Malo sam se razočarala kad sam došla na stanicu, a tebe nije bilo. Malko sam te sačekala, vidjela da te nema još, pa sam krenula. I skoro 10 puta sam se okrenula iza sebe, tražeći te. Mislila sam da se zezaš samo, sakrio si se negdje da bi me mogao prepasti ili nešto. Još sam te trznula i prije Tempa, što inače ne radim, mislim, nikad do sad nisam... najčešće te trznem poslije Skontoproma tek. Ali ovaj put sam tako, jer si rekao da si u City-ju, pa sam kontala... ajd taman će to biti. Ali...  Nego, dobro to sad... popravio si kasnije. A i nije to Bog zna koliko vrijedno spomena, znam da nisi namjerno i znam da se neće ponoviti to još ko zna koliko puta... I ja previše dramatizujem ovdje 'vezi toga. Ali sad... znaš (pms cf). Sad je kritično, jer u ovo doba me obično sve jako lako rasplače i učiini tužnom... i jednostavno, kad nisam nešto ljuta, nekomunikativna i živčana onda sam njih-njah.

Onda, kao i uvijek do sad. Otišli smo u InterEX. Uzeo si 4 pezića. Dva nova neka (zelena/ sa jagodom) i jedan od narandže naravno i maline. Čokoladu sa kokosom (Dorinu), čokoladno mlijeko (Moja kravica) i koka kolu (Coca Colu cf/ u limenci). Jesam baš nabrojala, ha? cf ... Otišli na stepenice, sjeli na tvoju majicu. Ja neuspješno pokušala dići onaj kamen da ga  bacim u vodu, ali si ti uspjeo. Sve u sveu, fino je bilo . I da spomenem još da te niko ništa nije pitao u školi, ali si morao trčati 1000 m.

Meni se sviđa ovo što piše na slici