"Evgenije Onjegin"

 

Ponovo sam Puškinova Tanja...

A, Onjegin...? Pročitaće ovo...

 

Tatjana:

"Pišem vam - šta bih znala bolje?

I šta vam više mogu reći?

Sad zavisi od vaše volje

Prezrenje vaše da l' ću steći.

Al' ako vas moj udes hudi

Bar malo trone i uzbudi,

Vi me se nećete odreći".

-----------------------

Onjegin:

"Al' nisam stvoren ja za sreću,

I duša moja njoj je strana;

Vrlina vaših nikad neću

Dostojan biti ja, Tatjana.

-  -  -  -  -  -  -  -  -  -  -

Šta goru sliku da nam pruži

Od kuće gde sirota žena

Za nedostojnim mužem tuži

Danju i noću usamljena.

Gde muž, iako zna joj cenu,

Sudbinu kune svoju, njenu,

I vazda ćuti, sav sumoran,

ljutit i hladno ljubomoran".

--------------------------

Tatjana tuguje i čami,

Samuje, gasi se i vene;

Sad ništa više nju ne mami,

Ne doima se duše njene.

Bez cilja luta i bol krije,

Al' utehe joj nigde nije

I oduška još nije našla

Za prigušene suze svoje

I srce kida se na dvoje.

 

 

Pošalji komentar ::

volim i film...mada nikada ne bih birala Liv Tajler za ulogu Tatjane..
Bibo :***

ufff....

Šta je bilo, radee, je l' ti ovo nešto poznato? ))))))))))))

aham