Stoje Baka i unuk koji je znatizeljan pa pita baku:
- Bako, gde je sada deka?
   Baka srecno uzdahne prisetivsi se upokojenog supruga pa pokaze unuku na Mesec:
- Vidis Mesec?
- Vidim?
- Vidis ona veliki krater u pravcu mog prsta?
- Vidim.
-E pa, na njegovom dnu je Deka - romanticno uzdahne Baka.

Dragi prijatelji,
ovakav razgovor ce uskoro biti vrlo normalna pojava. O cemu se radi, shvaticete kada procitate donju vest.

Kompanija "Nebesa" se već bavi slanjem pepela u svemir raketama u deo izvan zemaljske orbite, a najavljuje od iduće godine transport do površine Meseca, javio je Rojters.

Početna cena ovog "noviteta" iznosi 10.000 dolara za "malu" količinu pepela jedne osobe.

Direktor "Celestisa" Čarls Čefer kaže da je njegova kompanija postigla sporazum sa kompanijama "Odissey Moon" (Odiseja mesec) i "Astrobotic Technology" da na rakete-robote kači kapsule sa ljudskim pepelom.

Čefer očekuje da u prvoj lunarnoj misiji, predviđenoj za kraj 2009. ili početak 2010. godine, bude oko 1.000 kapsula, a na sledećim letovima po 5.000.

"Mesec je specijalno mesto", kazao je Čefer, tako da se već nekoliko osoba prijavilo za let.

"Mnogi ljudi će smatrati da je romantično gledati na nebo i videti mesec i znati da je tamo zauvek njihov otac ili majka ili neka druga voljena osoba", dodao je Čefer.

Tokom proteklih 11 godina kompanija "Celestis", koja je ogranak kompanije iz Hjustona, poslala je u svemir pepeo više stotina ljudi iz 14 zemalja, među kojima i pepeo američkog kosmonauta Gordona Kupera.

 

 

ПЕСМА ЗА НАС ДВОЈЕ


Знам, мора бити да је тако:

 

никад се нисмо срели нас двоје,

мада се тражимо подједнако

због среће њене

и среће моје.

 

По образима ветар ме млати.

чупа дрвећу жуту косу.

У који део града да свратим?

 

Дан је низ мутне улице просут.

 

Вуцарам около два празна ока,

гледам у лица пролазника.

 

Кога да питам,

смешан и мокар,

зашто је нисам срео никад?

 

Ил' је већ било?

Требало корак?

 

Можда је сасвим до мене дошла,

ал' ја: за угао скренуо,

горак,

а она: не знајући прошла.

 

Можда смо целу јесен обишли

у жудњи лудој, подједнакој,

а за корак се мимоишли?

 

Да. Мора бити да је тако.

 

ЈАСТУК ЗА ДВОЈЕ

 

Ово је песма за твоја уста од вишања
И поглед црн.
Заволи ме
Кад јесен дува у пијане мехове.
Ја умем у свакој капији
Да направим јун.

И немам обичне среће
И немам обичне грехове.

Поделићу са тобом све болести
и здравља.
Заволи моју сенку
што се тетура низ мокри дан.

Сутра нас могу срести понори
или узглавља.
Свеједно: лепо је немати план.

Заволи траг мог осмеха на рубу чаше,
на цигарети,
и блатњав ход дуж улица
које сигурно некуда воде.

Чак и кад ти се чини
да их ми некуд водимо,
оне се смешкају благо
и некуда нас воде.

Бићемо тамо негде
можда сувише вољени,
потпуно неприметни,
или јавно проклети.

Буди уз мене кад одем.

 

    Драги пријатељу,

баш ме нешто копка - можеш ли да замислиш себе са кредитном картицом, у солидним колима и са станом пријатним за живот, без намрштених комшија, без надрнданих продавачица у драгсторима, без незадовољних просветних и здравствених радника ?

Можеш ли да замислиш свет у коме ти је једини проблем (поред оних на послу који су саставни део оцене живота) колико ћеш пута у току недеље извести децу на вечеру? Можеш ли уопште да замислиш живот без свакодневног распредања о могућем паду Владе, хиперинфлацији или могућности да те неко  (опет) залије  бомбама?

Мени, право да ти кажем, таква могућност делује  незамислива.

Познати хрватски позоришни, филмски и телевизијски глумац Борис Дворник преминуо је ноћас у Сплиту, преноси сајт Вецерњи.хр. 

Борис Дворник је преминуо тек нешто пре свог 69. рођендана, додаје Вецерњи.хр. Осим што је био одличан глумац, Дворник се опробао и као сценариста и редитељ.

Вест о смрти Бориса Дворника је рано јутрос објавио Радио Далмација, позивајући се на изворе из сплитске болнице. У овом тренутку није познато од чега је преминуо. "Још ништа, не желимо још с информацијама да излазимо у јавност", изјавила је за Индеx.хр Данијела Дворник.

Борис Дворник је рођен 16. априла 1939. у Сплиту. Свој таленат за глуму је открио у детињству, док је наступао у дечјим представама. Завршио је Средњу глумачку школу у Новом Саду, а касније се уписао на Казалишну академију Универзитета у Загребу.
На филму је дебитовао 1960. године у филму Францеа Штиглица Девети круг са тематиком холокауста. Након филма је стекао велику популарност, коју потом учвршћује улогама из савременог живота у комедијама Мартин у облацима (1961) и Прекобројна (1962) Бранка Бауера. Ово је начинило од Бориса Дворника једну од великих звезда кинематографије бивше Југославије, слично Љубиши Самарџићу, Милени Дравић и Велимиру Бати Живојиновићу (са којим је касније развио блиско пријатељство).

