Мушкатле у прозоре
24/2/2008
Да удахну рано-пролећни ваздух.
Да се мало осунчају,
да покрену нове листове, и
да пожеле да се расцветају под нашим погледима.
Објавио OCTOJA у: 11:15 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (1) | КОМЕНТАРИШИ
К'о дар
23/2/2008

Као розе, као "пинк".
Дар природе.
Данас.
Догађа нам се већ два-три дана.
Неколико дана пре рока који нам је "обећала" мечка.
Светлост Су нца која нам улази у око радује.
Поново чујемо птице.
Небо је о5 плаво.
Боје се буде.
Чаврљају сенке.
Облаци трче...
А унутра бол.
А Косово и Метохија, јесте Србија!
А разбијачи, навијачи, хулигани су наша одбегла деца.
А Влада Србије да поднесе ОСТАВКУ.
Бре!
Објавио OCTOJA у: 07:04 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (6) | КОМЕНТАРИШИ
Брука звана "немири"
21/2/2008
Полиција по наређењу не ради шта треба.
Навијачи на РТС-у постали разбијачи.
И на крају, пронађено једно угљенисано
тело у америчкој амбасади.
Чија ли ће мајка закукати?
Иза свега стоји организација Владе Србије и
Радикала.
Као да је данас пао Пети октобар.
На Блогоју, како рече недавно #Ненадјебив, 
дошло је до повраћања, а како рече #Лазарица, смрди.
А говор мржње, спроводи #Поглавица!
Тако треба Србијо!
Свака част!
Објавио OCTOJA у: 23:37 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (18) | КОМЕНТАРИШИ
Окрени обрни
18/2/2008
Беше некад и на овим просторима среће.
И певања је било.
И "Радости Европе".


Кад си срећан прстима пуцкетај ти…
Кад си срећан лупи дланом ти о длан…
Кад си срећан лупи ногама о под…
Кад си срећан викни гласно ти хура…

Сада је нешто дргачије:

Кад си бесан, ти разбијај излоге
Кад си бесан лупај и контејнере
Кад си бесан јуришај на амбасаде
Кад си бесан туци бре полицајце.

У сваком случају, нико те неће ухапсити, привести нити идентификовати
(бар је тако било првог дана) па за следећи пут, кад кога заустави полицијска патрола
због, на пример, саобраћајне контроле, или прекршаја, одмах разлупати полицијски аутомобил,
Изнети сва српска обележја и махати њима, певати патриотске песме, а ако су полицајци нељубазни, аутомобил им и запалити, и позвати се на права "навијача"!

Шта је, шта се чудите!?
Ово се у Србији догађа.
Ових дана.

Објавио OCTOJA у: 23:44 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (9) | КОМЕНТАРИШИ
Добро Јутро Србијо!
17/2/2008
Данас у недељу, али тек поподне, одраће ти кожу.
Не много.
Око 15 %.
Без анестезије европске интеграције.
На живо!
Педесет година, све си чинила да децу своју отераш,
а да придошлице милујеш. Деци си својој законима
бранила да се враћају на своја имања.
И ћутала си.
Ћутала.
Ајд сад се више не инати и покажи свог дечка,
оног Младића што га у скутима чуваш
уз помоћ "чувара система" у време транзиционог периода.
Стави га на чело нових колона.
Групиши тенкове своје, доле око Прокупља,
па кад се већ нешто диже, нек се спусте ниже
како рече Бора Чорба.
Нек бар урликну они својим страшним моторима,
ауспусима нек направе димну завесу, кад већ неће цевима да ору.
Џабе ће после бити махање власничким папирима,
тужакање ових и оних држава, претње празним пушкама,
и скакутање испред протераних амбасада.
И шта да ти кажем још?
Вришти слободно док те деру.
Разумећу.
Објавио OCTOJA у: 06:17 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (8) | КОМЕНТАРИШИ
Пролеће ко погачица долеће
16/2/2008
Иде.
Као козаци.
Нечујно тутњи топотом копита белог једнорога.
На њему грива вијори, развигором ношена,
увија се у таласима млада трава, а кукурек
из прикрајка мирисом опија тај нечујни звук.
Рукама, забијеним у џепове, пребирам
по труњу унутрашњих  успомена,
шмркћући још хладно јутро.
Имам кованицу од 20 динара.
За две погачице које се својим мирисом заносно пуше .
Прилази ми пас, кога шетам, машући репом.
Гледа моје мисли које лете чак тамо.
У пролеће које долеће.
Осећа и он.
Једна погачица биће за њега,
а унутра, млевени чварци.
 
