Evo da napišem poneku o... od kad si stigao :). Pa... ja sam iskreno mislila da malo nećeš biti oke ni kad stigneš, stvarno jesam, jer si bio u takvom totalnom haosu. I dok sam stojala dole i gledala te kao se krećeš polako prema izlazu, nekako me bilo i strah. Bojala sam se tvog neraspoloženja i mislila kako ne bi bilo dobro da budeš imalo neraspoložen, ne sad, nikako, nije bilo vrijeme, dan ni mjesto za to. A onda... onda smo se zagrlili, smijao si se, bio jako sretan i meni je to djelovalo tako nestvarno. Nemoj me pogrešno shvatiti, nije da sam ja samo mislila da nećeš biti raspoložen. Ne... Pa naravno da sam razmišljala i o tome kako uvijek sve promjeni samo kad se vidimo. Uglavnom, da ne zapetljavam više, pošto sam se skoro probudila, nisam baš najbistrije glave, pokušaću nastaviti jednostavno pisati cf. I znaš i sam već... Bilo nam je kao nestvarno lijepo. Nakon toliko dana, dobro... 3 noći i 4 dana. Dok smo sjedili tamo na keju, rekao si mi da ti nije žao tih dana :). Pa, da... znam :). I kad smo došli kod mene, pa kasnije ono... kad si govorio nećemo još spavati, nećemo još, pričaćemo. Pa jeste, nisam ni ja htjela spavati odma, nisam nikako htjela, ali bila sam nešto pospana. I bilo je bitno samo da se priča, ne i o čemu, što je meni super bilo :D. I budili smo se tu negdje u isto vrijeme... što je isto bilo ljepo :). Pa dodiri prstiju naših, pogled i kezovi... i sve. I ono kad je kiša počela ranim jutrom, prvo nisam mogla spavati dok je padala, a onda kad je prestala i kad su mi se oke gotovo same sklapale borila sam se da ne spavam. Samo sam htjela da što duže traje, da što duže budem pokraj tebe, da te gledam, njuškam i ponekad pomazim lagano da se ne bi probudio. I tako sam uspjela ukrasti možda 2h da budem duže sa tobom. I dok te gledam kako njonjaš, možda će biti smiješno, ali moram napisati. Dok te gledam kako njonjaš, djeluješ mi tako mirno. Ne znam, nekako kao da si se baš udobno smjestio i sanjaš nekakav lijep pejsaš ili pejzaž, kako ti drago... ja govorim pejsaž, pa makar i ta riječ neispravna bila kao i svečanik :D. Ah, mislim da znaš šta ti pokušavam dočarati... :D. I šta još da spomenem? Pa, da... priča o balonu i svijetlećom lampom, baterijom i peglom. Pa kako je to bilo smiješno cf. Bio si toliko pospan da si jedva uspio skontati o čemu pričam, ali kad sam završila, bilo ti kao krivo, kao nešto se buniš, kao kmeziš, kao još bi . Ajd drago mi je da ti se svidio medo, jer meni je 'nako... razmišljala sam čak i da ti ga ne dam ipak cf. Ali ono, bezveze mi opet bilo da ga bacim, kad sam toliki trud uložla u njega radi tebe... i baš sam ga radila kako se kaže ''sa ljubavlju'', vjerovatno ti se zato i sviđa . A ono sredstvo za ubijanje oštrim mirisom: komaraca, letećih čuda, krava, zgrada i svega ostalog, iskreno se nadam da pomaže, nećeš valjda smrditi uzalud... hihihi . I eto, mislim da sam sve spomenula. Još samo ovo, iščupala sa neta, meni se svidjelo... :)

Trijumfalna kapija

Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa. Vidiš li napolju svetiljke i hiljadu šarenih firmi? Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života. Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca. Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć rastapala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...

Erih Marija Remark

U tvojim rukama se topim poput voska...

Jel' zvuči čudno malo to od mene? cf... Ma ne, pa ja sam samo napisala istinu

Volim te.