До средине 1960их година Дворник је наступао углавном у комедијама, а од 1966 године почиње се с великим успехом јављати и у филмовома с тематиком из Народноослободилачког рата. За улоге у филмовима Мост (С. Крвавац, 1969) и Кад чујеш звона (Антун Врдољак, 1969) награђен је Златном ареном на фестивалу у Пули. За улогу у ратном филму У гори расте зелен бор (Антун Врдољак, 1971) и за улогу шофера-заводника у Опклади (Здравко Рандић, 1971) освојио је Сребрну арену. Наступао је више од 40 дугометражних играних филмова (неретко је наступао и у краткометражним), у многим телевизијским драмама и у више телевизијских серија.

Зенит популарности Бориса Дворника је дошао седамдесетих улогом Рока Прча у култној серији Наше мало мисто. У осамдесетим, након што је стекао статус једног од напризнатијих глумаца бивше Југославије, Борис Дворник је углавном радио у Хрватском народном казалишту у свом родном Сплиту.
Велимир Бата Живојиновић и Дворник су се 1991. одрекли један другог у низу отворених писама, у гесту који је био виђен као симболика распада СФРЈ. 2004. је јављено да су њих двојица покушала да се помире. 
Они су се јавно помирили 2006. путем видео линка између Сплита и Београда. Живојиновић је изјавио да "последњих година није било мржње између нас", а Дворник се надовезао да је то био "само неспоразум".
Борис Дворник је требало у јануару да дође у Београд како би се видео са Батом Живојиновићем. Дворник  је желео да сними материјал за серију о свом животу „Балада о глумцу“.

 

Тако је када се погоди: прексиноћ сам код пријатеља гледао ДВД '' Живот је чудо'' Е.Кустурице, синоћ на ''Авали'', по ко зна који пут ''Отац на службеном путу'' а у овом тренутку је на '' Синеманији'' '' Бела мачка, црни мачор''.

Приметно је да су филмофили све критичнији према Емиру Кустурици који је, још од доделе Венецијанског лава у Венецији за '' Доли Бел'', откад за њега знам, изазивао оштро поларизована мишљења. Најчешће је оспораван као режисер Рома, као снима ромске филмове, људи нас (Србе) идентификују са Ромима. Друга ствар којом је иритирао јавност јесу његови политички ставови или, тачније, преводи његових политичких ставова.

Тезу о њему као ромском редитељу који циљано приказује Србе у погрешном светлу најпре сам чуо из уста брачног пара Н.Пајкић-И.Бјелица који је сам по себи довољно проблематичан, и без Кустурице. Ову гупост (Кустурица је снимио само два филма са овом тематиком -ДОМ ЗА ВЕШАЊЕ и БЕЛА МАЧКА, ЦРНИ МАЧОР) је прихватио народ и на томе је остало и данас. О Кустуричином политичком ангажману говоре његови непријатељи који не знају како да му доакају.

Истина је да је он један од оних ретких Срба (човек се тако изјашњава) који остављају само позитиван траг за собом. Његово стваралаштво је нешто чему, по мом мишљењу, ваља скинути капу.

А шта ти мислиш?

Читајте што брже да вам остане времена за све остало!!
 

Кажу да сваки дан морамо појести једну јабуку, а и једну банану ради калијума.
 

Такође треба појести  и поморанџу због витамина Ц, и обавезно попити
једну чашу зеленог чаја (без шећера за превенцију дијабетеса) за смањење масноће у крви.

 Свакога дана морамо попити две литре воде (да, и после је испишати,
што удвостручује време које смо до сада проводили у ВЦ-у).

Свакога дана треба узети барем један Биоактив или један јогурт да
бисте имали све добре бактерије, за које нико не зна шта су тачно, али
ако се не обезбедиш са барем милион и по тих бактерија, видећеш
ђавола.
 
Сваког дана узми један аспирин за превенцију инфаркта, и једна чаша
црног вина, такође против инфаркта. И једну чашу белог, за живчани
систем. И једну чашу пива, не могу се сетити за шта. Ако их попијеш
одједном, међутим, можеш добити мождани удар, али не секирај се,
нећеш ни приметити.

Свакога дана треба јести житарице. Много, много, гомилу житарица, док
не посереш говно величине пуловера. Потребно је бар 4 до 6 дневних
оброка, лаганих, с тим да не смеш заборавити жвакати сваки залогај 100
пута. Тако да ти само за јело треба 5 сати.

 
Е да, после  сваког јела требало би опрати зубе, тако да зубе треба
опрати и после јабуке, после биоактива, после банана, после житарица.
И тако све док имаш зубе у устима, с тим да не заборавиш зубни конац,
масажу десни и испирање водицом за уста. Било би добро уредити
купатило, можда ставити унутра ЦД плејер или ТВ, јер с обзиром на
воду, житарице и зубе, провешћеш пуно, пуно времена унутра.
 

