Uh, kako mi je drago što smo sinoć malo i onako pričali :D. Stvarno se nadam da ne misliš više onako za one pjesme c c c. Vidim sad da je bezveze kako nismo uvijek ovako pričali. Jer meni je bilo bezveze kad si mi tek sinoć rekao da te je Milica zvala na kafu, ispada kao da je to nešto što mi radiš iza leđa, pa ne smijem saznati nikako. Iako znam šta si htjeo, jer ipak, nisam ni ja tebi govorila za Stefana sve one pute koje me je zvao. I osjećam se glupo nekako, zato što te ne mogu pustiti da odeš na kafu sa njom. Znaš da ti vjerujem skroz i znam da ne bi nikad, nikad ... nešto. Nije to do tebe, samo da znaš. Ne znam ni zbog čega je tačno. Valjda zato što se mi ne podnosimo, pa nekako kao da i ja ne želim da ti budeš prijatelj sa nekim ko meni nije drag. Ne znam. A pokušala sam ja da budemo oke, mislim, htjela sam, znam ja da nije ona loša i sve. Ali ne može, i mislim da je razumijem nekako zašto nam ne ide, zašto ona ne može biti dobra sa mnom. A primjetila sam da baš nismo i ne možemo biti oke onaj zadnji put kad je došla do nas da nam kaže kako joj je škola završila. Pokušala sam ponovo, da se ubacim u razgovor, ali vidio si sam da je pričala samo sa tobom, mene je izbacila. I osjećala sam se glupo, pa od tad sam još više promijenila mišljenje o njoj. A ono što si mi davno rekao, sad sam se sjetila toga. Da je ona tebi rekla da me ne spominješ i ne voli kada pričaš o meni. To je oke donekle, ali nadam se da se ne ponašate kao da mene nigdje nema, ono, aj izbacićemo Helenu iz svega. Hmh, tako nešto... ja mislim da znaš šta hoću reći. I rekao si mi da ti je poslala pjesmu koju je pjevala na onom PD Fest-u, molim boga samo da i ti njoj ne prebacuješ pjesme tako, pa kakve bilo. Ne znam ni zašto to da mi smeta, ali bi smetalo. I bolje je ja mislim što si ipak odlučio mi je ne poslati, nisam sigurna baš, ali valjda je bolje. I pitaš me bi li smetalo ovo, bi li ono. Nisam se sjetila ti napisati da upotrijebiš samo ono što sam ti napisala isto te noći. U vezi pjesme. Samo da pokušaš nekako... U vezi nje, pokušaj da shvatiš kako bi tebi bilo kada bi meni Stefan takvo nešto kao ona tebi... I biće ti jasno sve. Jasno ti je valjda da mi sve smeta, ali bože moj, ne mogu ja tebi zabraniti da se ti ne družiš sa njom, ako ti već želiš. Bilo bi previše glupo. Uglavnom, rekla sam ti prije da sam Davora, pa sinoć i da sam Stefana odjebaus, tako da si miran ti :D. Ne želim i ne mogu samo pustiti da radim nešto, a znam da tebe bocka. Sa Davorom znaš da se ne pozdravljam, kamoli da pričam onda, a sa Stefanom... pa on je u Banja Luci, njega nikad i ne vidim. Vidjela sam ga onaj put kad smo bili na stanici kod tebe i to nakon nekih... ne znam koliko, dosta mjeseci, mislim da sam sigurna kako ima više od pola godine. Pa kad... kad sam se udaljia od mojih tako rečeno najbliži, Šejle i Marije, ne predstavlja mi nikakav problem da se udaljim i od tamo nekih kretena. Iako mi nije jasno baš zašto ti smeta kada ti kažem da ću izaći sa Šejlom, Marijom ili obje, ali vidjela sam da ti smeta. Samo... moram bar ponekad da ih vidim. Mariju, a dobro... ona navrati. Ali Šejlu ne mogu da vidim dok ne izađemo. Onako je bilo oke dok smo išle u školu, pa smo se svaki dan vidjele. Sad, moraš valjda nekako shvatiit da je ona oduvijek bila moja super prijateljica i neće uvijek biti ovdje, evo, gotovo je III razred. Još malo i ona ode u Sarajevo na fax. Tek onda je neću vidjeti i to će biti strašno, jer smo provele čitavo djetinjstvo skupa i imamo toliko toga... Mislim, nemoj sad da i zbog ovg budeš ljubomoran, jer ne možeš da porediš sebe i nju u nikom slučaju! Samo moraš da razumiješ da ona meni znači nešto u životu. Rekla bi kao da niko nema takvu osobu (prijatelja) uz sebe kao ja nju i nekog ko je spreman toliko toga da uradi kao što bi ona za mene, kao što jeste. I.. to bi bilo to ja mislim. Ovdje je sve što sam ti sinoć rekla, samo malo opširnije. Razmišljala sam dugo u noć o tome svemu. I napisala sam ti ono za bockanje gore. Da ne želim