Boje moga duha
Dulsineja
{ 20:31, 26/1/2014 }
{ 0
Komentara }
{ Link }
Ovde se ulogujem jakooooooo retko. To je dobro. Sto redje - to bolje.Ovde se ulogujem samo kad mi neko nedostaje tako jako da me zaboli.
I sada sam sebican. Zelim da se osecas bas ovako kao ja:
Da putujes po svetu okruzena avanturama a da na kraju ipak zadovoljstvo ne bude potpuno. Da se budis pored osoba koje te privuku i ma koliko to budes zelela, da ne mozes da ih osetis. Da u svakom jebenom osmehu trazis izgubljeno ludilo koje je samo tako... od tebe otislo.
Obican monolog o tome kako se osecam, a prolaze dani, meseci, jbte- prolaze godine. Zasto ne mogu da te ubijem u sebi. Povredjujem druge zbog tebe. I, ne... Ne zelim ti da se tako osecas ikada. Jos uvek si moja jebena Dulsineja. A cija god da si zaista... totalno je nebitno.
{Pošalji komentar }
{ Prethodna strana } { Strana 3 od 50 } { Sledeća strana }
O blogu
Home
Moj profil
Blog Arhiva
Foto album
RSS
Podcast
Blog Hosting
Novo objavljeno
Zabranjeno pusenje i tako... zajebano.Malo zabave...
Dulsineja
U prolazu...
Metamorfoza 2
Kategorije postova
Blog Prijatelji
svetlanapecinko