Zalepljenog nosa o staklo posmatram svet koji mi izmiche,budi se ,promiche i rasipa se pod svetlima ovog grada.
Moja budjenja su sve tezha,zadebljalim jezikom oblizujem ispucalu usnu.
Crnac za volanom autobusa klima glavom poput psa-lutke koju imah u detinjstvu .
Zatvaram ochi i osecam kako tonem na sekund....unezvereno prolazim prstima kroz kosu i bechim se sama sebi u staklu.Hahaha ,stvarno je ovo jedan obecavajuci dan .
Novi dan,novo vrijemeeeee,novo vrijeme(novi dan)!