Треба спавати 8 и радити преко 8 сати, плус 5 за јело, то је 21.
Остаје ти 3 сата, ако није гужва у саобраћају. Према статистикама, ТВ
се гледа просечно 3 сата дневно. Сада се то више не може, јер свакога
дана треба шетати  најмање пола сата (савет: после 15 мин крени назад
јер ако то не урадиш, пола сата постаје цео сат).

Треба неговати пријатељства, јер су попут биљака, треба их одржавати
свакодневно. Претпостављам и када идеш на пут. Између осталог, мораш
остати информисан, и читати барем две дневне и неколико недељних
новина, да би имао критички став.

Води секс сваки дан, али без упадања у рутину: треба бити иновативан,
креативан и испочетка освајати. За све ово треба времена. Да не
говоримо о тантричком сексу.

Треба имати времена и за додир с природом, прање пода-судова-веша, да
не говоримо о томе што све треба ако имаш кућног љубимца или децу.
 
 
Рачуница каже да је за све то потребно минимално 29 сати. Једина
могућност која се намеће је радити неколико ствари истовремено:

Нпр: туширај се хладном водом и држи уста отворена,  тако ћеш попити 2
литре воде. Док излазиш из купатила с четкицом за зубе у устима,
истовремено води секс (тантрички) с партнером који истовремено гледа ТВ и чита новине док ти переш под. Остала ти је једна рука слободна. Назови пријатеље! И родбину! Попиј вино (након разговора с родбином ће ти требати).

 
Ууууууф!
 
 
Па ипак: ако ти је остало две слободне минуте, пошаљи ову поруку својим
пријатељима (које треба пазити као биљке) док једеш кашичицу меда,
која је врло корисна.

Сада те поздрављам, јер између јабуке, јогурта, пива, прве литре
воде и трећег оброка с дневном дозом житарица, не знам више шта ми
треба, али морам хитно у ВЦ.

Ућарићу пар минута истовремено перући зубе.

 

 

Прича коју сам записао везана је за мало познатог  нишлију Бата Жацка. Иста верзија се у Прокупљу и Зајечару приписује локалним спадалима. У сваком случају, догађај је истинит а прича га наречени Бата Жацко:

    Заустави ме онај дан Лале Кокошка па ме питује како сам. Јебем ли га , Лале, како ми је.Све ми се смучило.Што бре, бата Жацко? Па ајд ћу ти кажем: једно јутро пре пет дана  крену' ја до робну кућу д купим неку зајебанцију, не сећам се више. Што се накачих на бициклу - не знам, ионако ми је кућа на сто метра од робне куће.Веза бициклу за знак, одо' , заврши си посо, изађо напоље а тамо - неки ми украо оба вентила на бициклу! Псујем му ја кој је да је и мајку и све по списак кад ме неко позва: - Бата Жацко! Окрену' се кад оно Тито у кола, спустио стакло и зове ме. Ја се осврну', видим направили шпалир док сам ја био у Робну кућу! Приђем колима, Тито ме гледа и смешка се:
- Што си ми тужан, бата Жацко?
- Како , бре, Тито, да не будем тужан? Па једну бициклу имам а овај неки ми украо оба вентила. Како сад да возим бициклу ?
- Немој да си ми тужан, бата Жацко - каже Тито па бркну у џеп од сакоа и извади пуну шаку вентила за бициклу - ево ти вентили да имаш и за резерву!
То рече па си оде а ја остадо с они вентили на улицу!

Дуго ми није било јасно зашто је моја сестра знала да поцрвени када би стала на улици да поразговара са неким  ликом о коме сам једино знао да је рукометаш и да слама женска срца. То да је најпре освојио срце моје сестре, седећи са њом у истој клупи у ОШ ''Ратко Вукићевић'', сазнао сам касније. Знам само да се сестра увек враћала са годишњица матуре помало растројена и дуго, неких недељу дана касније, је ишла као месечар кроз кућу. А онда би, захваљујући грубој свакодневици и деци која расту, поново постајала део ОВОГ СВЕТА, света, који је окружује.

    Спознао сам како је то када сретнеш своју прву љубав на прослави 25 година матуре. За дивно чудо, ЊУ нисам видео од матурске вечери - дакле, четврт столећа- а свашта сам чуо. Занимљиво је било да се већина нас није видела више од десет година, неки су дошли и са другог континента да би поново били са старим друштвом. Када сам је угледао у црвеној хаљини, морао сам да се уштинем и дубље повучем дим цигарете (овај артикал иначе користим само у оваквим ситуацијама). Срце је тукло као на првом састанку када су се погледи сударили,лагана дрхтавица притресла је руке и није било шансе да одолим налету успомена. Пажљиви проматрач је могао да примети сличне манифестације и код ње.

     До растанка смо успели да водимо пристојне разговоре, зауздавали смо се како смо знали да зауставимо слике у себи. Људи, џаба је даље о томе писати, то се схвати тек када се доживи.

    Тек у оваквим ситуацијама савршено разумеш Карановићев филм '' ЈАГОДЕ У ГРЛУ''.

