Sonaticin kutak

Noćas je umrla sva moja vera,
do poslednje kapi je upila zemlja.
Noćas sam sama na svetu bila,
duboko u srcu se gasila želja
da živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noći duge.
Čak i kad svane sivi su dani,
uz takav život...
Noćas sam oči okrenula nebu,
tražila zvezdu pod koju da stanem,
ali sve su one pale na zemlju
i dale mi snage da sebi priznam
da živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noći duge.
Čak i kad svane sivi su dani,
uz takav život i smrt me mami.
Ja živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noći duge.
Noćas su anđeli sklopili krila,
okrenuli glavu na drugu stranu
i dali mi snage da sebi priznam
da živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noći duge.

                                 NEGATIV

Nestanem, pa se opet ovde vratim. Čitam postove, ostavljam komentare, ali ne pišem. Ćutim, i u tom ćutanju pokušavam da složim mozaik mog života, svih dešavanja ovog leta.

I htela sam da prekinem pisanje bloga. Zar moj blog nešto vredi pored mnoštva lepih, zanimljivih a i poznatih blogova?

Ali, jedan deo srca ne dozvoljava mi da stavim tačku na ovaj i na onaj drugi blog.

Osećam i znam da imam još mnogo stvari da podelim sa vama. Lepih i ružnih. Veselih i tužnih.

Zato sam još uvek ovde.

Седим у климатизованом стану, слушам радио " Индекс " и с времена на време погледам ТВ Студио Б, да видим температуру. Тренутно је 43!

И ми који радимо у затвореном, али неклиматизованом простору, радимо скраћено. Концентрација нам је нула, зидови су врели и биће потребно време да се охладе.

Иначе, на мом емотивном плану је најблаже речено-лудило. Вратио ми се дечко- први...онај кога сам највише волела и кога и дан данас волим.

То ме једино радује у овим паклено врућим данима.

А за два дана пуним 35...време је да се скрасим.

Извињавам се што је овај пост конфузан, и ја сам конфузна на плус 43! 

IN:

- Pripreme za odlazak na more krajem avgusta, gde, kako, koliko dana

- Promena radnog okruženja u bliskoj budućnosti

- Priprema za " veliki poduhvat "...slatka tajna koju ću otkriti kada se želja ostvari

- Klimatizovan stan

- Sladoled sa lešnicima, porodično pakovanje

- Blog portali

- Dobro raspoloženje

-  Uživanje kod moje kozmetičarke, full tretmani

- Radio " Indeks "

- Dobre knjige, za duge letnje noći

*******************************************

OUT:

- Autobusi puni neurednih ljudi

- " Paradajz  turizam "

- Neklimatizovan radni prostor

- Nervozni ljudi

- Loše dvd i dvx kopije - šta rade inspekcija i oni koji se bore protiv piraterije?

- Dosadni ljudi sa dosadnim pitanjima

- Raskopane ulice mog belog grada, majstori zabušavaju...hm...

- Nenajavljeni nestanci struje

- Mobilni telefoni u Crkvi

-  Loše raspoloženje

*******

Prozvani svi moji blog prijatelji

ETERNAL FLAME (Bangles)

Close your eyes, give me your hand, darling
Do you feel my heart beating
Do you understand
Do you feel the same
Am I only dreaming
Is this burning an eternal flame

I believe it's meant to be, darling
I watch you when you are sleeping
You belong with me
Do you feel the same
Am I only dreaming
Or is this burning an eternal flame

Say my name
sun shines through the rain
A whole life so lonely
And then you come and ease the pain
I don't want to lose this feeling

Say my name
sun shines through the rain
A whole life so lonely
And then you come and ease the pain
I don't want to lose this feeling

Close your eyes, give me your hand, darling
Do you feel my heart beating
Do you understand
Do you feel the same
Am I only dreaming
But is this burning an eternal flame

Ispod jednog drveta u mom komšiluku, nakon opširne priče, zagrlio me je i poljubio. Taj poljubac ću zauvek pamtiti.

Naša veza bila je puna uspona i padova.Bila sam veoma ljubomorna jer se u to vreme družio sa svoje dve drugarice-koje su inače rođene sestre. Nikako nisam mogla da se pomirim da su mu njih dve nekada bile važnije od mene.

Pamtim te loše trenutke veze, ali pamtim i one dobre.

