MOJE PISANIJE - ШТА РАДИШ КАДА СРЕТНЕШ ПРВУ ЉУБАВ

« July 2026 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Дуго ми није било јасно зашто је моја сестра знала да поцрвени када би стала на улици да поразговара са неким ликом о коме сам једино знао да је рукометаш и да слама женска срца. То да је најпре освојио срце моје сестре, седећи са њом у истој клупи у ОШ ''Ратко Вукићевић'', сазнао сам касније. Знам само да се сестра увек враћала са годишњица матуре помало растројена и дуго, неких недељу дана касније, је ишла као месечар кроз кућу. А онда би, захваљујући грубој свакодневици и деци која расту, поново постајала део ОВОГ СВЕТА, света, који је окружује.

    Спознао сам како је то када сретнеш своју прву љубав на прослави 25 година матуре. За дивно чудо, ЊУ нисам видео од матурске вечери - дакле, четврт столећа- а свашта сам чуо. Занимљиво је било да се већина нас није видела више од десет година, неки су дошли и са другог континента да би поново били са старим друштвом. Када сам је угледао у црвеној хаљини, морао сам да се уштинем и дубље повучем дим цигарете (овај артикал иначе користим само у оваквим ситуацијама). Срце је тукло као на првом састанку када су се погледи сударили,лагана дрхтавица притресла је руке и није било шансе да одолим налету успомена. Пажљиви проматрач је могао да примети сличне манифестације и код ње.

   До растанка смо успели да водимо пристојне разговоре, зауздавали смо се како смо знали да зауставимо слике у себи. Људи, џаба је даље о томе писати, то се схвати тек када се доживи.

    Тек у оваквим ситуацијама савршено разумеш Карановићев филм '' ЈАГОДЕ У ГРЛУ''.