Noćas...
Svet tuge
Noćas je umrla sva moja vera,
do poslednje kapi je upila zemlja.
Noćas sam sama na svetu bila,
duboko u srcu se gasila želja
da živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noći duge.
Čak i kad svane sivi su dani,
uz takav život...
Noćas sam oči okrenula nebu,
tražila zvezdu pod koju da stanem,
ali sve su one pale na zemlju
i dale mi snage da sebi priznam
da živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noći duge.
Čak i kad svane sivi su dani,
uz takav život i smrt me mami.
Ja živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noći duge.
Noćas su anđeli sklopili krila,
okrenuli glavu na drugu stranu
i dali mi snage da sebi priznam
da živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noći duge.
NEGATIV
Pošalji komentar
Komentari:
Ne daj se Sonatica
Poslao
Mirakulica u 19:29, 17/8/2007 | Link | |
Ova pesma uvek razbija...
Poslao
whoreofbabylon u 15:34, 19/8/2007 | Link | |