Ne želim da vam se ostvare sve želje, jer onda više nećete želeti...
ni svi snovi jer onda više nećete sanjati...
Želim da vam se ostvari onoliko koliko je dovoljno da budete srećni!
Sve najbolje i srećna Nova!!!
Ne želim da vam se ostvare sve želje, jer onda više nećete želeti...
ni svi snovi jer onda više nećete sanjati...
Želim da vam se ostvari onoliko koliko je dovoljno da budete srećni!
Sve najbolje i srećna Nova!!!
Da se podsetim ... da ne zaboravim...
Da se podsetite...da ne zaboravite...
...moćni stihovi, prelepa recitacija i video
(uz zahvalnost acaziki za postavljanje na youtube)
Da se podsetite...da ne zaboravite...
...moćni stihovi, prelepa recitacija i video
(uz zahvalnost acaziki za postavljanje na youtube)
Ne znam...ali veoma lako praštam drugima...
svima, svemu i svačemu...
...oprostih...ali...,sebi, još uvek - ne!
svima, svemu i svačemu...
...oprostih...ali...,sebi, još uvek - ne!
Zasto zurimo iz detinjstva da odrastemo, a kad odrastemo zeleli bismo da opet budemo deca?
Zasto trosimo zdravlje da bismo stekli novac, a onda trosimo taj isti novac da bismo vratili zdravlje?
Razmisljamo o buducnosti zaboravljajuci sadasnjost i na taj nacin ne zivimo ni u sadasnjosti, ni u buducnosti?
Zato treba nauciti :
~Da Nikoga ne mozes da prisilis da te voli, mozes samo da ga volis;
~ Da nije bogat onaj koji ima najvise vec onaj kome najmanje treba;
~ Da je potrebno nekoliko sekundi da se povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izleci;
~I Da naucis da oprostis sebi.“
Nisam odolela a da ovo ne sacuvam i podelim; ne znam cije su ovo reci,pa ako neko prepozna,neka kaze...:)
Preuzeto sa Ni-kel.com
Zasto trosimo zdravlje da bismo stekli novac, a onda trosimo taj isti novac da bismo vratili zdravlje?
Razmisljamo o buducnosti zaboravljajuci sadasnjost i na taj nacin ne zivimo ni u sadasnjosti, ni u buducnosti?
Zato treba nauciti :
~Da Nikoga ne mozes da prisilis da te voli, mozes samo da ga volis;
~ Da nije bogat onaj koji ima najvise vec onaj kome najmanje treba;
~ Da je potrebno nekoliko sekundi da se povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izleci;
~I Da naucis da oprostis sebi.“
Nisam odolela a da ovo ne sacuvam i podelim; ne znam cije su ovo reci,pa ako neko prepozna,neka kaze...:)
Preuzeto sa Ni-kel.com
Sva ljutnja i bes...nemoć da se utiče, došla je u vidu kiše...nevreme...
Pokaza se kroz grmljavinju i sevanje.
Otpali crepovi i srušeno drvo na sred puta...
Prava slika mog trenutnog stanja...Opominjuća snaga vetra...i...
Kiša...s razlogom...
Onda sve utihne i iskrsne pustoš i ravnodušnost...
...u prirodi i u duši...s razlogom...
Traje duže, ali ipak prođe, kao i sve što prolazi...samo što ostavlja trag...
...s razlogom...
Pokaza se kroz grmljavinju i sevanje.
Otpali crepovi i srušeno drvo na sred puta...
Prava slika mog trenutnog stanja...Opominjuća snaga vetra...i...
Kiša...s razlogom...
Onda sve utihne i iskrsne pustoš i ravnodušnost...
...u prirodi i u duši...s razlogom...
Traje duže, ali ipak prođe, kao i sve što prolazi...samo što ostavlja trag...
...s razlogom...
Kiša...kvasi lice...
Odeća suva, a duša natopljena...Onako...Bez razloga...
Kao kada Sunce zaklone teški, crni oblaci, a iz njih krenu krupne kapi...onako...bez razloga...