Odlasci kod njegove tetke u Zemun, da zalivamo cveće i čuvamo stan dok je tetka u selu ili u banji. Tamo smo ostajali dan, dva.

Bioskop, večere, šetnje...poljupci...moje prvo " vatreno krštenje " upravo sa njim, u njegovoj kući, dok su mu roditelji bili na placu...uz zvuke Balaševića.

Raskidali, mirili se, pa opet raskidali-na nedelju, dve...i tako stalno.

Šest godina smo D i ja bili zajedno. Bio je omiljen u mojoj porodici. Bila sam omiljena u njegovoj porodici.

Svi su se nadali da ćemo do kraja života biti zajedno. I mi smo to želeli.

Ali...počelo je sa dočekom jedne Nove godine. Na žurku sam došla sama. On je rekao da će ići na doček u drugi grad, kod brata od ujaka.

Dosta sam pila te večeri. On se pojavio negde u sredini noći, sa svojim drugaricama. Poludela sam od besa.

A on je poludeo što sam ja bila malo više cirke. Tada sam se prvi put u životu napila.Dopratio me je, na silu do kuće i vratio se na žurku.

Ali, prešla sam preko toga.

Te godine moje društvo je bilo šaroliko-imala sam prijatelje policajce, advokate, zubare, ali poznavala sam i narkomane i one ljude sa druge crte zakona. Njemu se to nije dopadalo.

Nije voleo ni policajce, ni moje žestoke drugove-momke velikog srca...

Ali, i on je prešao preko svega toga.

Bili smo opet srećni i zaljubljeni, sve do 26.07.-do mog rođendana.

Boli me i sada, dok ovo pišem.

25.07. - dolazi kod mene, provodimo zajedno popodne i veče...proba fil za tortu koju pravi moja mama..dogovaramo se za sutradan, kada da dođe, poljupci na odlasku...i obećanje da će doći u ranim popodnevnim satima.

Sutradan me ne zove i ne dolazi.

Posle dan, dva, zovem ja. Njegova mama kaže da je otputovao na more sa bratom od ujaka.

Zovem ponovo posle 15 dana.

" Žao mi je, shvatio sam da smo mi dva različita sveta. ".

Samo to je rekao.

Sutradan se sastao sa mojom sestrom-da razmene stvari- knjige, kasete, neku garderobu. Bio je nervozan i uplašen.

U februaru ga zovem na kafu. Dolazi. Ali, to više nije onaj moj D, veseo i nasmejan. Ćuti, pije kafu, beži brzo kući.

Par meseci kasnije idemo u bioskop i u Zemun, kod njegove tetke.

Neformalna, slobodna veza traje dve nedelje.

Nismo u kontaktu do 1999. godine. Bombardovanje. Zovem ga. Smejemo se i pričamo kao da nikada nismo raskidali. Ne može da dođe kod mene, ne može da se sastajemo u kafiću.

2001.godine opet ja zovem. Pričam mu o svom životu, on meni o svom, smejemo se, ali do susreta ne dolazi.

2002.godine mama i sestra šetaju po gradu i vide ga. On njih ne vidi. Ide ulicom i priča sam sa sobom.

Nedavno prolazim pored njegove kuće-obrasle u neki korov, mračne i tihe.

Saznajem da i dalje radi na istom radnom mestu, da nema devojku, da se nije oženio..da je sam, i psihički loše.

Plačem zbog toga.

Često se pitam šta se to sa nama dogodilo- oboje smo sami, oboje nismo srećni...

Odgovor na ovo i na još mnoga pitanja ne nalazim...

Bilo je leto.Dugo i toplo. Moj rođendan. Punoletstvo. Kuća puna ljudi, muzika, smeh. Tog dana moj komšija mi je svečanim glasom objavio da je pronašao dečka za mene. Smejala sam se, i nisam mu verovala...

Par dana kasnije otišla sam u selo kod bake i dede.

Po povratku kući dobila sam poziv da hitno dođem kod komšije na kafu. Tamo me je čekao D.

Tog dana napravio mi je presladak sok, onaj sok - sirup koji je nekada davno bio popularan.

Nakon tok soka izašli smo svi zajedno, nekoliko nas...

Usledilo je ćutanje. Nije me zvao.

