Boje moga duha

Zabranjeno pusenje i tako... zajebano.

Malo zabave...

Dulsineja

U prolazu...

Metamorfoza 2

Izdaja

Don Kihot

Siguran Sam

Rodoljublje

The Death and The Dead II

The Death and The Dead

metastaza

pax vobiscum...

Budjenje...

Kada otvorim ochi, opet ja lezim sam
Nagnem svoje telo zeljno vazduha
Zagrlim rukama jako svoju glavu
Noge na pod ne spushtam
Samo ranom zorom znam da sam u pravu
Zashto Djavole dozivam?
Skrnave mi malo to shto imam sveto
A ja bez njih ne mogu
ne mogu sam, ne mogu
ima vec puno od kako ne obracam se Bogu
Posvadjali se mi pa svako putem svojim
ipak imam svoje svetove i svetinje, a ON mi je dosta vec uzeo
kao da sam ^sam bir'o da postojim?
I eto... ja ne mogu sam.
Pokushavam, ama zaista se trudim
Ali kao da neko na me baci neki charobni kamen
Pogodi me usred chela i umesto besa - ja sebe dam.
Luda glava ne pita.
Stanem Hrabro, u prvom redu
Spremno svaki udar dochekam
Pri Padu uspem Neman da povuchem na sebe
I secanje se prekida...
Bela postelja je opet izguzvana izjutru
Pochinje nova pricha koja je ista kao hiljade drugih
Isto se i zavrshava, znam
Sebe dam, odnese me vetar
I onda samo zelim moje staro jutro
da se budim SAM.
A rana zora uvek je chista
Zaista, sve mirishe predivno
Svaki zrak zablista i sve bude kao pre
Josh iznad glave kuca sat, bez opomene, uvek u isto vreme
Viche: Budjenje...

Sarkazam...

...Kako divan dan,
...bled, kishan, sumoran
...Neko umoran
...Sebi trazi san.
...Ti mi nudish da...
... Hajde, reci shta?
...I pored svih tih ljudi
...usnulih il' ludih
...bash moja glava prazna
...zar mora da sazna?
...I pita li me neko
...zelim il ne zelim
...Kome ja sam rek'o
...da misli svoje delim
...skupljam tuzne priche
...koga boli neka dodje
...moze pricat' meni sve bol dok ne prodje
...Neko skuplja slike
...drigi lupa recke
...ja sam skupljach bola
...zelim ljude srecne.

Osmeh dam, iskren, zdrav
Zivot moj, samo san
Osmeh dam - dobar dan
Osmeh daj - srecan sam.

...Ne gledaj me sada
...proziran sam, vidish
...kad god kisha pada
...nemash chega da se stidish
...Opere me veshto, skine puno boja
...Crna ili Bela, uvek to je moja
...I mirishem sveze kao lanjsko cvece
...sa kapuljachom na glavi, znam
...niko gledati me nece
...Opet slusham druge shto za zivot znaju
...Vrednosti su prave one koje "oni" daju
...Savet jedan
...Ne okreci se, hodaj, gledaj
...sve ce to vec proci
...a pricha tuznih bice uvek
...kao i ljudi shto ce sa njom doci
...I na kraju sam
...s' omchom iznad ambisa
...Kako divan dan
...sunchan, vedar, mirisan
...neko umoran
...Hajde, skochi sad!

Osmeh dam, iskren, zdrav
Zivot moj, samo san
Osmeh dam - dobar dan
Osmeh daj - srecan sam.

Da l je lep ovaj svet...

DA JE ZIVOT LEP, DECA SE NE BI RADjALA PLAChUCI.

Mrak lagano guta san
Kao da je Bog ljut, prolama se munja
Kisha miluje mi lice dok na hridu stojim sam
Usamljen na litici, kao zuta dunja.

Pokisao, jache upirem nogama o tlo
Nebo se otvara svaki put kad' seva
Osecam da u meni opet radja se zlo
Zasto moram chuti Boga kako peva?

Znam da avet sam
Usamljenog, sa machem u ruci
Videce me samo ljudi mrtvi
Znam da nema me
Jesen...
Zvuk teshke kovane kapije odvaja nam svet
Lishce koje plovi u bujici kishe
Znam da ne chujesh me
Ja govorim, ali...
Moj glas tako tih je
Ja govorim...
Sve tishe.

Na Gazimestanu

Силни оклопници, без мане и страха,

Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка,

Ви јурнусте тада у облаку праха,

И настаде тресак и крвава трка.

Заљуљано царство сурвало се с вама.

Кад олуја прође врх Косова равна,

Косово постаде непрегледна јама,

Костурница страшна и поразом славна.

Косовски јунаци, заслуга је ваша

Што посљедњи бесте. У крвавој страви,

Када труло царство оружја се маша,

Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!

