Trudim se da nikad ne zaboravim stvarnost I da je menjam u granicama svojih mogucnosti. Dajem sve od sebe, ponekad I stradam, ali nikada ne trazim utociste u detinjastim postupcima. In Inferno nulla est redemptio. https://www.blogoye.me/PejzaziUmagli/ sr Fri, 05 Jun 2026 23:16:50 +0200 BlogOye! Ako sneg ikada bude pado kao one noci po nama, ti mu nemoj kriti lice vec ga hvataj usnama. A ako usne tvoje vrele do mene doci budu htele... Ti znas da ja znam da ti znas da ne mogu sam :) Jos uvek stojim na istom mestu, gledam snove kako prolaze... Stojim sam i cekam dan... Tajna vrata da se otvore. Ali, nema nema nema nigde nikoga... Iza nas nema sena, iza nas nema tragova. Jer nema nema nema nigde nicega... Samo mrak i gusti zrak u mojoj sobi... od secanja. A ako vetar bude ikada dun'o kao onog jutra po nama ti pusti kosu da vijori, to je nasa zastava. A ako sunce bude przilo kao onog leta po nama, ti budi gola i podaj telo da te miluje po grudima. Jer, nema nema nema nigde nikoga... Iza nas nema sena, iza nas nema tragova - Jer nema nema nema nigde nicega - samo mrak i gusti zrak u hotelskoj mi sobi... od secanja. Secanja... GrrRrrr... Wed, 26 Mar 2014 21:01:00 +0100 https://www.blogoye.me/PejzaziUmagli/100374/ Kako izgleda kada cimer i ja ucimo Tajlandjanku da peva komunisticke pesme....  Danas sam se ulogovao ovde i listam moje pisanije... poprilicno morbidno. Ni nalik meni! No, retko se ulogujem da kucam ovde... pa to bude uglavnom kada jeeeesam morbidan :D No, moji dani su zapravo jakooooooooo zabavni... Ovako otprilike: Kako Tajlandjanka reaguje na Ex-Yu songs (cimer mi je Hrvat, poprilicno LUD) Tue, 11 Feb 2014 17:26:00 +0100 https://www.blogoye.me/PejzaziUmagli/100126/ Ovde se ulogujem jakooooooo retko. To je dobro. Sto redje - to bolje. Ovde se ulogujem samo kad mi neko nedostaje tako jako da me zaboli. I sada sam sebican. Zelim da se osecas bas ovako kao ja: Da putujes po svetu okruzena avanturama a da na kraju ipak zadovoljstvo ne bude potpuno. Da se budis pored osoba koje te privuku i ma koliko to budes zelela, da ne mozes da ih osetis. Da u svakom jebenom osmehu trazis izgubljeno ludilo koje je samo tako... od tebe otislo. Obican monolog o tome kako se osecam, a prolaze dani, meseci, jbte- prolaze godine. Zasto ne mogu da te ubijem u sebi. Povredjujem druge zbog tebe. I, ne... Ne zelim ti da se tako osecas ikada. Jos uvek si moja jebena Dulsineja. A cija god da si zaista...  totalno je nebitno. Dulsineja Sun, 26 Jan 2014 20:31:00 +0100 https://www.blogoye.me/PejzaziUmagli/100067/ ... Ti mi pomazes da se pokrenem ... I stanem na svoje noge, ... A ja ne mogu ni da te dodirnem ... Kada se priblizim - Ti odes. ... Zasto si toliko daleko ... Ima li neko ko ti je blizu i koga si oduvek zelela za sebe ... A ja sam bio samo u prolazu ... Seti se kada prodjes ... Zastani malo, pogledaj me ... Do mene mozes uvek da dodjes ... Bilo bi dobro tu da ostanes. ... Dani prolaze, a ja bez promene ... I dalje cekam nesto bolje ... Cekanje mi cuva secanje, ovaj razum i malo volje ... Zasto si morala da krenes suprotnim putem ... i uzmes sve sto sam zeleo oduvek imati kraj sebe ... A ti si bila samo u prolazu ... Seti se kada prodjes ... Zastani malo, pogledaj me ... Do mene mozes uvek da dodjes ... Bilo bi dobro tu da ostanes. Wed, 20 Mar 2013 21:02:00 +0100 https://www.blogoye.me/PejzaziUmagli/98345/ Illuminated Radio sam na sebi. Pokusao da iskorenim ono sto ne valja, da uspostavim principe kojih cu biti dosledan. Proucavao etiku i pokusao da je prilagodim danasnjici, realnosti. Sve to, da bih bez stida gledao svoj odraz u ogledalu. Da bih bio zadovoljan sobom, kao osobom, covekom. I koji mi je kurac sada?  