    Постоји једно осећање код човека које је никада нисам успео да крстим, делује прилично неодређено као вино које се лако пије и још лакше опија. Тако је то осећање код мене било безимено све до једног октобарског дана. Изађем из књижаре у којој сам радио да ухватим Сунце које запада када видим, наслоњеног на зид куће, стоматолога Јеленковића. Наслоњен на зид, ћелав, ленонке на носу, жмури - чиста зен медитација. Станем и ја, без ленонки и ћеле, до њега па ћутимо и сунчамо се као Швеђани.
- Како си, доцо?- питам први.
- Еј, не могу да ти опишем. Толико ми је лепо као да ће груди да ми прсну.Знаш оно ''  толико лепо да ти се плаче''? То је то...неко блуз осећање.
- Тачно знам о чему причаш, док - кажем му не отварајући очи. - Само ја то осећање зовем ајвар.
- Што ајвар ?
- Знаш, када дође овако октобар, спусте се облаци а жене пеку паприке за ајвар то ме врати у детињство. Сећам се оних тешких облака који изазивају тмурно расположење и мириса паприка како голица ноздрве и тај мирис ме прошета кроз детињство и, неретко, пусти понеку сузу. Од лепог и присног осећаја, наравно.
- То је ТО - сложи се доца и договорисмо се да тај осећај у будуће назовемо АЈВАР БЛУЗ.
Осећај истовремене радости и туге, јинг и јанг...

Pozdrav iz niša

 

 

Када су се једном згодом срели познати физичар Алберт Ајнштајн и глумац Чарли Чаплин, почели су разговор о слави. Уједном тренутку Ајнштајн је рекао Чаплину:

- Ви сте популарни јер вас цео свет разуме. А ја сам славан зато што нико не разуме оно што говорим.

 

АРИСТОТЕЛ

 

Аристотелу је познаник причао да има пријатеље који иза његових леђа о њему лоше говоре. Аристотел је на то одговорио:

- Ако ме клеветају у мом одсуству, ништа ме не боли. У мом одсуству могу ме и изударати.

 

ЏОЗЕФ АДИСОН (1672-1719)

 

Писац је својевремено позајмио свом пријатељу, Темплу Стангану, већу суму новца, а овај, пошто је новац примио почео је да се, као неки слабић, слаже са свиме што Адисон каже. Престао је да се, као пре, расправља. Тај однос се понављао из недеље у недељу, на Адисоново велико незадовољство, док једног дана више није могао да издржи, па се излетео:

 

"До врага, човече, или ми се супротстави или ми врати моје паре!"

 

 

ДВАЈТ АЈЗЕНХАУЕР

 

Амерички државник генерал Двајт Ајзенхауер (1890-1969) једном је у ужем кругу овако дефинисао рат:

 

- Рат је раздобље када се међусобно убијају људи који се уопште не познају, и то по заповести оних који се међусобно веома добро познају, па се ипак не убијају.

 

* * *

 

Генерал Ајзенхауер причао је жени француског дипломате да Францускиње потроше на лепоту толико новца колико износи француски буџет за наоружање.

 

- То је истина - рече Парижанка - али зато наше жене освоје два пута више од наше војске!

 

 

 

 

 

 

КРАЉ АНРИ

 

Када је француски краљ Анри Ра (1553-1610) посетио париски затвор, разговарао је с затвореницима о узроцима и околностима које су их овамо довеле. Сви су чврсто тврдили да су недужни, само је један једини признао своје преступе и изјавио да му се чини да му је казна праведна. Тада краљ узвикну:

 

- Скините му ланце и пустите га на слободу, како не би заразио ове недужне овце које су затворили с њим!

 

 

 

 

ПЕТЕР АСКАРТИ

 

Петер Аскарти је написао и дао у штампу свој први роман. Али, купаца романа није било. Непрекидно је размишљао што да уради како би продао штампане примерке књиге. Наједном му сину идеја - дао је оглас у новине наредног садржаја: Милионер, висок, елегантан, образован, музичар, радо би се оженио с госпођицом која би била у свему слична јунакињи романа "Љубав је победила" који је написао Петер Аскарти. Роман је убрзо распродан.

 

 

ОКТАВИЈАН АВГУСТ

 

Римски император Октавијан Август (63 пне - 14 не) био је изненађен када је видео да је неки сељак веома налик на њега. Да би се нашалио, запитао га да ли је његова мајка више пута била у Риму.

 

Сељак, који је приметио исто, међутим му одговори:

 

-         Не, већ је тамо више пута залазио мој отац.

 

 

ФРИДРИХ ВИЉЕМ III

 

Пруски краљ Фридрих Виљем III (1770-1840) био је веома ћутљив. Ако је већ морао да отвори уста, изговорио би само по неку реч. Када се једном лечио у бањи, сазнао је да се међу гостима налази и један Мађар који је, наводно, још шутљивији од њега. Зато је одлучио да га упозна.

 

На првој наредној шетњи претставили су му Мађара. Њихов разговор водио се заиста одсецно.

- Реума? - почео је краљ.

- Жуч!

- Војник?

- Магнат!

- Тако.

- Детектив? - упитао је Мађар.

- Краљ.

- Честитам.

- Хвала.

 

 

ВОЛТЕР

 

Волтeр је неко време провео на двору пруског краља Фриедрицха. Једном је с краљем крену на реку на веслање. Када су ступили у чамац Волтeр примети да у чамац улази вода и нагло скочи на обалу. Краљ, који је остао у чамцу, с осмехом рече:

 

- Зар се толико бојите смрти?

 

- Наравно да се бојим, на свету је много краљева, али је само један Волтeр.

 

ЏОРЏ ВАШИНГТОН

 

Први председник САД, Џордз Вашингтон (1723-1799), није имао смисла за хумор. Забележено је да се само једанпут у животу нашалио, и то за време расправе о америчком Конгресу, када су предлагали да редовна војска броји само три хиљаде војника.