Данас нама кажу, деци овог века,

Да смо недостојни историје наше,

Да нас захватила западњачка река,

И да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли

Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;

Јер пре нас ни поља ни кршеви голи

Не могаше другом свесну љубав дати.

И данас, кад дође до последњег боја,

Неозарен старог ореола сјајем,

Ја ћу дати живот, отаџбино моја,

Знајући шта дајем и зашто га дајем.

Milan Rakic

Pogledajte obavezno kako su je odpevali momci iz 357: Na Gazimestanu

Postovanje.

Majka Srbija...

Rekao sam

                                            Rekao sam

... Nemoj, molim te, meni potreban je mir.

... Ti si uvek tu, ali sada ne predstavljash vir koji guta patnje i misli moje.

... Pruzicesh mi sve, ali nemoj sada, sacekaj, jer dok sam ^sam, u mraku, sa cigaretom

u meni radja se nada!

... Otici cu, jer gushish choveka u meni.

Rekao sam

... A probao sam, posle svega, da ne budem samotnjak, nisi razumela ni tren, i tek sada to vidim, a ja sam pogreshio i zbog toga se stidim.

... Nisam smeo da ti popushtam, nisam smeo biti dobar, nisam smeo da te zagrlim, sada sam ^sam sebi grobar.

... Pobegao sam od onih koji chuli su dok cutim, koji odlaze kad pozovem mrak i dodju da donesu svetlo. Oni i dalje donose svetlo, a ti ne dash da mrak dodje, zbog toga nisam svoj, i gushim se u patnji.

Rekao sam

... Izgubicemo nas

... Ne unishtavaj mi svet

... Ne bacaj ploche koje druge su mi dale, nemoj da cepash slike i pisma koje davne ljubavi su slale. Ne volim ih, ne secam ih se i ne znache mi nishta, ali... To je moja proshlost i pored odraza u ogledalu bista na sve tragove koraka mojih koji vishe ne postoje. Ne radi to. Rekao sam.

... Samo vreme zna, samo sunchev sjaj, kao i prvi mrak... ko sam ja... Samo vreme zna!

... Rekla si da tako treba biti, a verovao sam ti jer puna si patnje. Mislio sam, izdrzacu, poklonicu ti svet i srecna ti cesh biti ali pogreshio sam a zbog tebe koja oterala si mrak ja se ne mogu s'kriti i pobeci daleko da pronadjem put, da razgovaram sa zvezdama dok me grebe vetar ljut, da me kisha oplache kao i one koji nekada bili su zivi, i dalje ti si nesrecna, a zbog toga svi su krivi. Ja najvishe, priznajem, jer sam primio na sebe, proklet nek je dan kada upoznao sam tebe.

Rekao sam!

... Ne, ti nisi losha. Naprotiv. Tvoj mi osmeh kupi dan. Ali... Ja bez mraka  ne zelim da zivim, pa vec rekao sam u jednoj pesmi  "jer ja rodjen sam".

... Nazalost, sutra josh jedan dan, a uskoro ce da se sklopi slagarica, bice puno suza, tuznih lica, ja skitnica pruzam korak, svaki trzaj bude gorak, ovaj prodje novi dodji suncan dan, Nazalost, nije san.

Rekao sam.

Moralnost...

Ludo vreme. Pre mnogo godina uchestvovao sam u jednoj zanimljivoj diskusiji o moralnosti. Pokrenuta je teza o zeni koja dolazi iz zaracenog podruchja, koja je izgubila muza, ima decu... Nema nishta, ostali je gledaju prezrivo jer je izbeglica pa daje svoje telo da bi prehranila klince, jer chisteci kuce ne donosi dovoljno ni za redovnu kupovinu mleka. Da li je ta zena: "kurva"?!

Da li je "kurva" zena koja provede noc sa prvim koji joj se dopadne, a sutra... Druga lica, duge noci.

Postavio sam ovakav post jer mali broj ljudi razmatra ovakve stvari. Jednostavno, ako zena za provedenu noc sa nekim trazi novac, ona je "kurva", niko ne polazi sa pitanjem iz kog razloga to radi. Da li moze od nekog bednog i takodje ponizavajuceg rada da prehrani mala gladna grla. To se, naravno, nikog ne tiche jer nije u takvoj situaciji niti se osvrce na to.

Sa druge strane, devojke koje svakodnevno menjaju partnere iz hira i zadovoljstva, one su sasvim u redu, jer pobogu, takvo je vreme. Zezanje.

Napomenucu da je u diskusiji bilo onih koji su rekli da bi se ubili, da bi ubili, da bi ukrali, da bi... Sve, osim da se daju za novac. Naravno, oni su bili mushkarci. Neverovatno kolika je tanka nit, zar ne? Moral je veoma zanimljiva tema koji treba uvesti u osnovnim shkolama. Ludo vreme, bez morala.