Iznenada, jedne večeri telefon je zazvonio. D. me je zvao u šetnju.

Te večeri smo se prvi put poljubili...

- nastavak sledi -    

Najveća radost mog života su dva mala, nemirna anđela koje obožavam.

Mali fudbaler je tokom prošle nedelje bio na pripremama sa klubom, u Titelu.

Ovo su delići naša dva tel.razgovora-dečko je imao mobilni, svi klinci su ga nosili pa i on.

Dakle, drugi dan:

- Halo Maki, ljubavi, tetka ovde

- Ćao tetka

- Zlato moje, kako si?

- Umorno tetka...- tužnim glasićem odgovara i nastavlja, nego čekaju me drugari, ajde ćao!

Klik. Prekinuo mi vezu, ja zovem sestru da čujem od nje kako je, jel jede, kako se sam tušira itd..

Kaže ona da je sve ok, ali plakao je prošle noći. Dva najbolja druga ostala u Beogradu, a on to nije znao...

Posle par dana opet zovem...ne javlja se. Brinem. Zovem sestru, kažem joj da zove trenera i da vidimo, tačnije čujemo šta rade klinci...i ona zove i šalje mi sms- sve ok.

Ja uporno zovem mog malog zlatnog sestrića. Konačno se javlja.

- Zlato, šta radiš...

- Ništa tetka, javljam se na mobilni. Svi me smarate redom...Dobro sam, jedem, pijem, tuširam se, treniram, spavam, a sada ćao, vidimo se u subotu!

I opet mi spusti slušalicu. Užas.

Subota. Dolazim da ga vidim. Ljubi me, i kaže- tetka, što si bre brinula, pa ja sam VELIKI DEČAK!

Saznaje da sam kupila monitor, ali misli na lap top.

Dolaze svi čoporativno kod mene.

Maki prilazi kompu i smeje se.

" Tetka, ja mislio ti kupila lap top, a ti kupila TFT, idi bre, zato si me zvala!!!! Ajde, pusti me da igram Water Bugs, da završim igru pošto ćeš je ti igrati do nove godine...beži, pusti majstora, sedi i gledaj kako se igra, i daj mi Cedevitu, žedan sam...

Eto, takav je moj anđeo...a o maloj princezi sutra, pravila mi je šou juče...

Dragi moji blogeri i blogerke,

Više nisam klinka i odavno sam prestala da verujem u bajke. Živim u realnosti, i čini mi se da sam prestala da maštam. I da verujem u ljubav, mislim da mi ona nije suđena.

Ipak, ovih dana, na poslu osećam skrivene poglede jednog kolege, koji je malo stariji od mene, ali je kao i ja solo.

Koleginica zna šta se " dešava " i tera me da pređem u akciju.

Ja ne znam šta da radim. Odavno ne flertujem, i nikada to nisam dobro radila, priznajem.

Šta, po vama, znače skriveni pogledi, " kada te neko gleda ispod oka ", kada otkriješ da te gleda, a onda pokušava da to sakrije.

Da li smo mi to oboje mnogo smotani ili? 

DA JE SLAĐE ZASPATI

O da si barem tu pred mojim vratima,
Pa da mi pozvoniš u ranim satima,
E da smo ostali mi skupa
Gdje bi nam dušo bio kraj
I ptice letjele bi nam u zagrljaj

O da si mi u sobi kada zahladi,
Da mi doneseš doručak od ljubavi.
Pa da mi tvoje usne snene
Na topli kruh zamirišu,
U jutro puno bure da me miluju

Ide mi u životu, ide mi,
Ali mi fali ono malo ljubavi,
Ali mi fali korak tvoj
Da u stopu prati moj,
Gdje si ti,
Da je slađe zaspati

DANIJELA

Pada kiša, ali lice koje je bilo tužno celo jutro, ponovo se osmehuje, i u očima se vidi sjaj.

Buđenje, ili spavanje, nemiri ili sreća...tuga zbog ljubavi...

Ništa ne postoji, osim nas...

RIJEKA I MORE  
 
 
On je rijeka a ja sam more.  
 
Njegov je nemir naglost voda  
 
koje raspasuju travu. Ja ih slušam  
 
kako huče u tijesnom koritu  
 
probijajuć se kroz duboki kanjon  
 
snagom od koje sustaje moja blagost. 
 