 

-         У реду! - рече Вашингтон. Али само под условом да унесемо у закон и одредбу по којој нашу државу може напасти само две хиљаде непријатељских војника.

 

 

ГЕТЕ

 

Писац и песник Гете седео је једне вечери у гостионици и пио вино с водом. Код суседног стола седело је друштво обесних студената који су пили вино. Један од њих упита Гетеа:

- Зашто мешате вино с водом и тиме га кварите?

Песник им објасни:

 - Сама вода чини жива бића немима. То доказују рибе. Само вино води у глупост. То доказујете ви, млада господо. А пошто не желим бити ни једно ни друго, мешам вино с водом.

 

* * *

 

Кажу да је Гете имао изванредно памћење. Једном приликом га је срео неки пролазник и упитао које му је омиљено јело. Гете је одговорио "Кувано јаје"

 

Након годину дана, исти тај пролазник поново среће Гетеа и упита:

 

-А са чиме?

 

-Са сољу, одговори Гете.

 

 

 

ДАНИЛО КИШ

 

У Паризу Данило Киш имао је свој омиљени бистро у којем је радио конобар Јапанац. Киш је у тренуцима доконости Јапанца учио наш језик, али с црногорским акцентом. Пријатељи би долазили у посету великом писцу, причало би се о свему, највише о Балкану, а конобар, лик из Куросавиних визија, увесељавао би их питањима типа:

 

-А, што ћеш, мучениче, попити?

http://www.poezin.net/?p=202

Постоје универзалне вредности у музици које , по мом скромном мишљењу,  треба да остану као препознатљиви знак наше цивилизације. Најпре ми је ова помисао дошла слушајући ''Tubular Bells'' Мајкла Олфилда, али сам се врло брзо присетио Пинк Флојда и албума '' Dark Side of Moon '' и ''Wish you were here''. По  систему домино ефекта, своје место на овој листи нашли су Бетовен и његове 5. симфонија (Судбинска) и 9.симфонија, па Моцартови ''Реквијем'' и 40.симфонија,  ''Лабудово језеро'' и '' Ромео и Јулија''П.И.Чајковског...

Генијалност аутора наведених остварења дефинитивно је од ове планете начинила подношљиво место за живот. Позивам вас да, уколико нисте скоро, преслушате барем нека од наведених дела, већ према афинитету, и опет будете поносни што припадате људској врсти.

А музика ће вас свакако додатно оплеменити, чак и да то нећете.

У томе је њена лепота.

   

КИША

 На длан ми капка

Срце ми разиграва

Свежина ме опија

Срце ми радује

Нешто ми груди напиње

Од срећу ћу полетим.

 Да  ми је кад ме сарањују

Да буде у пролетњи дан

Кад врне киша.

 ЋУТИ

 Ћути,

Глас не давај

Од себе,

Не збори,

С уши се покриј,

Воду  у уста тури,

Немак стани,

Не изазивај,

Ћути ,

 Кад за Јану рече

Да није лепа

Свашта  још

мож се очекује

само не паметно,

језик ти памет одаде,

боље ћути.

 СВЕТИЊА

 Бегај од мене

Чујем ли те

Да си опцовао

Бога

Који све створио

Сунце

Без којег ти нема живот

Мајку

Без коју опет не би

Опстајао на овај свет,

Лебац

Који те рани

И

Дете

За које иначе живиш.

 

Ако си паметан

Више их у уста не узимај

За неку лошотију.

 СТАМЕНА

 Стала Стамена

На пољану

Обасјана с месечину

Распустила косе

Да и земља уздише

Дигла поглед

 у дзведздано  небо,

нешто му сестрински

шапутала

с њега се можда

и свађала

а онда јој Даница

сребрн пут

 до ногу спуштила.

Тако Стамена отишла

При сестрицу

Даницу

Де јој лепше,

Де јој место...

 

Тако је било то

Није умрела

Ко што кажу -

А лажу -

већ се на боље место

преселила.

 

СРЦЕ

 Ће ми пукне срце

Ће стане издајнички

Кад те видим с оног Јована

Кад крај кућу ми проодиш.

 

И више неће ме буде

Од голем жалос

 

Нека пукне срце

Нек стане издајнички

Сам кад те видо

Док крај кућу ми јездиш.

 

 БАЈАЛИЦА

 Несрећо

Бегај у седам горе

Поза седам мора

У седам долина

У седам планина

Бегај, мори,

Од мојега Јована,

Јована волим

Без њег не могу

Бегај од њега

Несрећо,

Мој је човек,

Срећа се викам.

 ЈЕДНО ЈУТРО

 Ће сване убав дан

Једно јутро

Девојке ће праве венци

Једно јутро

Ће буде свадба

Једно јутро

И сви ће буду насмејани

 

Ал ја не

Ни тој јутро.

Како кад ми се

Драга удаје ?

 БАКСУЗ

 Што ти је

Од рано јутро?

Јео ли си крушке дивљаке

Кад си тако кисео ?

Пишао ли си по трње,

Змије ли су те јуриле ?

Море, не надландрисуј ми се

Да ти се не врати!

 

 

НЕК СИ МИ ЖИВ И ЗДРАВ

 Нека си ти мене жив и здрав

Лако ћемо за пробивен кров,

Лако ћемо и што смо дужни,

(Нисмо крвнику него својти !)