Објавио OCTOJA у: 06:20 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (5) | КОМЕНТАРИШИ
Одбројавање почело
15/2/2008

Облачно је.
Диван дан за Сретење!
Кад мечка изађе, неће се уплашити своје сенке,
и отићи ће на шумопијацу по храну.
И онда још само две недеље, 15 дана зиме!
А после пролеће долеће.
Плаво небо,  зелена трава, цветање, мириси, уздаси...
Све што ново доба краси.
Ако код некога у овој земљи буде сунчано,
молим не излазите, да се не уплашите,
него поподне, или сутра.
Сигурније је.
Објавио OCTOJA у: 08:24 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (10) | КОМЕНТАРИШИ
Живела ♥ само нам је ♥ потребна.
13/2/2008
Сутра је Свети Трифун.
Слава винара,виноградара
и угоститеља у Пожаревцу.
Написала је једна пријатељица:
Занимљиво ми је било када сам први пут сазнала за Св.Валентина -дан заљубљених, свеца кога славе верници католочке вероисповести.То ми се допало али ме је један упорни пријатељ из године у годину мог помињања овог славља опомињао да је наш Св.Трифун и да тако треба и да славимо.
Па ево сад под овим постом о Св.Трифуну то и помињем. Њему у част.

 14. фебруар Св. Трифун

Рођен је у селу Кампсади у Фригији, у сиромашној сељачкој кући.
У детињству је чувао гуске, али је увек носио у себи велику благодат Божију,
јер је могао исцељивати болести на људима и стоци.
У то време завладао је Римским царством цар Гордијан
чија је ћерка Гордијана тешко разболеа пореметвши умом.
Многи лекари покушали су да јој помогну, али нису успели.
 Зли дух једном из ње проговори и рече да га само Трифун може истерати.
Успео је да излечи девојку, а срећни цар га је обасуо многим даровима.
Када је на римски престо дошао христоборни цар Декије,
свети Трифун је много пострадао и много мучен за Христа.
Мучитељи су га осудили да буде посечен мачем 250. године
Објавио OCTOJA у: 19:35 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (15) | КОМЕНТАРИШИ
Сунчан дан
12/2/2008
Мало гладан, мало хладан, ал'никако гадан!
Дакле леп, уторак.
По јутру се познаје, по небу разликује
од свих дана, као различак.


А тај цвет, Цикорија у ствари, има плави цвет,
у свако доба дана другачије, различите нијансе,
и по томе је и добио име различак.
Ето једне причице, можда и бајке, да развесели
децу и мајке,  да не буде горак, него весели  уторак.
Објавио OCTOJA у: 09:14 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (14) | КОМЕНТАРИШИ
Данас
11/2/2008


Су нце сја.
Лед је намрешкао моје језерце.
Стегла су ме леђа.
На мом лицу се нахватало иње.
Треба да се обријем.


Објавио OCTOJA у: 08:43 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (13) | КОМЕНТАРИШИ
На небеској ливади
10/2/2008

            Док прве фебруарске пахуље, лелујају,
као очекивано јасиково лишће,
мисли ми се милином ношене пењу кроз густе,
сиве облаке пробијајући се као први цветови
по Су нчаној ливади, која се небеским атарима прострла.
           Радост шарених цветова се под погледом стапа у поток, па у реку смеха што жубор мојих осећања носи
у плаветнило бескраја, у бакарно јутро,
ил'  спокојни залазак, дивљењем обасјаним,
у крхком балону од сапунице који лебди над том лепотом.
          У њему се  деца држећи се за руке радују истим пахуљама.
          Све звучи као бајка, а само је  поглед сећањем
подстакнут на једну стаклену куглу у руци девојчице
што стоји поред писаћег стола свог деде, и машта о дечаку.




Објавио OCTOJA у: 10:55 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (5) | КОМЕНТАРИШИ
Најлуђа игра
8/2/2008
Чигра.


Невероватно добра играчка.
Нису потребне батерије.
Ни џојстик није потребан.
Игра се тако што се средина чигре заврти
између палца и кажипрста што је јаче и брже могуће,
а онда се посматра колико дуго ће се чигра вртети.
Ако се горња површина чигре обоји,
са неколико тачкица или цртица,
боје се преливају у шарени низ који буди машту
и весели поглед.
Ја игру, играм, жутом чигром.


