Boje moga duha

Kada otvorim ochi, opet ja lezim sam
Nagnem svoje telo zeljno vazduha
Zagrlim rukama jako svoju glavu
Noge na pod ne spushtam
Samo ranom zorom znam da sam u pravu
Zashto Djavole dozivam?
Skrnave mi malo to shto imam sveto
A ja bez njih ne mogu
ne mogu sam, ne mogu
ima vec puno od kako ne obracam se Bogu
Posvadjali se mi pa svako putem svojim
ipak imam svoje svetove i svetinje, a ON mi je dosta vec uzeo
kao da sam ^sam bir'o da postojim?
I eto... ja ne mogu sam.
Pokushavam, ama zaista se trudim
Ali kao da neko na me baci neki charobni kamen
Pogodi me usred chela i umesto besa - ja sebe dam.
Luda glava ne pita.
Stanem Hrabro, u prvom redu
Spremno svaki udar dochekam
Pri Padu uspem Neman da povuchem na sebe
I secanje se prekida...
Bela postelja je opet izguzvana izjutru
Pochinje nova pricha koja je ista kao hiljade drugih
Isto se i zavrshava, znam
Sebe dam, odnese me vetar
I onda samo zelim moje staro jutro
da se budim SAM.
A rana zora uvek je chista
Zaista, sve mirishe predivno
Svaki zrak zablista i sve bude kao pre
Josh iznad glave kuca sat, bez opomene, uvek u isto vreme
Viche: Budjenje...

Budjenje...

O blogu

Blog Hosting

Novo objavljeno

Kategorije postova

Blog Prijatelji

Ostali linkovi