da radim to ako znam da ti smeta, ne mogu. To što mene bockaju neke stvari, nema veze, izdržaću ja sve, nije to problem, nemoj da se grizeš slučajno oko toga. Jedino hoću da je tebi super, da budeš sretan i osjećaš se posebno. Da te držim kao kap vode na dlanu, da znaš koliko te volim i koliko bi toga učinila za tebe. Da znaš da si mi ti prvi uvijek i želim... želim ti reći nešto što ne znam na koji način da ti to lijepo objasnim. Treba da znaš da ja želim da uradim sve šta mogu kako bi ti bio sretan, jer sam onda i ja jako sretna. Volim kada mi kažeš da ti smeta nešto, jer znam onda na šta treba da pazim koliko god to tvoja zaboravna glava bila u stanju da izvršava. Volim da radim stvari za tebe, obožavam. Nekad bude nešto teže, ali bude mi drago ako ipak uspijem (kao pjevanje na primjer cf). Hoću da vidiš koliko si ti meni poseban i da znaš da se osim tebe niko u - tvojim - očima ne može prikazati u takvom svjetlu kao ti. Nemoguće je da ikad nekog pogledam na drugačiji način, više nego prijateljski i u to moraš da mi vjeruješ. Iako ti možda zvuči glupo. Ali ovo, ovi osjećaji, sve. To... mi ne može donijeti niko osim, samo tebe. Toliko, toliko puno mi značiš. Sve bi ti dala... mislim da sam ti sve dala, sva sam tvoja. Treba da znaš da si kod mene prihvaćen cijelim svojim bićem, sa svim što čini tebe i sve to tako volim... I ja želim samo da te volim, volim i volim... i da me pustiš da te ovako volim. Da te poštujem, da te gledam kao najbolju osobu na svijetu i šire. Za mene si ti najdobrija osoba, ovo možda zvuči otrcano, ali nešto poput anđela i zato teba da te pazim, da ti udovoljavam i čuvam koliko god mogu. Ti si meni došao tako iznenada i sad vidim koliko si mi trebao. Znaš one priče, ''on je taj/ona je ta''. Ja znam da si ti TAJ, jer, glupo zvuči, ali u nama negdje postoji nešto što nam kaže da li je to ono pravo ili nije. A meni to nešto govori da ti jesi. I opet ti nisam rekla ono što sam htjela. Nemoguće je. Ne mogu pronaći nešto da ti to bar približno objasnim. Samo. Volim da radim i želim, sve, da te što manje bocka. Nije mi se teško zbog tebe ničeg odreći, prestati sa nečim ili bilo šta. Jer tako želim, jer te toliko beskrajno volim i jer ti to u potpunosti zaslužuješ. Jer samo tebi želim pružiti sve šta mogu i imam. I jer ja cijenim svaki naš zajednički trenutak, iako se ne vidi uvijek, znam. Izvini zbog toga, pokušaću naći nekakv način da ti pokažem koliko volim kada smo zajedno i koliko čuvam sve to. I one gluposti koje pravim i ti ne razumiješ kako sam mogla. Ne razumijem ni ja često... Ali znaš valjda da ne napravim to da bi te povrijedila. Ne znam zašto se to dešava, uvijek ja upropastim nešto. Ne želim... a onda i ja patim, jer vidim koliko sam pogriješila, a ne znam ti reći koliko mi je žao. I želim da uradim bilo šta samo da te prođe, pokušam pa ne uspijem, samo još sve više pokvarim. Pa se pojedem. Pokvaim, a ne znam da ispravim. I mislim kako nisam nizašta, kad ti ne mogu pomoći. Neka, neću sad o tome. Drugi put. Ja bi samo, samo da ljubim put kojim hodaš, da ti služim i da ti dam sav svoj život. Metaforički gledaj na tu rečenicu, nemoj da me napadaš :D.

I na ovo sam naišla na netu, na nečijem blogu sam iskopala. Nije pisalo ko je autor, a nisam tražila. Samo sam kopirala ovdje, sad je za tebe samo :D.

Sam, usamljen i nesretan,
kao da sam zarobljen u svijetu tame,
zauvijek osuđen da lutam nepreglednim dinama.
Sve dok odjednom
tračak svjetla u daljini,
To svjetlo si ti, moj spas, moja nada, moj život.
Ti si jedina čije ime je na mojim usnama,
jedina koja mi dolazi u snove,
Ti si moje sve.
Svaki puta kada te vidim, čujem ili pomislim na tebe
srce mi poskoči i ubrza,
ubrza da tebe stigne i pokaže mi da sam tvoj.
Tvoja ljubav je moje gorivo
a tvoje usne moja snaga.
moja ljubav prema tebi je jedan,
NE, JEDINI razlog zbog kojeg sam sada
sretan, ushićen i živ.
Ostani moja zauvijek i učini me potpunim
kao što ću i ja tebi darivati svu svoju ljubav
kako bih ja ostao tvoj, zauvijek.