Kvase Zemlju, natapaju, na kratko, pa se sklone kako bi Sunce ponovo, svojom svetlošću
milovalo lepotu Zemlje i dugu koja se pojavi tada...Onako...Bez razloga...
Zemlja, svojim šarenilom, mirisom cveća, zelenilom trave, svom svojom lepotom, baš kao i duša, skriva
vlagu, negde... na dnu...Onako...Bez razloga...
Odeća suva, a duša natopljena...Onako...Bez razloga...
Kao kada Sunce zaklone teški, crni oblaci, a iz njih krenu krupne kapi...onako...bez razloga...
Kvase Zemlju, natapaju, na kratko, pa se sklone kako bi Sunce ponovo, svojom svetlošću
milovalo lepotu Zemlje i dugu koja se pojavi tada...Onako...Bez razloga...
Zemlja, svojim šarenilom, mirisom cveća, zelenilom trave, svom svojom lepotom, baš kao i duša, skriva
vlagu, negde... na dnu...Onako...Bez razloga...
Još sanjiva, uzimam prvi gutljaj snage za još jedan dan realnosti...
Gutljaj koji razbija svu nestvarnost; gde se spajaju miris i izmaglica nastala od podizanja zavese usnulosti i mira...Volim taj trenutak večnosti prikupljanja sebe i laganog prebacivanja u sasvim običnu životnu priču...Trenutak, koji sve češće razvlačim do poslednjih granica, ne bi li što duže trajao, koji stvorih za sebe i u kome uživam ...ostajem dugo u trenutku gde su šarenilom iscrtane želje, gde se snovi urezuju i mirno čekaju povratak...ostajem dugo u trenutku neobičnosti ostavljanja noći i ulaska u dan...jasno ga vidim, sa svom svojom užurbanošću, uobičajen, ubačen u kolotečinu...i produžavam svoj trenutak mira, obamrlosti,snevanja, gde mi je mir ocrtan na srcu, a snovi na licu...i ispijam gutljaj, po gutljaj, lagano, da ne izgubi smisao...skoro ritualno, da bi dodala na značaju tom trenutku tako jednostavnom, a veoma bitnom...
...Sve do poslednjeg gutljaja...kada sa nestankom mirisa već jasnije vidim...
Spremna, pravim prvi korak u svojoj realnosti i za sobom ostavljam talog,mrzovolje i lenjosti, koji se lako ispira pod mlazom vode...
Jednom ću, lagano, ceo dan, ispijati tu prvu...jutarnju...
Gutljaj koji razbija svu nestvarnost; gde se spajaju miris i izmaglica nastala od podizanja zavese usnulosti i mira...Volim taj trenutak večnosti prikupljanja sebe i laganog prebacivanja u sasvim običnu životnu priču...Trenutak, koji sve češće razvlačim do poslednjih granica, ne bi li što duže trajao, koji stvorih za sebe i u kome uživam ...ostajem dugo u trenutku gde su šarenilom iscrtane želje, gde se snovi urezuju i mirno čekaju povratak...ostajem dugo u trenutku neobičnosti ostavljanja noći i ulaska u dan...jasno ga vidim, sa svom svojom užurbanošću, uobičajen, ubačen u kolotečinu...i produžavam svoj trenutak mira, obamrlosti,snevanja, gde mi je mir ocrtan na srcu, a snovi na licu...i ispijam gutljaj, po gutljaj, lagano, da ne izgubi smisao...skoro ritualno, da bi dodala na značaju tom trenutku tako jednostavnom, a veoma bitnom...
...Sve do poslednjeg gutljaja...kada sa nestankom mirisa već jasnije vidim...
Spremna, pravim prvi korak u svojoj realnosti i za sobom ostavljam talog,mrzovolje i lenjosti, koji se lako ispira pod mlazom vode...
Jednom ću, lagano, ceo dan, ispijati tu prvu...jutarnju...
Zimus, krajem decembra, dobih poziv sa biroa...
Kontakt telefon knjigovodstvene agencije, moja struka...bla,bla...