немој ми сад

од шљиве брање

и у њиву копање

све се може

сам кад си  жив

да ниси

и ово би било млого.

Само нек си ти мене

И  жив и здрав.

 

ОД ШТО ДА ТИ ПРИЧАМ

 Од што да ти причам

Туга ме голема притисла

Од што

Зашто

Ако знам

Јади ме знали.

 

Муке ме моје черече

А до мен'

У кревет

' ладно

 

 

 

 

 

 

 

 

Нека ове песме буду поклон за Пријатељицу са Блогоја, моју Нишлијку

       ЕВО НЕКОЛИКО ДЕСЕТИНА ГРАФИТА. ГЛАСАЈТЕ ЗА НАЈБОЉИ ГРАФИТ И ОСТАВИТЕ У КОМЕНТАРУ ЈОШ ПОНЕКИ:

• Боље испасти глуп него из аутобуса.
• Перите чарапе и ноге ће вам дуже трајати. Перите ноге и чарапе ће вам дуже трајати. Перите и ноге и чарапе и пријатељи ће вам дуже трајати. 
• Свака породица би требала да има троје деце. Ако се деси да једно буде геније, друго двоје би могло да га издржава. 
• Кад год одем на прославу годишњице матуре установим да су се моји школски другови тако угојили и оћелавили, да ме једва препознају. 
• Има жена које тврде да су сви мушкарци исти. Зар то није мало превише искуства? 
• Преко огласа је тражио жену. Стотине људи се јавило са молбом: узмите моју! 
• Атомска бомба пре доручка ослобађа бриге око ручка. 
• Љубазан мотоциклиста се познаје по мушицама између зуба. 
• Не смета ми што сањам на енглеском, али ми нервирају немачки титлови.
• Ако вас жена побеђује у тенису, промените спорт. Ако вас жена побеђује у боксу, промените жену.
• Разлика између лепоте и санкција је у томе што је лепота пролазна.
• Жене се улепшавају само зато што је чуло вида код мушкараца развијеније од мозга.
• Ако вам иде сувише лако, погледајте боље. Можда вам иде низбрдо.
• Финиш трке у разоружању посматраче многи гледаоци расути по атмосфери. 
• Једној жени треба 20 година да од сина направи мушкарца, а другој само 20 минута да од њега направи будалу.
• Ако немате пара за телевизор, купите постер. Јефтиније је, само се слабије чује.
• Била је као богиња. Сви су је прележали.
• Боље коров у саксији, него ружа у коси.
• Семинар о путовању кроз време биће одржан прекјуче.
• Одраћуоногакомиједрпиоразмакницу.
• Некада сам био људско биће... а онда сам добио модем.
• Скр. је скр. за скр.
• Нисам приметио да ми се жена дави. Вриштала је уобичајено.
• Нови београдски жаргон:
  

* Супермен - радник на бензинској пумпи.
* Вуцибатина - милиционер.
* Куршум - мала нужда.
* ејакулирам - е ја се одмарам.
* Рођаци - људи који имају нешто да ти кажу телефоном у најузбудљивијем делу филма.

• Покварио ми се пешчани сат. Иде три зрнца у назад.
• Црногорско удварање: Ја се теби свиђам, а ти мени? 
• Мушкарци! Док год постоји микроскоп, не паничите. 
• Пријатељ служи да када ти је лош дан одеш и поквариш и њему дан. 
• Залагао се за мир. Заложио је цео народ. 
• Момка који понедељком носи беле, средом сиве, а суботом црне чарапе, пријатељи посећују само недељом јер знају да само суботом пере чарапе.
• Малер је кад дођеш на плажу, а она пуна људи. Већи малер је кад скинеш панталоне и приметиш да ниси понео купаће гаће. Највећи малер је кад схватиш да уопсте ниси на плажи већ на станици 65-ице. 
• Не бришите носеве столњацима. Цему вам служе рукави? (из једне кафане у Београду)
• Пажња!!! Аттентион!!! На следећој страници неки идиот је подвукао име убице! (на једној од почетних страна романа Агате Кристи, узетог из библиотеке) 
• Немој ништа силом. Узми већи чекић! 
• Лакше је ући у историју него у аутобус ГСБ-а.
• Покушала је да напрегне мозак. Сахрана ће се одржати у среду. 
• Јао, колико је овде људи. Који ли сам ја??! 
• Не чачкај МЕЧКУ, активираћеш аларм. 
• Најбољи начин да сакријеш бубуљице на лицу је да изађеш на улицу го. 
• С времена на време у себи носим део тебе. 
• Смех је заразна болест која се преноси добрим вицем. 
• Ако страшно брзо пишете, онда можете да опишете како је то кад вас гази ваљак. 
• Поштовани гости, додатна ћебад је у орману у вашој соби. Ако вам и даље буде хладно, позовите собарицу. (управа хотела) 
• Црнчим ко Јапанац. (белац) 
• Да смо се друкчије срели, све би било раније. 
• Сине, немој да љуљаш баку. Није се зато обесила. 
• Дајем се. (Инес) 
• Срби имају два мора: МОРЕ и МОРЕ БРЕ! 
• Волим те, али на твоју одговорност. 
• Пожели нешто вечерас. Можда се чудо досађује. 
• Ако сте у WЦ-у немојте ништа да радите наврат, нанос и на своју руку. 
• Потрчао је у сусрет трамвају. Трамвај га није препознао. 
• Кад угледа жену, мушкарац постане ловац. Кад улови жену, мушкарац постане плен.
• Ако гурнете руку у чашу сумпорне киселине, приметићете да часа нема дно. 
• Мењам теглу ајвара за кућу на Хавајима. 
• Никад не расправљај са фризером о политици. 
• Кисеоник је пронађен тек 1874. Није утврђено како су људи дисали пре тога. 
• Не слушај народњаке. Умри природном смрћу. 
• Ако будеш гледао у огледало пуна два сата видећеш имбецила, јер стварно треба да будеш имбецил да би гледао два сата у огледало. 
• Не купујте касете јапанске групе ТДК. Ништа се не чује. 
• Пробудите се са осмехом на лицу - спавајте са офингером у устима.

