SRNENA

19 December 2006

TAKO

SRNA smisli za danas...

Volim ovo mesto. On-off, skockanih skoro 3 godine u dva prostora naših života. Kradenog vremena. Zabijem se u kupatilo, ispituje me - kakav mi je bio dan, šta sam radila, kakve su mi to patike, otkad ja nosim zeleno... jesam li ga se uželela? Okrećem se i vidim. Taj pogled koji nas drži ovako dugo. Ovako napeto i strasno. Dodirujem mu lice mokrim rukama, ljubim ga. "Ne pitaj svaštosti..."

Noć spušta konopce na ostatke Tvrđave da se magla spusti na njih. I Dunav teče. Dok posmatram to mislim na Vuka. "Dobar je, spava... gde si ti?" Objašnjavam. Odraslo. Zrelo. Jednostavno. Razume me moja Jarica. Baka. Frćkava plavuša što krije godine. Smeje se. "Ma jebi se..!" "Hoću mama..."

On gasi svetlo. U sobu ušeta sa mirisom kafe i dve šoljice. Prilazi mi s'leđa i podvlači šake pod bluzu puneći ih sisama. Grudima. Cokama. Dudama. Dojkama. Višenamenske stvarčice. Ispuštam uzdah, momentalno se izdajnički ocrta na staklu. Vidim. Kroz svetla sa Tvrdjave. Moje telo, oslobodjeno tkanine ostavlja trag na staklu. Baš grudima. I dlanovima.

Stomakom na čaršavu posmatram otisak svog ugriza na njegovoj bradi. "Vidi..!" kažem zabrinuto. "Ma daj... kolateralna šteta!" Moj up-and-dow-and-all-around smeh se odbija o tavanicu i razbijeno pada po nama. Posmatram ga dok me oblači. Ljubi svaki deo tela koji će obuči za sekundu. Kikoćem se. I dok se nadvija nad mene da mi obuče bluzu, uhvatim mu pogled. Onaj. Hranim ga. Prelazim dlanovima po njegovim grudima. I opet, gola sam...

Drhtim dok ponovo probijam požarevačku pretlju. Treba mi slatko; kafa pre - slatko posle. Ne cigareta. Nije to poklopac na zadovoljstvo. Snikers ili Bounty, večita dilema. Držim karticu i 50din, bugarski šleper dodaje gustinu magli dok ga majstor turira. I onda, krajičkom oka, vidim onaj auto. Sa početka današnjeg dana. Sa CDima u pretincu ispred suvozačevog sedišta. On - od, a ja - ka. Pogledam na sat. I sve znam. Ja sve to znam.

I smešim se..."A jebeš ga..."