SRNENA

Дошла, прснуше ми оно на прст - тек да буду сигурни, да сам поштена. Еј...!
У мене да сумњају? Мене? Џизас....
И седенм ти ја, ко свих претходних пута, на исту столицу, иза истог паравана - лево до мене клинац, плав, мршав, висок - са бубуљицама. Заокружује јединицу. Ваљда, једно од девичанских гласања. Машала...
Десно од мене два војника. Не видим, далеко су ми, ал' некако знам, и они су "понављачи". Ма, осећам... Дете у мом крилу зубима држи флашку, посматрам кратко његово лице и вадим оловку, и кажем на глас - ајде сине, да правимо будућност, ја ћу да заокружим, а ти да убациш.
Подигнем га, убацује Он - кајсијаст и бели листић, пресавијен на пола па онда како напуштамо гласање каже им пискавим гласом "бај-бај", а ја мислим на тебе.
Да си ту, да нас видиш.
Да можеш само да ми климнеш главом, не требају речи, да буде сигурица.
******************************
Јебање кеве издајницима је прошлост. Вриштала од среће, дрмнула два алкохолна, па ђус и још једно алкохолно. Стајала на тераси, поцупкивала... срећна.
Ако си обратио пажњу, скоро 2 милиона Срба је ноћас изрекло молитву. Захвалницу.
ТЕБИ.

Wish u were here....

11 May 2008

ЗОРАНЕ...

About Me

Linkovi

Kategorije

Zadnje napisano

Prijatelji