   
Ja sam nestrpljivo more. On je rijeka.  
 
Njegove lađe nisu moje lađe.  
 
Njegove ptice nisu moje ptice.  
 
Ali njegovim lađama ja sam sidrište  
 
gdje je dopušteno sjesti uz vatru  
 
i smiješiti se jednoj priči.  
 
Zbog koje se zaboravlja smionost.  
 
Njegovim pticama ja sam klisura  
 
koja ih sakriva u svoje stijene  
 
misleći da ih otimlje oceanu. 
 
   
On je prispjela rijeka. Ja sam more.  
 
Moje obale postaju njegove obale.  
 
Moje oluje postaju njegovo uzglavlje.  
 
Moja beskrajnost postaje njegov mir 
  
                                                               Vesna Parun

Možda Bog želi da sretnemo nekoliko pogrešnih ljudi prije nego sretnemo onu pravu osobu,

tako da kad ju napokon sretnemo budemo svjesni

koliko moramo biti zahvalni na tom daru.

Kada se vrata sreće zatvore, otvore se druga,

ali često tako dugo gledamo u zatvorena vrata

da ne primjećujemo ona koja su nam se otvorila.

Najbolja vrsta prijatelja je ona s kojima možete

sjediti cijelu večer ne progovorivši ni riječi,

a kad odlazite osjećate se kao je to bio

najbolji razgovor u životu

Potrebna je samo minuta da vam se netko svidi,

sat da vam se zaljubite, dan da nekoga zavolite,

ali potreban je cijeli život da zaboravite

Ljubav započinje osmjehom, raste poljupcem

i završava suzom

Istina je da ne znamo što imamo dok to ne izgubimo,

ali je istina i da ne znamo što nam nedostaje

dok to ne nađemo

Sanjajte što želite sanjati, idite kamo želite ići i budite

što želi biti, jer samo je jedan život i samo

jedna prilika da učinite sve ono što želite učiniti

U životu postoje trenuci kada vam netko toliko

nedostaje, da ga poželite izvaditi iz svojih

snova i zagrliti u stvarnosti

Dati nekome svoju ljubav ne znači i da će oni voljeti vas

Ne očekujte ljubav zauzvrat,

samo želite da im bude u srcu, ali ako ne bude

budite zadovoljni što je u vašem.

Ne idite za izgledom - može zavarati.

Ne idite za bogatstvom – može nestati.

Idite za onim tko vas čini radosnim,

jer treba samo jedan osmjeh da uljepša loš dan.

Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje,

već oni koji najbolje iskoriste ono što imaju.

Imajte dovoljno sreće da budete nježni,

Dovoljno izazova da budete jaki

Dovoljno tuge da budete suosjećajni

I dovoljno nade da budete sretni

Uvijek se stavite na tuđe mjesto – ako se ne osjećate dobro, vjerojatno se ni ta osoba ne osjeća dobro

Sreća postoji za one koji plaču, one koji su povrijeđeni, one koji traže i one koji se trude, jer samo oni znaju cijeniti ljude koji dotaknu njihov život.

Svaka budućnost se gradi na prošlosti. Ne možete uspjeti u životu ako si ne oprostite pogreške i ne zaboravite slomljeno srce.

Kada ste se rodili – plakali ste,

a vi oko vas su se smiješili.

Živite tako da, kad umrete vi budete

nasmiješeni, a svi oko vas plaču.

Pošaljite ovu poruku onima koji vam nešto znače, onima koji su dodirnuli vaš život na bilo koji način, onima koji vas nasmiju kada je potrebno, onima koji vam daju nadu kada ste depresivni, onima za koje želite da znaju koliko cijenite njihovo prijateljstvo

Ako to ne učinite, ne bojte se – ništa vam se loše neće dogoditi, samo ćete propustiti priliku da ovom porukom nekome uljepšate dan.

 ***********

Ovaj tekst sam dobila u jednom mejlu, sada ga delim sa vama.

Sanjajte lepe snove dragi moji blogeri i drage moje blogerke. 

Ja se budim ovih dana. Rušim već porušene mostove, sklapam kockice mozaika, i iskreno uživam u tome. Mada, malkice boli.