-наставак,крај-

  Ко посрани се вратимо у автобус. Кад имамо шта да видимо. Сви прозори потрошени. У автобус дува промаја ко у Сићевачку клисуру. Јебем ти и кад сам дошал у Београд, и кад сам чуо за митинг и за Милошевића! Стављамо ћебићи на шофершајбну, ал мора да се пробуши рупа да може возач да гледа ди вози, да си не отидемо, негде, у пичку мајчину. Само ни још тој требе! И ајд, ајд, стигосмо негде, у глуво доба, у Паланку. Кучићи ни лају. Зима. Мраз. Апе за нос. Смрзосмо се ко цвекла.

И нешто се мислим; Тврдо сам погрешил. Кој ћу курац у Београд кад несам обавештен. Јебем ти и телевизор! Ћу га дам на цигани! Еј, толко да ни лажу у Дневник: "шачица студената, шачица демонстраната", а оно цел Београд се, бре, дигал на Милошевића. Да га поједе! А и он? Шта ме је па Он задужил? И да ли ми је на жену брат? И с ког сам запуцал да идем у Београд? Са Немању и са Најдана? И са Салета? Јебо ме Сале преседник! Нек се бију за влас ови у Београд, па кој победи, ће га гласамо. И ово сам решијо: са непроверени људи више ни у нужник нећу да идем. Поготово кад је глупи торник.

  -наставак-

Доведоше ни код Драшковића. На дваес метра. А овај Драшковић стоји испод споменик на Михајла и сева сас оци. А глас му као да је јео од воденични камен. Такви су били код Косту Пећанца кад је долазио код нас да формира сувопланински батаљон. Најдан се усра од стра: "Овај ће ни покоље ко јагањци!" А ја му казујем: "Неће бре Најдане! Ов само тако изгледа!" А Немања ни казује "Дизајте три прста да останемо живи!" И видим и наш преседник Сале диза три прста. Те сви дигосмо. Тако ни крстише и пустише. Кажу: "Ајд сад идите на Теразије код оног Вашег!"

И, дођосмо на Теразију. А, тамо поред Милошевића милиција колко волиш! И ћу да се, опет, зајебем да питујем једног милицајца: "Добро, бре, пријатељу, што пустисте да ни бију ко волови?" А овај ће да ме питује: "А одакле си ти пријатељу?" Ја му казујем да сам из Белу Паланку. А он ће ме посере пред цело друштво: "А за кој си курац долазио у Београд кад си из Паланку? Ти ли хоћеш да учиш Београђане шта да раде". И сви удри у смејање. Смеје се и нас преседник Сале те ми беше дошло да га уватим за гушу и да га истресем из гаће онаквог малецког. Ништа нисам запамтил од Милошевићев говор. Кроз главу ми само пролази оно што ме зајеба онај пандур.

-наставак-

 Кажу, није далеко. Колко од "Ремизијану" до наше гробље паланачко. Дадоше ни транспаренти. Мен дадоше оно "Слобо ми те волимо." И сад, опет, сумљива работа; онај замлата Немања иде први, а нашиви председник Сале заостаје. Пролазимо поред једног таксисту, а он узрнуо у мојиви транспарент па ме пљуну: "Јебо те Слоба, овчару!". И сад се ја мислим: откуд овај зна да имам овце? Мора да је неки Паланчанин јел не писује ми на чело да сам овчар! Питујемо једног милицајца за Теразију, а он ћути, ушмивка се ко да се упувао. Лепо видиш, да ни зајебава. Неће да ни каже де су Теразије. Кад, ајд, ајд, на тамо, стигомо пред Правни факултет. А тамо студенти. Збрали се ко за Косовску битку! Леле колко ги има! И сада она будала Немања право иде на њи да се поздравимо и заједно да идемо на Теразију да подржимо овог Нашег. Кад оћеш! Ови ни отеше транспаренти па удри по грбину, по ребра, по главу. Не гледају де ударају. Потепашени ко телци у зеље. Ко да смо у туђе орали.

