Deni D. je umro. Umro je sam. Sat vremena pre toga ju je zaprosio, da tragedija bude veća. Ona mu je dala novo srce, nakon što mu je zaustavila staro. Badava. A Deni... ah, Deni D. je tip za koga bi se udale mnoge. Ali eto... neka se uda Ona. Zašto pobogu nije mogao da ostane živ, kad je već pristala, pa makar se nikada više ne pojavio u seriji, nek se zna da su živeli happily (ever) after. A lepo sam rekla da neću gledati više tu seriju, čak dva puta sam to rekla, pred svedocima, samo se stresiram bez razloga. Osim toga, bio si u pravu, glavna glumica ima nekako riblje oči i/ili usne, i iritantno razmaženi glasić. Sarkazam dr. House-a, on the other side... hmmm...:)

Elem, Sanjiva se udaje u subotu. Uzbuđenje je pregolemo. Devojačko veče je prošlo u najboljem redu, bez muškog striptiza, ali sa dosta potencijalnih, koje smo mogle da u toj ulozi zamislimo. Postalo je dinamično kad smo se umešale u masu. A masa starija... na opšte oduševljenje, ne osećasmo se kao nečije tetke, strine ili nedajbože profesorke. Kad sam ugledala one prosede u separeu na ulazu, došlo mi je... došlo mi je da im sednem u krilo, od radosti, reče Udata. Prevrnut je svaki detalj planiran za subotu, a raspredalo se i šire, onako ženski... Ima ta šminkerka koja dolazi, profi, šminkala za MTV... ona radi i nokte, devojke joj dolaze iz daleka, kako bi im ona nadograđivala nokte i slikala po njima, i to radi 16 sati dnevno. Počela je da drži i časove, kurs nadogradnje i manikira. I obrće strašnu neku kintu na tome. Uveravaju me kako je to veoma in, to je biznis sad, skoro umetnost. Slušam i zamišljam. Jednorog u oblacima. Mrtva priroda. Tajna večera na deset puta 5cm produženih noktiju. Mona Lisa - večita zagonetka long lasting laka. U pet nijansi. I rekoh... čekaj malo... da li mene neko ovde...? Reći ću samo da me zabrinjava ono što postaje uobičajeno i prosek, i pomalo rastužuje.

A danas sam bila u Velikom Pohodu na još veći Spisak stvari za subotu. Provela sam puno radno vreme u shopping-u, i doživela prosvetljenje. Sve moje predrasude o devojakama čiji se život deli na planiranje shopping-a i odlazak u shopping, na kreme pre i posle solarijuma, na potragu za smislom u crtanju po noktima, ili nečim što mi je još uvek nepoznanica, a sigurna sam da bih i za to imala neku vrstu... nerazumevanja... Ljudi,... srušile su se. Ući u toliko objekata, probati toliko komada odeće, boriti se s aždajama od prodavačica, sa zmijama od konkurencije... ljudi, krvnički je to posao! Izgleda bezazleno, lepršavo, uživancija... ali to je zapravo jedno bojno polje, gde opstaju samo najjači. Zaista, na kraju više nisam govorila, samo sam hodala, hodala, ne bi li sve to prestalo i nestalo. I zato, za sve namontirane ribe koje se bore za goli život, u tom moru šljokica, sjaja, kiča, praznoga prestiža - ništa manje od beneficiranog radnog staža!

ps. muzička pratnja, posebno birana za Udatu