to

kad branim sebi

da ga kontaktiram

zadajući sebi ponos

ili takvo što, smešno,

to je čist mazohizam.

i pošto sam jednom davno

donela odluku da sebe bezuslovno volim,

prestaću to da radim.

i to

što biram da mu jednostavno verujem

da je sve tako kako kaže da jeste

je izbor kog se ne plašim.

i što uopšte ne mora da dođe,

ali mora da zna

da njegovo prisustvo nedostaje.

njegovo umeće da oblikuje

svet od gline

je nešto od čega možeš

samo da zanemiš.

o njemu je vrlo teško

razmišljati u rečima,

jer je sav

od nepoznatih čestica sastavljen.

onih, neprepričljivih.

rekla je

lažeš, takvi više ne postoje.

rekla sam

lažem…

da mi ga ne bi preotela.