Ови бију, а жене ни гађају с јајца. Све ми усраше капут. Она моја Косара неће да ме верује да сам бил у Београд у демонстрацију за Милошевића. До мене, Циганин Најдан исто сав усран, а с јајце га погодили у око да га исћораве, а он ради у фабрику "Бајрам"; прави мотичице и секирчићи. "Јеба ти Милошевића, ће ме ишћораве због њега!! Јеба ти и дневницу и суву рану! Зајеба ти мене, Драгане, да пођем с тебе да изгинемо овди!" Ја му кажем: "Ћути, Најдане, ако смо у окупацију преживели Бугари и Немци, ће преживимо и Београђани! Важно је да ми не ударамо!" Јел онај Бошко поштар поче да им враћа тепање па га још више тепаше. Не мож сас њи кад их има много ко Шиптари. И мало што ни тепаше него ће ни воде код Драшковића да ни "покрсте". Водише ни поред Скупштину што ју је још мајстор Аца правијо, кад тамо, уфатили шефа на СПС из Бамбурек па га учу да плива у фонтану, а сувомразица. И овај из Бамбурек научи се да плива. Плива, испред Маркса и Енглеза. Па казујем на Најдана Циганина: "Видиш ли да од лоше и полоше. Нас су само тепали, а овај из Бамбурек ем бијен, ем мора да плива у децембар на сувомразицу!"

 -наставак-

Све исто ко '45. за Титу што смо се драли испред хотел "Ремизијану". И сад казују, Немања ће ни буде вођа пута! А што Немања? Он кад је ишо у прекоманду, пролазио кроз Београд са камијони. Е, ту сам одма морао да знам да ће нешто да најебемо. И све се тако потреви. Него, ајде да ви причам по ред.

Натрпамо се у автобус ко стока; сви се гурају да седну до прозор. Ја незнам какав смо тој народ, да га јебем! Ће се побијемо за место у автобус. И шта ћу да видим: Дача га нема из Москву. Кажу, зима, не мож авијон да слети у Београд, лед по аједром. А што не слети овде у Паланку, на игриште, јебем га! Нема лед јер ови фузбалери из "Јединство" све изровали. Ритају по цел дан само да уђу у нишку зону. Мислим се, да питујем Салета председника, за Дачу да слети овде на игриште, ал ме срамота, ће ме зајебаву ови мангупи фузбалери. Значи, ће идемо без Дачу. Видим; мршава работа. Где ћемо без Дачу у Београд? Има нешто да најебемо. Него појде автобус да се не одоцнимо. Лале шофер нагарио га кроз Сићево. Стра` да те увати; дал ће се скрљамо у Нишаву јал у неку цистерну. Осврнем се по автобус све то заспало. И какво ћу? Ајд ће спим и ја, нек си јебе матер! Да не гледам како ће изгинемо. И заспал сам тако и шта ћу да сањам? Некакве караконджуле јуре ме по Београд, а Београд још у рушевине од бомбардовање. Јуре ме караконджуле, а ја не могу да потревим наш автобус. Пробуди се. Све сам се озњио. Кад онај Немања дере се ко магаре: "Београд! Спремајте се људи! Стигосмо! И пази да се не обрукамо."

Уђомо у Београд. Тамо код Светог Саву де су га Турци запалили, ту ће оставимо автобус. Е Саво, Саво! Не мож ти сазидамо цркву педесет године. Још мајстор Аца почео да зида па зајебо. Кажу, бил масон. Е, туј, код цркву недовршену оставимо автобус па до Теразију ће идемо пешке.

Познато је да је Сибилино пророчиште лепо скренуло пажњу Гају Јулију Цезару да се чува  мартовских ида.  Пар година касније, на њега је извршен атентат баш у ово време. Много је  догађаја , углавном крвавих, који су се догодили током марта месеца (средина марта-почетак априла)...Случајност? Како их има доста, навешћу само најпознатије:

Смрти

-Смрт Александра Македонског
-Смрт Марка Аурелија
- Смрт Јулија Цезара
-Државни удар краља Александра Обреновића
- Вудро Вилсон пада са власти
-Смрт Ф.Д. Рузвелта
-Смрт Зорана Ђинђића
-Смрт Слободана Милошевића


Догађаји:

- Подела хришћанске цркве на две 1054.г. на Источну и Западну
- Почетак стогодишњег рата између Француске и Енглеске
- Тзв.фебуарска ревулуција у Руцији 1917.
- Подигнут Топлички устанак 1917.
- Бомардовање Енглеске 1940.
- Демонстрације у Југославији против приступања Тројном пакту и бомбардовање Државе
- Бобардовање Србије ( НАТО АГРЕСИЈА) 1999.
- Догађаји на  Косову 2004.
 
    Догађаје сам навео по случајном узорку и актуелности.

    На Википедији пише следеће: Март је добио име по римском богу рата - Марсу (Martius). Зато се овај месец сматра нарочито повољним за војна дејства. У старом Риму беше први месец у години.Март се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и БЛАГОВЕШТЕЊСКИ МЕСЕЦ, МАРТА, СУХИ, БРЕЗЕН и ЛЕТНИК, а у старосрпском и ДЕРИКОЖА.
Хрвати га називају ОЖУЈАК, Бугари и ЧИТЕМ, Словенци и СУШЕЦ слично старословенском и српском СУХИ, Чеси и Срби БРЕЗЕН, слично Украјинцима БЕРЕЗЕН. Белоруси га зову САКАВИК, а староруси ПРОТАЉЊИК

Најлепше: у овој дефиницији постоји једна велика нетачност- пише да је хрватски назив за март ОЖУЈАК иако је познато да се ради о српском средњовековном називу за март.  За ближе податке видети дела Ненада Ђ.Јанковића, у издању САНУ .

А Мартовске Иде?