepse sto mozes, nemoj mnogo misliti o "poslednjim danima", secaj ga se kakav je bio celog zivota, mozda ce to malcice potisnuti bol u neki drugi plan...Ali u pravu si kada kazes da vreme ipak ne leci sve rane...Ja opet verujem u sudbinu i koliko god da boli mislim da je tako prosto MORALO biti i da sigurno postoji razlog zasto...
Poslao Anoniman u 00:17, 12/7/2006 | Link | |
Negde odozgo, sa neke zvezde, sve on to vidi... i oseca tvoju ljubav, neprolaznu...
Poslao BIBA u 01:12, 12/7/2006 | Link | |
Ima raznih ljubavi...neke se prebole ,neke ne...ali ožiljci na srcu ostaju.ni tvoj nikada neće zarasti,jer to je ona retko iskrena ljubav,ljubav oca prema ćerci i obratno.treba se sećati onih lepih stvari,sa malim osmehom u srcu,jer tako bi sigurno i on želeo,a on je tu,u tvom srcu,odakle nikada neće izaći...on je tvoj anđeo,i dopusti mu da ti pokaže put ka sreći,ne želi on tvoje suze,nego tvoj osmeh....
Poslao dule u 02:22, 12/7/2006 | Link | |
bol se samo potiskuje, ali nikada ne ischezava... ipak, zivot ide dalje do trenutka kada i mi sami postajemo predmet nechijeg zaljenja, Zivot je to... takav - kakav je....
Poslao poglavica u 02:43, 12/7/2006 | Link | |
ljubav i sećanje sa toplinom oko srca ostaju....
Poslao zangrad u 06:34, 12/7/2006 | Link | |
evo ti šaljem
jedan zagrljaj

ljudi traju
dok traje sećanje na njih
Poslao III u 08:02, 12/7/2006 | Link | |
Hvala svima na ovim rečima utehe...
Poslao Sonatica u 23:00, 12/7/2006 | Link | |
<< sledeća strana | Home | prethodna strana >>