U istom smo poslu Ja sam, na početku "radnog perioda" takođe, jednom prilikom radila za dž, iako ne toliko dugo kao ti. Međutim, negde sam pretpostavljala da će biti tako, ali nisam imala s tim problem jer ono što sam ja htela je znanje, praksa. To mi je kasnije omogućilo da imam nekog pojma i uspem da se zaposlim u jednoj velikoj firmi, i da steknem praksu, meni jako vrednu, i da učim od neverovatnog stručnjaka. Elem, ono što hoću da kažem je da je "mali trik" da od svakog, u profesionalnom smislu, uzmeš najviše što možeš tj da naučiš sve što se ima naučiti u nekom preduzeću. Jer to je znanje karta za oslobođenje. Iako, kažem opet, ja nemam decu tako da mogu da dozvolim sebi da kad mi je svega dosta to i kažem, i da ni za znanje ne trpim mnogo i ne smeškam se uvek.

tačno mogu da zamislim"stariju ženu" u papučama! svako danas ima "preduzeće".strašno.
ja sam nekako s poslom imala srece, radim u istoj preko 15 god.privatna je ali ima određeni renome. bilo je i kod nas uspona i padova, ali bar nemam nafurane direktore i šefove koji sve znaju.srećom, jer sam kratkih živaca.

@klavidija: naravno jedino dobro je sto iz svega moze da se nauci, kako poslovno,tako i u drugom smislu...i kako nas narod kaze:"Ko zna zasto je to dobro!".

@danna: drago mi je cuti da jos uvek ima normalnih gazda!

;Naježim se od \"tih grešaka koje napravimo\" pa moraju da skinu s plate. Licimuri!