Ponekad... kao pčele u svom pčelinjaku...vredne,radne, užurbane, svaka sa svojim zadatkom koji se zavrsi u propisanom roku...
Ponekad...kao stado ovaca na pašnjaku, mirne,usporene, lenjo pasu sa zelenog polja koje se pruža oko njih...
Ponekad...kao voda koja žubori, talasa, kaplje, preliva i kao da odmerava snagu koja je potrebna da teče dalje i bude bistrija...
Ponekad, kao stena, čvrsta, neuništiva...
Zuje,mekeću, žubore u mojoj glavi, sudaraju se, prepliću... dok silina vode ne načne stenu i odvoji delić koji valja po svom koritu,nosi, prevrće...sve dok od tog grubog, neuglednog kamenčića ne napravi fini, gladak,sjajan oblutak...postojan i još jači od stene od koje je nastao i koji stoji na dnu, smireno čekajući
da bude uzet ...
Ponekad...kao stado ovaca na pašnjaku, mirne,usporene, lenjo pasu sa zelenog polja koje se pruža oko njih...
Ponekad...kao voda koja žubori, talasa, kaplje, preliva i kao da odmerava snagu koja je potrebna da teče dalje i bude bistrija...
Ponekad, kao stena, čvrsta, neuništiva...
Zuje,mekeću, žubore u mojoj glavi, sudaraju se, prepliću... dok silina vode ne načne stenu i odvoji delić koji valja po svom koritu,nosi, prevrće...sve dok od tog grubog, neuglednog kamenčića ne napravi fini, gladak,sjajan oblutak...postojan i još jači od stene od koje je nastao i koji stoji na dnu, smireno čekajući
da bude uzet ...