Otvorim sasvim slučajno, nenamerno, jedan forum. Pronađem dva posta mog bivšeg dečka. Pronašao novu. Dobro, nije to ništa strašno. Strašno je što sam zatim prešla na drugi forum, pogledala datum njegove zadnje pp i videla da su datumi isti, a vreme slanja postova  i meni pp, pola sata.

Odavno sam otkrila njegov karakter i ne volim ga odavno, samo zapanjena sam njegovim bezobrazlukom, da istog dana kada je pronašao devojku šalje i meni pp.

Definitivno sam se PROBUDILA...Čekam da vidim i čujem kako će izgledati treće buđenje.Verovatno će ga biti.

Nisam ni tužna ni razočarana. Nimalo.

Zapravo- baš sam happy, osećam se kao klinka koja je složila mozaik, i sada hoće nov mozaik, da ga slaže, muči se i uživa na kraju.  

" Jedan čovek i jedna žena
na peronu sreće stoje još
čekaju voz što doći neće
pa da krenu putem sreće te "

Nakon deset godina beskrajne ljubavi večeras sam se probudila. I stavljam tačku.

Ne vredi stajati na peronu i čekati voz koji nikada doći neće.

Buđenje je bilo dugo, i bolno, a sada osećam slobodu.

Ne želim da budem zarobljena u mreži pogrešnih osećanja, da poklanjam ljubav nekome ko je sebičan i ne zaslužuje moju pažnju.

Tačka.

Definitivna.

" Danas otvaram oči
nakon svih ovih godina
niti ja voljeh tebe
nit' si ti mene voljela
samo stara navika
je ostala "

1. Pravo ime: Znaju ga moji prijatelji sa bloga i foruma

2. Rođena: 1972.godine

3. Horoskopski znak: Lav

4. Rodni grad: Beograd 

5. Verujem: Verujem u Boga

6. Nacionalnost: Srpkinja

7. Roditelji: Majka

8. Da li volim roditelje: Da, tata mi strašno nedostaje 

9. Braća ili sestre: Sestra, mlađa

10.Volim li mesto u kome živim: Da

11.Gde bih volela da provedem ceo život:

Nisam mnogo razmišljala o tome, nije mi važno mesto već ljudi koji me okružuju, koje volim i sa kojima se družim 

12. Boja očiju: Kestenjasta

13. Težina: Dame se ne pitaju za godine i za težinu

14. Visina: 160 cm

15. Obrazovanje: XII Beogradska gimnazija, i prva godina Bogoslovskog fakulteta SPC

16.Tetovaža: Ne, ali sam jedno vreme razmišljala o tome

17. Pirsing: Ne 

18. Šta bih želela da radim u životu, umesto ovog posla:  Želela bih da se bavim novinarstvom i pisanjem

19. Kakav mi je život: Običan, nekada pun iznenađenja, nekada dosadan

20. Lični stavovi: Ljude delim na dobre i loše, ništa mi drugo nije važno

21.Srećan broj: 15

22. Interesovanja: Pisanje, druženje, net

23. Dobra strana mog karaktera: Iskrenost

24. Loša strana: Često sam nervozna

25.Šta je sreća: Život ispunjen ljubavlju

26. Mislim da sam: Sasvim obična

27. Koliko je sati: 09:40

28. Koji je datum: 01.06.2007.

29. Kakvo je vreme: Sunčano

30. Omiljeni dan u nedelji: Petak

31. Omiljeno doba dana: popodne

32. Kako izgleda moje jutro: Buđenje oko 7, spremanje za posao, prva jutarnja kafica, dupla bez šećera i čitanje vesti sa Interneta 

33. Parfem bez koga ne mogu: Angel

34. Omiljeni pevači: Tifa, Balašević, Bajaga, Milan Mladenović

35. Omiljene pesme: Ulica Zmaja od Noćaja, Krug 

36. TV stanica: RTS, Studio B

37. TV voditelji: Jovan Memedović, Mira Adanja Polak, Aleksandar Gajšek

38. Radio stanice: Indeks, radio S, Nostalgija

39. Omiljeni cvet: Ruža

40.Da li želim da budem slavna: U domenu svog posla, već sam slavna, ali bih želela da budem i slavan pisac, mada ne volim kamere i popularnost 

