STRAH

 

     Odlaziš

     i ne smem da priznam

     da se plašim,

     da umirem od straha, ustvari.

     Odlaziš

     i ne mogu te zaustaviti.

     Moja ljubav nema tu snagu

     iako bi mogla stenu razbiti,

     kišu osušiti,

     iako bi mogla život začeti!

     Odlaziš,

     sa mirisom moje kose na ruci.

     I sve što ti večeras rekoh

     dugo ćeš čuti u tami.

     I sve što od mene ponese

     još će ti drhtati u srcu,

     ali će tvoja ruka zagrliti nju

     i Mesečeva svetlost će obasjati

     vaša tela u trenu istine.

     Uzalud sve moje upućeno tebi

     i želja moja da ti život

     samo od sreće i snova

     bude satkan.

     Odlaziš

     i ne osećaš koliko se plašim

     da se nikada nećeš vratiti

     da ti obrišem suzu u oku,

     ispunim prazninu u srcu.

     Da li se ikada okreneš

     dok odlaziš?

     Osetiš li dubinu moje patnje

     i ovaj neopisivi strah

     koji me razdire?

Pošalji komentar ::

To uvek samo jedan oseca ...

Okrenu se, ali uvek kada bude prekasno.

Bojim se... Šta ako se ne okrene...???

Čitao sam:"Ne okreći se sine". al' ne naučih lekciju!!!

Izmenio radislav dana 14/8/2006 u 22:45

...da pesma je prekrasna...a nije ni čudo iz kakve duše je potekla...

Rade, osetio si pesmu istom, takvom, dušom...
Hvala ti...

...i josh poljubac
kao potvrda prepoznavanja ,
)

Tako je, ff, ništa bez poljupca ))))))
Cmokić!

bibice nemoj da se plašiš

Ok, III, kad ti kažeš ))))))

sredjeno.... proshireno...nacinculirano biboni )))

Super! Hvala, Veliki Poglavice! ))