Pozivam i zakazujem razgovor...Odlazim do zapisane adrese...Docekuje me ogronmna porodicna kuca, nedovrsena, ma lepa i tako..u njoj kancelarija...i gazdarica(u kucnim papucama),starija zena(ne mogu reci gospodja), dobronamerna,puna prica ~ uglavnom o svojim problemima...potrebama...(ih, ma ja svoje ne govorim nikome)...Sve u svemu pristanem na platu, radno vreme (koje ce biti uvecano zbog obima posla, a radilo se od 07hdo 19h),na 2 meseca rada bez prijavljivanja ( takvu praksu zena ima)...Znam ja za to, a i ovi na birou znaju...sta ces...Prodjose ta 2 meseca i nekih petnaestak dana...Doticna mi rece da ne mozemo vise da saradjujemo...pa jasno mi je...zasto bi? Predati zavrsni racuni, PDV...OK...Pozeleh joj sve najbolje i krenuh domu svome...Hej!!! Vratih se i upitah za platu, kao i za prekovremene sate (nisu placani vec pretvoreni u slobodne dane,a ja ih ne mogu koristiti,zar ne?)... Jaaaooo...nemoj me sad, zaista ne mogu sada da racunam, u poslu sam ( uvek je zena mnogo zauzeta kada joj se neko obrati), javicu ti se...
Nije se javila...verovatno ni dan danas ne bi da ja nisam otisla do nje (pa imam dvoje dece, moram traziti svoje)...poce zena da broji...vidim neka sica...hmmm...Naime, pruzi mi upola manje novca i rece da je bas juce nazvao covek i da je morala da plati gresku koju sam napravila...jos onomad....Zaista?
Ma razumem...treba zena da dovrsi kucu, pa jos da je napuni...nisam ja nerazumna...
Rekoh samo ~ svaka cast...a ona, verovatno ~ ovce su za sisanje...
Izadjoh iz te "porodicne firme" i osetih zadovoljstvo...sloboda...i poceh u sebi da pevusim:
" Pljuni............. i zapevaj........."
Kontakt telefon knjigovodstvene agencije, moja struka...bla,bla...
Pozivam i zakazujem razgovor...Odlazim do zapisane adrese...Docekuje me ogronmna porodicna kuca, nedovrsena, ma lepa i tako..u njoj kancelarija...i gazdarica(u kucnim papucama),starija zena(ne mogu reci gospodja), dobronamerna,puna prica ~ uglavnom o svojim problemima...potrebama...(ih, ma ja svoje ne govorim nikome)...Sve u svemu pristanem na platu, radno vreme (koje ce biti uvecano zbog obima posla, a radilo se od 07hdo 19h),na 2 meseca rada bez prijavljivanja ( takvu praksu zena ima)...Znam ja za to, a i ovi na birou znaju...sta ces...Prodjose ta 2 meseca i nekih petnaestak dana...Doticna mi rece da ne mozemo vise da saradjujemo...pa jasno mi je...zasto bi? Predati zavrsni racuni, PDV...OK...Pozeleh joj sve najbolje i krenuh domu svome...Hej!!! Vratih se i upitah za platu, kao i za prekovremene sate (nisu placani vec pretvoreni u slobodne dane,a ja ih ne mogu koristiti,zar ne?)... Jaaaooo...nemoj me sad, zaista ne mogu sada da racunam, u poslu sam ( uvek je zena mnogo zauzeta kada joj se neko obrati), javicu ti se...
Nije se javila...verovatno ni dan danas ne bi da ja nisam otisla do nje (pa imam dvoje dece, moram traziti svoje)...poce zena da broji...vidim neka sica...hmmm...Naime, pruzi mi upola manje novca i rece da je bas juce nazvao covek i da je morala da plati gresku koju sam napravila...jos onomad....Zaista?
Ma razumem...treba zena da dovrsi kucu, pa jos da je napuni...nisam ja nerazumna...
Rekoh samo ~ svaka cast...a ona, verovatno ~ ovce su za sisanje...
Izadjoh iz te "porodicne firme" i osetih zadovoljstvo...sloboda...i poceh u sebi da pevusim:
" Pljuni............. i zapevaj........."
