...:::u medjuvremenu:::...

Ako...

Fri, 01 Oct 2010 01:19:00 +0200

Da se podsetim ... da ne zaboravim...
Da se podsetite...da ne zaboravite...
...mo�ni stihovi, prelepa recitacija i video
(uz zahvalnost acaziki za postavljanje na youtube)

Guilty

Sun, 25 Jul 2010 01:51:00 +0200

Ne znam...ali veoma lako praštam drugima...
svima, svemu i sva�emu...
...oprostih...ali...,sebi, još uvek - ne!

...:::u medjuvremenu:::...

Thu, 01 Jul 2010 01:07:00 +0200

Zasto zurimo iz detinjstva da odrastemo, a kad odrastemo zeleli bismo da opet budemo deca?
Zasto trosimo zdravlje da bismo stekli novac, a onda trosimo taj isti novac da bismo vratili zdravlje?
Razmisljamo o buducnosti zaboravljajuci sadasnjost i na taj nacin ne zivimo ni u sadasnjosti, ni u buducnosti?
Zato treba nauciti :
~Da Nikoga ne mozes da prisilis da te voli, mozes samo da ga volis;
~ Da nije bogat onaj koji ima najvise vec onaj kome najmanje treba;
~ Da je potrebno nekoliko sekundi da se povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izleci;
~I Da naucis da oprostis sebi.“

Nisam odolela a da ovo ne sacuvam i podelim; ne znam cije su ovo reci,pa ako neko prepozna,neka kaze...:)
Preuzeto sa Ni-kel.com

Here comes the rain again

Wed, 30 Jun 2010 20:10:00 +0200

Ki�a... s Razlogom...

Fri, 25 Jun 2010 20:20:00 +0200

Sva ljutnja i bes...nemo� da se uti�e, došla je u vidu kiše...nevreme...
Pokaza se kroz grmljavinju i sevanje.

Otpali crepovi i srušeno drvo na sred puta...
Prava slika mog trenutnog stanja...Opominju�a snaga vetra...i...
Kiša...s razlogom...
Onda sve utihne i iskrsne pustoš i ravnodušnost...
...u prirodi i u duši...s razlogom...
Traje du�e, ali ipak pro�e, kao i sve što prolazi...samo što ostavlja trag...
...s razlogom...

Ki�a...bez razloga...

Sun, 20 Jun 2010 20:24:00 +0200

Kiša...kvasi lice...
Ode�a suva, a duša natopljena...Onako...Bez razloga...
Kao kada Sunce zaklone teški, crni oblaci, a iz njih krenu krupne kapi...onako...bez razloga...
Kvase Zemlju, natapaju, na kratko, pa se sklone kako bi Sunce ponovo, svojom svetloš�u
milovalo lepotu Zemlje i dugu koja se pojavi tada...Onako...Bez razloga...
Zemlja, svojim šarenilom, mirisom cve�a, zelenilom trave, svom svojom lepotom, baš kao i duša, skriva
vlagu, negde... na dnu...Onako...Bez razloga...

Prva jutarnja...

Sat, 22 May 2010 17:45:00 +0200

Još sanjiva, uzimam prvi gutljaj snage za još jedan dan realnosti...
Gutljaj koji razbija svu nestvarnost; gde se spajaju miris i izmaglica nastala od podizanja zavese usnulosti i mira...Volim taj trenutak ve�nosti prikupljanja sebe i laganog prebacivanja u sasvim obi�nu �ivotnu pri�u...Trenutak, koji sve �eš�e razvla�im do poslednjih granica, ne bi li što du�e trajao, koji stvorih za sebe i u kome u�ivam ...ostajem dugo u trenutku gde su šarenilom iscrtane �elje, gde se snovi urezuju i mirno �ekaju povratak...ostajem dugo u trenutku neobi�nosti ostavljanja no�i i ulaska u dan...jasno ga vidim, sa svom svojom u�urbanoš�u, uobi�ajen, uba�en u kolote�inu...i produ�avam svoj trenutak mira, obamrlosti,snevanja, gde mi je mir ocrtan na srcu, a snovi na licu...i ispijam gutljaj, po gutljaj, lagano, da ne izgubi smisao...skoro ritualno, da bi dodala na zna�aju tom trenutku tako jednostavnom, a veoma bitnom...
...Sve do poslednjeg gutljaja...kada sa nestankom mirisa ve� jasnije vidim...
Spremna, pravim prvi korak u svojoj realnosti i za sobom ostavljam talog,mrzovolje i lenjosti, koji se lako ispira pod mlazom vode...
Jednom �u, lagano, ceo dan, ispijati tu prvu...jutarnju...

Na raskr��u

Sun, 09 May 2010 20:54:00 +0200

raskrš�a...

koja se �esto na�u pred nama,

raskrš�e...
sa svoje �etiri strane sveta,
raskrš�e...
i tvoj odabir...

kao da nisam tu

Sun, 09 May 2010 17:28:00 +0200

Posmatram sebe kako u�urbanim koracima promi�em niz ulicu...�ini mi se da to nisam ja...Neko drugi je
obuzeo moje telo i vodi ga kroz svakodnevnicu...
Ne, to nisam ja...ja le�im u toplom,vla�nom pesku dok ne�ni morski talasi golicaju stopala...nikoga oko mene...(izgleda da mi je preko potreban odmor)...
To nisam ja - pomislih - dok je neko ubrzao moj korak, jer izgleda da opet kasnim...

Misli

Thu, 06 May 2010 16:11:00 +0200

Ponekad... kao p�ele u svom p�elinjaku...vredne,radne, u�urbane, svaka sa svojim zadatkom koji se zavrsi u propisanom roku...
Ponekad...kao stado ovaca na pašnjaku, mirne,usporene, lenjo pasu sa zelenog polja koje se pru�a oko njih...
Ponekad...kao voda koja �ubori, talasa, kaplje, preliva i kao da odmerava snagu koja je potrebna da te�e dalje i bude bistrija...
Ponekad, kao stena, �vrsta, neuništiva...
Zuje,meke�u, �ubore u mojoj glavi, sudaraju se, prepli�u... dok silina vode ne na�ne stenu i odvoji deli� koji valja po svom koritu,nosi, prevr�e...sve dok od tog grubog, neuglednog kamen�i�a ne napravi fini, gladak,sjajan oblutak...postojan i još ja�i od stene od koje je nastao i koji stoji na dnu, smireno �ekaju�i
da bude uzet ...