Жута чигра се састоји од конусног тела
и дрвеног штапића пободеног у средину чигре.
Врти се на избачај, на полагање и из места.
Може да се врти и на једном динару.
А може и по целом столу.
А тек по поду....
Радост, весеље и одушевљење уме да изазива
смех и цику да ствара, и увек, бар још једном, 'ајде о5.
Објавио OCTOJA у: 16:46 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (7) | КОМЕНТАРИШИ
Како се попети
6/2/2008
У пустом пољу, још необојеном пролећем, 
израста један прошли,
по свему судећи, свињски живот.
Подиже се снагом природе.
Успиње се!


У први мах, помислих да је то неко бацио, закачио...
А онда схватих да је то у ствари недирнуто.
Само одрасло, урасло и срасло.
Ускоро ће олистати,
сокови ће покренути раст,
израшће до неких висина,
уздигнуће ову белу кост.
Таман, за неку годину,
за још један пост.
Објавио OCTOJA у: 09:15 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (19) | КОМЕНТАРИШИ
Њишу се ресе лескове
4/2/2008

Капима киша их туче,
под погледом се њишу
нежно увијају и опстају
да се плоде и да роде


једино жуто ово јутро,
лескове ресе  красе.
Објавио OCTOJA у: 06:38 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (4) | КОМЕНТАРИШИ
О, како диван дан
2/2/2008
Јутрос, све на свом месту.
Прво срце-куца.
Стомак крчи.
Мозак дремљив, али присутан.
Екстремитети проверено ту и функционишу,
руке куцкају, ногама сам дошао до овде,
"оно" је такође ту, ништа не виси,  и нема више окстремитета.
Очи гледају тамо амо па кроз прозор.
Видим две птице у фраковима.
Ма нису пингвини, не сањам и здравог разума сам.
Једна чува стражу, а друга пије воду.
Слушам, дакле и уши су ту,
али оне ћуте, наравно кад су им уста пуна воде.
Свраке.

Лепе, баш лепе птице.
Паметне, чисте природу.
Од свега.
Добро и краду.
Све што стигну и што прође њихов
светлуцави тест.
Кажу да су у једном сврачијем гнезду,
пронашли пуно златног накита, које су
свраке украле са ноћних сточића у околини.
Воле светлуцаво.
Ето, расприча8 се а дан одмиче.
Отварам врата.
Пријатан ваздух.
Умерена температура.
Сунчано.
Ведро.
Теглим се и у себи певам: "О како диван дан!"
Још није до краја искомпонована ни објављена та песма
али ја верујем у себе.
Једном.
Једног дана кад буде падала киша.
Сетићу се овог дана и написати ту песму.
За сада, верујте на реч.
Објавио OCTOJA у: 07:31 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (3) | КОМЕНТАРИШИ
Мили буба
1/2/2008
Чувена радо играна игрица
и као детета и као родитеља.
Не тражи никакву специјалну конфигурацију,
ни графичку картицу, ни "ди ви ди".
Игра се без тастатуре и без миша
и без џојстика и без волана.
Само прсти и ми.
Ја док сам мали био и он,
а сада он и ја као велики.
"Мили буба"
Буба лази несто тражи,
тражи, тражи, тражи...
(а прсти шетају тамо амо
све док не дођу до голицавог места)
...тражи кућицу, кућицу, кућицу
и онда салва смеха,
па очекивање понављања.
Само што не каже 'ајде о5.
А ја о5.
А он о5 у смех.
Док се један не умори.
Ја.
Около радост.
У очима.
А после њему сан.
И мени, пауза за кафу и блог.
Сада.


Објавио OCTOJA у: 17:51 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (10) | КОМЕНТАРИШИ
Пишем боје
1/2/2008
Небо плаво.
Облак, чак тамо, бео.
Зид код комшије црвен.
Кућа с друге стране ограде жута.
Дрво браон са сивом гугутком на грани.
Са комшијског прозора гледа ме бакарни црвени зрак Су нца.
Трава, коју треба да очешљам, зелена.
Гледам мирну површину свог малог  језера и замишљам кругове среће.
Мачак крзна боје мојих очију, који вреба ону гугутку,
његов верни друг, пас, у крем бунди,
и неме рибе су једини сведоци овог трена.
А речи ове, желе, да се у дугине боје претворе.
Прохлађен срк црне кафе и све боје су ту.
Куца сат.
Одмиче дан.
И још један клик, на "објави пост".
Објавио OCTOJA у: 08:06 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (32) | КОМЕНТАРИШИ