Posmatram sebe kako užurbanim koracima promičem niz ulicu...Čini mi se da to nisam ja...Neko drugi je
obuzeo moje telo i vodi ga kroz svakodnevnicu...
Ne, to nisam ja...ja ležim u toplom,vlažnom pesku dok nežni morski talasi golicaju stopala...nikoga oko mene...(izgleda da mi je preko potreban odmor)...
To nisam ja - pomislih - dok je neko ubrzao moj korak, jer izgleda da opet kasnim...
obuzeo moje telo i vodi ga kroz svakodnevnicu...
Ne, to nisam ja...ja ležim u toplom,vlažnom pesku dok nežni morski talasi golicaju stopala...nikoga oko mene...(izgleda da mi je preko potreban odmor)...
To nisam ja - pomislih - dok je neko ubrzao moj korak, jer izgleda da opet kasnim...
Na nebu, sjajna,mala ili velika, vidljiva , jasna...treperava, nestašna...Uživaš, poigravaš se, a onda... odjednom nestane, zakloni se ili zamrači - ne vidiš je više. Zbuniš se...uplašiš... znaš da je tu, da i dalje sija, samo je skrivena od pogleda tvog, kao da se postidela...
Da li je neko drugi vidi? Da li je uspela da nekome izmami osmeh, isti kakav je bio tvoj dok si u nju gledao...ili je svoju, iskričavu, nežnu, toplu, svetlost unela u nečije srce, isto, kao što je u tvoje unela...
a koja i dalje isijava... pogleda usmerenog ka mestu gde je do pre nekog vremena sijala, stojiš i nadaš se da ceš je ponovo ugledati... Tada... ako se pojavi, prizvaće svetlost iz tvog srca i treperićeš istio kao onda, istim sjajem, istim intenzitetom, istim žarom kao i ona...
...samo ako uspeš da sačuvaš svetlost u svom srcu...
Ponekad... kao pčele u svom pčelinjaku...vredne,radne, užurbane, svaka sa svojim zadatkom koji se zavrsi u propisanom roku...
Ponekad...kao stado ovaca na pašnjaku, mirne,usporene, lenjo pasu sa zelenog polja koje se pruža oko njih...
Ponekad...kao voda koja žubori, talasa, kaplje, preliva i kao da odmerava snagu koja je potrebna da teče dalje i bude bistrija...
Ponekad, kao stena, čvrsta, neuništiva...
Zuje,mekeću, žubore u mojoj glavi, sudaraju se, prepliću... dok silina vode ne načne stenu i odvoji delić koji valja po svom koritu,nosi, prevrće...sve dok od tog grubog, neuglednog kamenčića ne napravi fini, gladak,sjajan oblutak...postojan i još jači od stene od koje je nastao i koji stoji na dnu, smireno čekajući
da bude uzet ...
Ponekad...kao stado ovaca na pašnjaku, mirne,usporene, lenjo pasu sa zelenog polja koje se pruža oko njih...
Ponekad...kao voda koja žubori, talasa, kaplje, preliva i kao da odmerava snagu koja je potrebna da teče dalje i bude bistrija...
Ponekad, kao stena, čvrsta, neuništiva...
Zuje,mekeću, žubore u mojoj glavi, sudaraju se, prepliću... dok silina vode ne načne stenu i odvoji delić koji valja po svom koritu,nosi, prevrće...sve dok od tog grubog, neuglednog kamenčića ne napravi fini, gladak,sjajan oblutak...postojan i još jači od stene od koje je nastao i koji stoji na dnu, smireno čekajući
da bude uzet ...
Nekada maleno, skoro sićušno, tako da ga je i najslabiji vetar mogao slomiti...
Ojačalo je, izdržalo, poraslo, raširilo svoju krošnju i ponosno prkosi svemu što vreme nosi...
Drvo... iz korena crpi energiju postojanja, iz vazduha
nadahnuće i znanje, od Sunca toplotu i ljubav, sa neba san i mir...
u krošnji čuva svoje najmilije...
Baš je dobro biti drvo...