Pričaju tako Vitez i Mazza…

V : I kako je M danas…?

M : Pa… nekako krhko i malo oblačno.

V : Zašto tako M…?

M : Ne znam, loše sam se probudila... ne volim zimu... i ne znam. Eto, i to je sasvim dovoljno.

V :  Znaš, samo kriješ to. Vjerovatno i od same sebe.

M : Možda. Ali ne želim da se udubljujem danas. Sutra, ...možda. A možda ću naći još neku pesmu ili samo puštati ovu... dok se traka ne izliže i razvuče. Ooo, pa danas sam poetična... Divno.

V : ...ahhhhhhh žene...

M : Nije to ''žene''. To je M.

V : Žao mi je što si tužna.

M : Ma, nije to ni autentična tuga. To ti je nešto kao tuga + mrzovolja + ćutnja + susnežica.

V : D-mol?

M : Ne Balaševićev. Sivlje. Blatnjavije.

V : Teško mi je da shvatim da si tužna. Da sam ja takva riba, kao ti...

M : Da. Danas se baš osećam kao riba. Nema, u mračnim okeanskim vodama, tumaram, povremeno samo otvorim usta da uhvatim koji plankton.

V : Blago planktonima...

M : Hmm,  ...ti baš umeš, a ? Da razvedriš moje sivkasto.