Boje moga duha
metastaza
{ 17:11, 14/1/2010 }
{ 1
Komentara }
{ Link }
Mirni mrav je skocio sa livade i pokidao zbunjenim ljudima glave. Mnogi su nagadjali shta se u stvari zbilo, te je bilo vishe verzija, ali nikog nije smirivala chinjenica da su potochici tamne krvi prekrivali travu, a u vazduhu se osecao slatudnjavi zadah smrti. Neki veruju da mrav je u pravu, drugi su nemi i samo zbunjeni. No, shta se stvarno zbilo...Skriven u svojoj kuci, zaboravljen i odbachen, chekao je da mu oluja srushi svet, da bi isti gradio chim sunce dodje. Gazen bezbroj puta, obrezao u oziljke strashne, ustajao je svaki put jache, gledao u nebo i govorio sve glasnije: JA JEDAN SAM!
Zaista, on je bio sam. Svako ko ga je upoznao rado bi mu se javio i od nishtavnog mrava uvek dobio osmeh. Valjda sve je i tako pochelo, kada je primetio da zauzvrat uvek dobije podsmeh. Oluja strashnih bilo je sve vishe, a on vechito mokar stajao nasred kishe. Sve je teze u sebi nalazio volje da se smeje - a kako je i mogao bez sunca da ga greje. Shamaralo ga je vreme, kao i svako ko je tuda proshao, a on se nije sklanjao, ludak mali, kao ni uzvracao. Postajao je sumorniji, kao i dani koji bili su slichni. Juche je bilo danas, danas je bilo juche, a sutra... Sutra bi opet umirao. Pitanja su navrla istovremeno kada i glavobolja. Zashto rodjen greshan ne mogu biti srecan? Otudjio sam se od svih, dozvolio da me povrede, zashto Boze dozvoli da me zivot ovde dovede? - Odgovore iste sebi je davao: Zar srecu zasluzujesh TI, nichiji sine, shto manji si od zrna, na mestu srca ti praznine... Zar zaista mislish da Bog te velik chuje, Tebe shto umiresh bezvredno bez ikakvog pokushaja borbe...
Pitanja i odgovira bilo je puno.. a onda bilo ih je vishe... Promolio se zrak, vishe nije bilo kishe, nestao je mrak i osetio se miris zemlje shto svezinom odishe... Mali mrav tada postao je jak. Pustio je da mu majushno telo utrne od vec zavrle krvi a onda osetio da moze svet da smrvi, u prah pretvori.
Nekada svima drag osmeh, za -dobar dan-, zamenile su mrachne crte i zelja da ga ne bude... ali u svom mraku ne zeli sam da bude. U bezglavosti svojoj, skochio je i bezglave ljude poveo...
{Pošalji komentar }
{ Prethodna strana } { Strana 12 od 50 } { Sledeća strana }{ 23:16, 14/1/2010 } { Poslao/la purplemoon }..zanimljiv opis bloga... good luck :-)
O blogu
Home
Moj profil
Blog Arhiva
Foto album
RSS
Podcast
Blog Hosting
Novo objavljeno
Zabranjeno pusenje i tako... zajebano.Malo zabave...
Dulsineja
U prolazu...
Metamorfoza 2
Kategorije postova
Blog Prijatelji
svetlanapecinko