41. Omiljeno jelo: Mamina sarma, špageti Milaneze 

42. Omiljeno piće: Sok od breskve

43.Omiljena poslastica: Torte sa lešnicima

44. Voće: Jagode

45. Hrana koju ne volim: Cvekla

46. Da li pijem alkohol: Ponekad, džin tonik, viski sa koka kolom, Bejlis

47. Cigarete: Da, Lucky Strike

48. Da li sam zaljubljena: Trenutno ne

49. Da li imam nešto protiv gay populacije: Ne volim ih, ali ih ne mrzim

50. Sa kim bih želela da se zaglavim u liftu: Sa Nebojšom Bakarecom, Draganom Vučićevićem, Sir Oliverom i Tijanićem 

51. Sa kim bih želela da odem na pusto ostrvo: Sa dragom osobom

52. Omiljena životinja: Pas

53. Da li imam tajne: Da

54. Moja uzrečica: Strpljen-spašen

55. Šta želim u ovom trenutku: Jedan tel.poziv, vezan za posao

Pet omiljenih muških imena:  Zoran, Nebojša, Damir, Luka, Marko

Pet omiljenih ženskih imena:  Natalija, Milica, Ana, Maja, Jelena

Boja koja mi leči dušu: Nebesko plava

Pesma koja leči dušu: Ulica Zmaja od Noćaja

Omiljeni pisac: Selenić, Kapor, M.Bobić Mojsilović, Svetlana Velmar Janković

Omiljena knjiga: Dnevnik Bridžet Džouns

Omiljeni umetnik: ima ih dosta: novinar Tijanić npr...i pisanje je neka vrsta umetnosti :)

Omiljeni režiser: Emir Kusturica

Omiljeni film:  “Devojka od milion dolara” i “Prohujalo sa vihorom”

Najbolji prijatelj, muško ili žensko: Muško

Zemlja koju želim da vidim pa makar mi to bilo poslednje: Australija

Grad koji bi želeo da vidim, makar mi bilo poslednje: Melburn

Horoskop: Lav, podznak blizanac

Omiljeno mesto za šetnju: pored reke

Omiljeno mesto za sedenje: Fotelja u dnevnoj sobi

Da li bi nešto promenuli u prošlosti da možete: Promenila bih 1992.godinu i naterala tatu da ode na vreme kod lekara (:

Noćas zvone neki sitni sati
izgubljeni lutaju mi snovi
svi živimo neki život novi
a molimo stari da se vrati

Topolska 18, soba podstanara
njena vrata samo sećanje otvara
Topolska 18, na vratima piše
na staroj adresi mene nema više

Noćas sijaju one iste zvezde
što sjale su i za ljubav našu
kad imali smo samo jednu sobu
jedan krevet i jednu cašu

.....................................................

Ulica se nije zvala Topolska, i nisam ja bila podstanar. Ali, imali smo jednu sobu, i dve čaše...i pamtiću tu ljubav još dugo, dugo. Prekinula se jer nije mogao, ni zarad ljubavi, bar malo da se promeni.

Da je promenio jednu lošu naviku, moj život bi danas bio drugačiji...

Svakog proleća, pored ljubavi, kroz moj život prolazi i senka prošlosti-one davne.

***********

U maju se setim dede, i našeg dvorišta. Sećam se bezbrižnih dana. Osetim miris sveže pečene pite sa jabukama koju je fantastično dobro pravila baka. Čujem muziku sa starog kasetofona, vidim moju sestru, drugaricu i mene, kako uz zvuke muzike sa " Studija B ", igramo jamb.

***********

Maj u selu mojih bake i dede. Mir. Čuju se samo zvuci ptičica, i poneki razgovor komšija. Odavno već nema mog dede, nema ni bake, postoje još samo u mislima svih nas koji smo ih voleli.

**********

Maj u XII beogradskoj. Popravljam četvorku iz filozofije, i ocenu iz matematike, i posle škole lutam Kališom sa mojom dragom V. Gledamo snimanje spota grupe " Vampiri ", i smejemo se jer smo i nas dve ušle u kadar.

*********

Maj 1999.godine. Radim svakog drugog dana. Najtužniji maj u mom životu. " Anđeo " me zove nekoliko puta dnevno i brine. Kasarna je vazdušnom linijom blizu moje kuće.

****

I tako me stižu sećanja, svake godine u maju. Ništa ne može da bude savršeno, pa ni sreća. Uvek se provuče nit tuge, iako ne želim da budem tužna.