Nalazim sebe da mi zadovoljstvo pricinjava indiskretno obmanjivanje brdo devojaka. Svaka od mene ocekuje nesto. Dozu pristojnosti i dozu nepristojnosti. Strpljenje da ih slusam dok govore o sebi. Radoznalost i paznju dok mi govore o svojim tajnama. A u stvari me zamara i da postavim pitanje: "Sta ces raditi danas"? Apsolutno me ne zanima. Sa osmehom i malo gadjenja se pretvaram da u sebi imam malu dozu ljubomore, a to nije istina. Opet, apsolutno me ne zanima ni gde je, ni sa kim je, ni sta radi. Neke od njih mi idu po volji, primecujem. Sve se svede na malo bezobraznog razgovora i na tome da im "dodjem". A to nije istina, znam da ne zele to. Zele da me zainteresuju, zele da im dam vise... A ja to ne mogu. Ne osecam. I, zasto to radim, razmisljam sinoc sklopljenih kapaka. Ne. Pogresno pitanje. Znam zasto to radim, ali ne znam zasto sebi dozvoljavam da me povrsnost ispunjava. I da li da krenem iz pocetka... Po ko zna koji put. Da samo okrenem ledja i odem. Ili da nastavim sa jeftinom ujdurmom ocekivanja i nadanja, (njihovog, ne mog) a sve sto mogu dobiti je noc ili dve sa osobom u koju su se zaljubile i koju vole, a koja nisam ja. Jedan deo mene zaista zeli da pobegne daleko, sto dalje. Da bude sam. Muka mi je od svega i svih. Drugi deo pak se prepusta zadovoljstvima potcinjavanja i manipulisanja. Neka bude... ovako, za sada. Reka koja tece nadje sebi put. Znam da ce neki od dogadjaja koji slede pre ili kasnije da promene sve to, da ce okolnosti postati drugacije i da cu opet moci da budem zadovoljan sobom. Samo neka se desi... sto pre. Sun, 27 Jan 2013 15:09:00 +0100 https://www.blogoye.me/PejzaziUmagli/97944/ Mrtav covek lezi na dnu groba Brinuci kada spasitelj dodje Da li ce on biti spasen. Mozda si bio gresan tokom celog tvog zivota Mozda si saljivdzija koji zasluzuje da umre. A oni su plakali dok su ih sinovi napustali Bog je tada bio odeven u crno On je otisao daleko da pronadje beznadje On se nikada nece vratiti A oni su plakali dok su ih sinovi napustali. Svi mladi ljudi moraju poci On odlazi tako daleko da nadje istinu On nikada nece biti kuci Mladi momci stoje na vrhu svojih grobova Brinuci kad Isus dodje Hoce li biti spaseni. Okrutnost prema pobedniku, Svestenik govori kralju svoje lazi Mozda ste u zalosti, mozda zasluzujete da umrete A oni su plakali dok su ih sinovi napustali Bog je tada bio odeven u crno On je otisao daleko da pronadje beznadje On se nikada nece vratiti A oni su plakali dok su ih sinovi napustali. Dobrodosli na vojnicku stranu Gde nema nikog osim mene Svi ljudi odrastu da umru A ovde nema nikog osim mene. By: System of a Down - Soldier Side Erasmus ili Makijaveli? Erasmus, stara budala koja veruje u vrline i da dobro moze ugasiti tamu. Makijaveli, prepredeni cinik koji zna sve prljave trikove i kako vladati tamom. A mi... Takmicimo se u medjusobnom pljuvanju i nadmetanju ko je veci rodoljub, ko je veci evropejac, kosmopolita il' demokrat. A mi... Takmicimo se. Hrvati slave svoje generale. A mi... Takmicimo se ko ima vise znanja, ko od nas ima a ko nema morala. A mi... Takmicimo se, nesvesni da svi gubimo. Izgubili smo se. Izgubili smo sve. Ostaje da u laznim nadama i jeftinim porocima pronalazimo srecu. U bludu izrastate. U bludu ce vas i sahraniti.  Fri, 16 Nov 2012 18:19:00 +0100 https://www.blogoye.me/PejzaziUmagli/97329/ Obecao sam joj da sam otisao. Da necu pisati niti se javljati. okolnosti su takve da iako je volim, nema nas. Lagao sam. Nisam izdrzao. Poslao sam poruku. Ali ne obicnu. Napisao sam morzeovom azbukom: -. . -.. --- ...  - .- .--- . ... -- ..  (Nedostajes mi). Nadao sam se da nece razumeti te tackice i crtice. Kako bi? Ne zna da je morzeova azbuka... Izgleda... Smesno. Ubrzo sam dobio odgovor. Poslala je tackice. .. - .. -- . -. .. .--. --- -. . -.- .- -..   Preveo sam... Pisalo je: I ti meni ponekad. I dalje nastavljam, iako znam da nema svrhe, nesto mi ne ^da da odustanem....  Ok. Mozda se nisam ponasao prema tebi kako zasluzujes, kako sam zeleo. Mozda nisam umeo... Nisam znao... Verovatno necu znati nikada. Ali, da te izbijem iz glave... Nikako. Sve sto volim, izgleda, smeje se i nervira me... Kao ti. Laku noc. Mon, 12 Nov 2012 03:56:00 +0100 https://www.blogoye.me/PejzaziUmagli/97300/ - Siguran sam, ili samo mislim da sam siguran... Staklenim nogama, ovo je hod po tankoj zici. Maskiran sam, ili samo mislim da sam maskiran... Pod ovim bojama govorim samo reci sto me kriju. Sastavicu krajeve iscepane poruke, tragove pod prozorom i obale pod jastukom... Kao u snu. - Sve mi je teze da nadjem nekoga s kim mogu da popricam. Pocinje da me gusi i kada pricam s ljudima koje volim. Mozda i izbegavam da pricam iz straha da cu prestati da ih postujem. Na stranu sa svim onim neartikulisanim i samozivim budalama koji samo prolaze, uvidjam da postaje tesko naci obicnu prizemnu osobu svesnu sebe s kojom mogu da ostvarim konstruktivan dijalog. Steta sto nisam osoba koja se prilagodjava, ili, sreca. Pa... Slabije pricam. Radije slusam muziku. Ja cekao sam neki novi dan. Cekao sma neku toplu noc. Cekao sam prolece - da me odnese. I cekao sam da sa neba padnes ti i bas na tome mestu budem ja, cekao sam ko zna sta - da me odnese... Sun, 04 Nov 2012 14:44:00 +0100 https://www.blogoye.me/PejzaziUmagli/97256/ Ima samo dva osecanja koja su dva najvisa duhovna bogatstva pored kojih i najsiromasniji covek ne moze biti potpuno ubog: Patriotizam i Vera. Ko voli svoju otadzbinu on uvek zivi u sirokom prostranstvu, na velikom suncu, u velikoj zajednici. Kao sto covek koji iskreno veruje u Boga nije nikada sam niti beznadezan. Bez ova dva osecanja, covek je propalica. Najveci medju patriotama obdaren je izvesnom vidovitoscu jer su ljudske istine uvek istine srca. Njegov je vidik uvek bezmeran, posto je patriotizam, kada je potpun, istovremeno i plemenit. Wed, 03 Oct 2012 21:18:00 +0200 https://www.blogoye.me/PejzaziUmagli/97132/ Nocas su me pohodili mrtvi, nova groblja i vekovi stari prilazili k' meni kao zrtvi, kao boji prolaznosti stvari. Nocas su me pohodila mora, sva usahla, bez vala i pene mrtav vetar duvao je s gora trudio se svemir da pokrene. Nocas me pohodila sreca mrtvih dusa i san mrtve ruze nocas bila sva mrtva proleca i mirisi mrtvi svuda kruze. Nocas ljubav dolazila k' meni mrtva ljubav iz sviju vremena zaljubljeni, smrcu zagrljeni pod poljupcem mrtvih uspomena. I sve sto je postojalo ikad, svoju senku sto imadjase sve sto vise javiti se nikad, nikad nece - meni dohodjase. Tu su bili umrli oblaci,  mrtvo vreme s istorijom dana tu su bili poginuli zraci: svu selenu pritisnu nirvana. I nirvana imala je tada pogled koji nema ljudsko oko: bez oblaka, bez srece, bez jada pogled mrtav i prazan duboko. I taj pogled, k'o kam da je neki padao je na mene i snove na buducnost, na prostor daleki, na ideje i sve misli nove. Nocas su me pohodili mrtvi, nova groblja i vekovi stari prilazili k meni kao zrtvi kao boji prolaznosti stvari... Eh, taj... Dis!!! Fri, 28 Sep 2012 12:10:00 +0200 https://www.blogoye.me/PejzaziUmagli/97115/