Prosuta na postelji od snova,
snivam neke bivshe,nasmeshene....
zrnaste,pahuljaste,maglovite ....
razlivaju se ko pljusak po asfaltu,
ko dodiri po vrelom ,
sachuvani u trenucima
kad su bili najdrazhi,
najsladji,
najsharnmantniji,
dechaci moji....
Oni visoki i malo nizhi,
plavi,crni ili shareni....
Nemam pojma zashto?
Te raznih boja najvishe pamtim.
Umeli su da boje moje dane,
od crvenog kad dotaknem zvezde
ili crnog kad ne vidim svet....
Osecaj pripadnosti nije bio postojan,
vishe trenutan kao neuhvatljiva zelja
opstala samo u nashim mislima.
Necu reci da su ovi drugi manje dragi,
oni su nekako bili bolniji na rastanku...
Ko voli uopshte tuzhne priche?
Zato opet prostirem
krevet od oblaka
jastuk od snova
i sanjam budna.....
sve dechake ovog sveta koji su mi
podarili deo svoga srca
deo svoga sna
kad trajali smo do neba
i nestali do dna.....
