Прича коју сам записао везана је за мало познатог нишлију Бата Жацка. Иста верзија се у Прокупљу и Зајечару приписује локалним спадалима. У сваком случају, догађај је истинит а прича га наречени Бата Жацко:
Заустави ме онај дан Лале Кокошка па ме питује како сам. Јебем ли га , Лале, како ми је.Све ми се смучило.Што бре, бата Жацко? Па ајд ћу ти кажем: једно јутро пре пет дана крену' ја до робну кућу д купим неку зајебанцију, не сећам се више. Што се накачих на бициклу - не знам, ионако ми је кућа на сто метра од робне куће.Веза бициклу за знак, одо' , заврши си посо, изађо напоље а тамо - неки ми украо оба вентила на бициклу! Псујем му ја кој је да је и мајку и све по списак кад ме неко позва: - Бата Жацко! Окрену' се кад оно Тито у кола, спустио стакло и зове ме. Ја се осврну', видим направили шпалир док сам ја био у Робну кућу! Приђем колима, Тито ме гледа и смешка се:
- Што си ми тужан, бата Жацко?
- Како , бре, Тито, да не будем тужан? Па једну бициклу имам а овај неки ми украо оба вентила. Како сад да возим бициклу ?
- Немој да си ми тужан, бата Жацко - каже Тито па бркну у џеп од сакоа и извади пуну шаку вентила за бициклу - ево ти вентили да имаш и за резерву!
То рече па си оде а ја остадо с они вентили на улицу!
