SRNENA

Naravno da sam zakasnila. Naravno. Da ustanem u 6 a da putujem u 12, opet bi krenula u 12.20.  Od Požarevca do BGD putovala sam tačno 1h 15min... Magla. Kao testo na nekim deonicama. Slušale smo Balaševića. Pevale. U dva glasa. I smejale se... "Ovde drži CDe..." pokazuje mi otvarajući naša vratanca ispred suvozačevog sedišta. Nema CDa. Ima poneki tampon, četka za kosu, maramice, WC papir, ali CDa - nema.  Slegnem ramenima. Pomislim na CD u pleyeru, ima iscrtan maslačak i ćirilicom ispisano ĐOKA BALAŠEVIĆ 2004. Previše puta sam sve te pesme otpevala u jednom drugom duetu. U zelenoj vodi. Gledajući Bilju. Zaglavljena u blatu. Ejnčent histori, čini mi se. No...

U roku od sat i po vremena sam 4 puta prošla skretanje za Novi Sad. I opet, u supermarketu sam. Trpam u žutu korpu, razgledam. Sutra je slava. Mahnito se kupuje. No...

Kupim Anu sa faksa, vozim je kući. I opet, skretanje za Novi Sad. Ne. Ja idem levo. Ne desno. "Za koliko stižeš?" Volim ovakve poruke. Greju. Peckaju. Guraju pundravce pod guzu. "Za 45min sam tu. Letim." Avaj. Od Studenjaka do Plavog mosta mic po mic - 45min. "Kasnim, sori, krkljanac je..." No...

Jurim. Stvarno. Toliko da se plašim. A opet.. adrenalin unutra igra kazačok dok sigurno jurcam levom trakom. 140. 150. 160. 160. 160. Alicia Keys iz zvučnika... "What goes around, comes around..." Ma da. Možda u tvom svetu. No...

Velika plava tabla sa imenom grada i strelicom na levo. Stometarski šleper ispred mene mili, psujem, pretičem posred duple bele. "Znaš li gde si uopšte?" "Ispred zgrade za 5".

Pandur. Radi i po kiši. Nije naš model, mora da je nemačka proizvodnja. "Isprave..?" Pružam. I putni nalog. Gledam kako se kvasi dok on proučava. "A gde ste krenuli?" Heh... trepćem. Kako bi bilo da mu kažem istinu? U švaleraciju. Trep.Trep. Trep. "Kod prijatelja..." (šta te boli uvo gde sam pošla????) Srećan put. No...

Najzad. Njegovo potkrovlje.