Pa necu reci koji je razred u pitanju ali bilo je ono vreme kad letish i dodirujesh,njushish bez straha i pitanja.

Moj prvi poljubac !

Kopaonik-ekskurzija u toku igra masne fote,kod dechaka u sobi....publika prisutna naravno!

"Ova fota ...ova fota ,nek poljubi Zorana u zube",(srecom Zoki je imao osmeh kao za reklamu zirodenta ,uz to neke crne duboke ochi u kojima mozhesh ladno da nestanesh..bacala sam ja i okce al ne na zube).

Crveneci ko rak(koji jesam),smejuci se da prikrijem nervozu ,spustih usne na te zube koje se pretvorishe u neshto shto plashi,onda neshto shto trazhi paznju,

 i to istrazhivanje toga nechega, posla milion eskadrila mrava

-nemirnih da dizhu moje telo....

preterujem nisam letela ali zbunila se jesam....

Smeshkam se i sad ,Zoki i njegovi zubi predjoshe u vishi stadijum,

shetanja za ruke,shaputanje u noci....u neku prvu ljubav.

I sad kad chujem onu-"Ne bi ti zubi,ne bi ti zubi"...pa nakezim se ko shareno tele;)