Boje moga duha

Obecao sam joj da sam otisao. Da necu pisati niti se javljati. okolnosti su takve da iako je volim, nema nas. Lagao sam. Nisam izdrzao. Poslao sam poruku. Ali ne obicnu. Napisao sam morzeovom azbukom: -. . -.. --- ... - .- .--- . ... -- .. (Nedostajes mi). Nadao sam se da nece razumeti te tackice i crtice. Kako bi? Ne zna da je morzeova azbuka... Izgleda... Smesno. Ubrzo sam dobio odgovor. Poslala je tackice. .. - .. -- . -. .. .--. --- -. . -.- .- -.. Preveo sam... Pisalo je: I ti meni ponekad. I dalje nastavljam, iako znam da nema svrhe, nesto mi ne ^da da odustanem....

Ok. Mozda se nisam ponasao prema tebi kako zasluzujes, kako sam zeleo. Mozda nisam umeo... Nisam znao... Verovatno necu znati nikada. Ali, da te izbijem iz glave... Nikako. Sve sto volim, izgleda, smeje se i nervira me... Kao ti. Laku noc.

Don Kihot

O blogu

Blog Hosting

Novo objavljeno

Kategorije postova

Blog Prijatelji

Ostali linkovi