Чувена радо играна игрица
и као детета и као родитеља.
Не тражи никакву специјалну конфигурацију,
ни графичку картицу, ни "ди ви ди".
Игра се без тастатуре и без миша
и без џојстика и без волана.
Само прсти и ми.
Ја док сам мали био и он,
а сада он и ја као велики.
"Мили буба"
Буба лази несто тражи,
тражи, тражи, тражи...
(а прсти шетају тамо амо
све док не дођу до голицавог места)
...тражи кућицу, кућицу, кућицу
и онда салва смеха,
па очекивање понављања.
Само што не каже 'ајде о5.
А ја о5.
А он о5 у смех.
Док се један не умори.
Ја.
Около радост.
У очима.
А после њему сан.
И мени, пауза за кафу и блог.
Сада.
