e

zamisli sad...

samo zamišljaj

jedan prosečan radni dan

ispunjen obavezama

mislima, planovima, projektima...

konstrukti, konflikti, ideje, strukture

koje ti crtaju vertikalne linije na licu

i daju izraz napetog, zabrinutog, umornog.

zima je

a zimi brzo padne noć

sećaš se...?

popiješ s prijateljem toplu čokoladu

gustu

kao puding

a onda

sedneš za volan

sama si

i voziš

60mph

u momentu

kad promiče poslednja ulična svetiljka

na izlazu iz grada

stopiš se s noći

uzme te

i voziš u nju

sve u jednom momentu

i baš tad

na radiju počne ovo...

dopire polako do tebe

izvlači te iz ljušture

i plešete kroz noć

grlite se

osmehuješ joj se

i sve je u redu

najednom osetiš

da je dobro

sasvim

sasvim dobro.