Posvećeno svetu koji nestaje...
Grupa " S vremena na vreme " nekada davno je imala svoj hit. Pesmu koju volim, ali koja me ovih dana strašno rastužuje.
Moj svet
Svako vreme ostaje u sećanju vršnjaka svojih
kao vreme ludosti strahova i radosti
al' ono što mu daje sjaj
to je neko drugo vreme
Neprohodnim stazama išlo se u novo sutra
u ono magično što nikad nije konačno
u nama tinja isti žar
i ista pesma je u nama
Moj svet
čaroban i lep
sigurnost mi daje da nogom me vodi
moj svet čaroban i lep
sigurnost mi daje ja verujem u to
******************************
Moj svet, nekada čaroban i lep, lagano nestaje. Odlaze oni koji su mi nekada značili...svako na svoj način.
Danas sam saznala da jednog mog poznanika, prijatelja, više nema.
Tužna sam. Mnogo je ljudi zauvek otišlo iz mog života. MNOGO......
I retko čujem neke lepe vesti, prate me samo tužne.
Ništa više nije kao pre. Udaljila sam se od starih, stekla nove prijatelje. Na poslu je mnogo starih kolega otišlo. Ali, došle su nove kolege, mnoge od njih ne poznajem.
Ulica, nekada mirna i lepa, postaje bučna, prenaseljena. Srećem nova, nepoznata lica.
Svet se menja što je neminovno.
Ali, bole me promene, bole odlasci zauvek dragih ljudi.
Tužna sam.