ŠTA SAD?

 

   Poželela sam zvezdu,

   koja zaiskri jedne noći.

   Ugasila se...

   Poželela sam svetlost,

   da mi obasja dane.

   Nestala je...

   Poželela sam jednu reč,

   običnu, a važnu!

   Nisam je čula...

   Ostadoh zbunjena

   svojim željama,

   za koje mišljah da su male.

   Ti si za to vreme

   želeo nešto drugo...

   Šta sad,

   kad su nam želje

   različite?

Pošalji komentar ::

Nemoj da zaboravis svoje zelje...

Neću, naravno. Zaboraviti svoje želje, značilo bi izgubiti sebe...

)

možda, glasno ih reći!

Ah, Ida, u očekivanju da će ih Neko videti u mojim očima, uvek zakasnim sa rečima...

a da tvoja zelja ipak se nije sastojala od dve rechi ))

ima li ga josh uvijek u tvojim zeljama ?

Ne bi ti bio Poglavica, kad ne bi sve znao )))))
ffrida, naidje ponekad, kroz maglu sećanja...