Mislila sam da se smirio sa godinama.Ponekad bih mu pomilovala sedu kosu oprastajuci. Sve ono iz proslosti,sve zlo koje je sejao po nama sam gurala u coskove svesti i ubedjivala sebe da je sada bespomocan i da nije ok mrzeti ga. Preleteh okean,napokon zagrlih dete i muzha,utonuh u mir i sigurnost tri meseca...... Shta da kazhem,telefonski poziv.... "Nije mu dobro,nece ga ni jedna bolnica ,ne mozes da ga ostavis tako!".... Besane noci,pozivanje prijatelja,komshiluka....briga- ne za njega,briga za majku koja je gluvonema,koju videh u snovima, uplasenu kako ga vuche do kupatila,njeno bdenje,ochaj ........panika.... Organizovah bolnicu,ljude koji ce ga obilaziti,one koji ce posecivati mamu i ako je ne razumeju i drzah pesnice ,molih Boga da prezivi.Ne zbog mene,nego zbog nje....Na neki chudan nachin ga je volela ,43 godine braka nije malo. Umro je u snu u bolnici,prethodno prichajuci viceve. Moja drugarica je drzeci telefonsku slusalicu po mojim instrukcijama dala mami sedativ,vodu,zagrlila je i rekla da ja dolazim. Stigla sam za 10 sati ,u vazduhu josh oprostih svom ocu sve . Nadjoh je u mraku,skochila je ,stegla me jako,jecala je u moje rame ...moja divna majka. Ispricala mi je kako je grebao u agoniji,kako je mrzeo sto ostaje zhiva,kako je plakao ,vikao,psovao.... Opet mu sve oprostih dok ne nadjoh papire od suda gde je jos 2005 godine izjavio da ne pricha sa svojom cerkom(sve vreme sam ga izdrzavala) i gde oslobadja optuzbe choveka koji je spavajuci za volanom ubio mog brata. Josh ne mogu da poverujem da je bio sposoban to da uradi.To mu nikada oprostiti necu,od 2005 godine je uzimao novac,on i moja snaja . Nadjoh rachune u banci....Prodali su moju krv,prodali su mog malog batu skotovi!!!! Sahranih ga ko da mi je rodjeni ,crninu skinuh posle 40 dana i spakovah mamu sa sobom . Dobro smo! Samo njemu oprostiti nikada necu!