27/6/2007
''Ovo je zemlja za sve naše ljude.''
Nisam od onih žena koje posebno zadovoljstvo i terapijsko dejstvo nalaze u šopingu i satima utrošenim po kozmetičkim salonima. Negujem se, jasno, i sređujem. Ipak, ne menjam frizuru ukoliko me uhvati neki neizdrž, ili (ne)očekivano uplovim u blue fazu. Ne praktikujem samozavaravanje i maskiranje tog tipa. Elem, odem s vremena na vreme da se isfeniram. Posebno me zamaraju brbljive frizerke koje se upiru da me zabave, ili sebe same, koje ispituju, ko je kome šta, s kim i koliko, tripuju sestro-slatka fazon, i sad smo ortakinje, cico, mico, vidimo se... Razumem i tolerišem, ne uvek, ali generalno, zamara me. Nema potrebe za tim. Ja dođem, ti feniraš, prokomentarišeš ako ti nešto spontano dođe na um, i sasvim dovoljno. E takva je bila ova moja frizerka, pre par dana. Iritantno spora i nesigurna, smotana pride, ispadaju joj makaze, pa češalj, pa opet makaze, i čim primetih to, brže bolje naglasih da se pribojavam frizera koji su laki na makazama, a takva je većina, pa se sirotica baš potrudila i bila dodatno oprezna, jer odlučih da napravim šiške. I potrajalo je, brat bratu, dobra dva sata. Uz malo vrpoljenja i mnogo u sebi izgovorenih strpljen - spašen. Inače ne volim kad mi rade o glavi. Koleginica do, beše jedna od onih tipičnih-gore-pomenutih. Frizirala je jednu tetu, usled buke koju proizvode dva fena istovremeno nisam čula čitavu priču, ali i samo delovi body language-a, sasvim bejahu dovoljni. Ponajviše keženje dveju vilica, jednih pravih, drugih porculanskih zuba, koje bi trebalo da budu osmeh, ali u stvari su samo spazam.
''...i sedimo u salonu, tamo kod nas i kafenišemo i malo radimo, kad dolazi ti gari, i tu smo okrenuli koju, kad će ti on: mogu da vam nabavim karte za Zdravka, koliko god vam treba, samo recite cifru. Nas četiri se pogledamo, i nije nam jasno kako sad to. Pa... koliko vam treba..? A mi se malo snebivamo, potpuno smo šokirane, znaš... I dolazi gari sledeći dan i donosi četiri karte, a mi još pričamo, jao šta da obučemo, pa moraćemo patike (o užasa!) u onoj masi toliko da stojimo, kad ono mesta odmah ispod VIP lože, u samom centru... (woow, kao da sam sedela Čoli u krilu...!) kad nismo pale u nesvest...'' I spazam, spazam, spazam. Naizmenično. Onda Koleginica počinje o svom iskustvu sa prošlog Čolinog koncerta, i bla bla bla... Ova moja ćuti i radi, potpuno posvećena mojoj glavi, baš se trudi, ne mogu reći. Samo u jednom momentu, sa blagim osmehom, pita me: a jel ti ideš na koncert Zdravka Čolića? Uz osmeh odgovaram: Mne. Ja idem na Pepperse. I na Exit.
Aham.
Šiške mi baš dobro stoje, btw.
Pre neki dan čula sam na Javnom servisu, kako je Čola najpopularniji, najbolji, naj, naj, naj pevač u Srbiji. A imao je i veću binu od Peppersa za čitav 12 metara. Aha! Mislim, nikad nije imao moje poštovanje u muzičkom smislu, i nikad baš nikad nije bio moj izbor, nit' muzičara, a još manje muškarca. Previše ženstven za moj ukus, valjda su Lokice malo preterale (m)učeći ga koreografiji. Muzika uglavnom kradena, sa retadiranih tekstovima i bednim aranžmanima. Čovek je napunio Marakanu, po treći put, ako ne grešim. Valjda i to nešto znači. U zemlji Srbiji, mislim.
Da. Peppersi. Ekstaza, hod po žici,... Da je bilo kratko, bilo je. Da nisu svirali Under the bridge, nisu. I bejaše masa revoltirana i razjarena, posle 80 minuta i kraj. Skoro pa svih sto 'iljada. Ipak, sve je u očekivanjima. Exit promo ekipa najavljivala je dva i po sata svirke. Niko nije obećao, ali većina je takođe očekivala da će se Entoni obratiti, barem jednim pozdravom, ništa posebno lično. No, i to je izostalo. Papričice su baš pržile, onako profi, i ozvučenje za 10, i emocije i atmosfera, sve beše baš tu. U gomili i ispod košulje. To što je masa očekivala da se Entoni ortači s njima, to je nije njegov problem, niti obaveza. Mislim, jbn je slavan. Može mu se. Došao je, odradio, dobio kintu, još se pride i uneo u celu situaciju. Ali ne. Masa je posle bisa od jedne pesme počela da baca plastične flaše na ljude-koji-skupljaju-opremu-na-bini, u neverovatnim količinama, bez namere da prestane, sve dok plastike ne ponestane.
I to mi je onako bilo... Srbija-nski.
Ih, još kad sam ja naučila lekciju o očekivanjima. Bilo mi je kratko, da, htela sam još, da. Ali nema. I šta sad. Neću reći da je dupe, da je sve bilo sranje, jer nije, i da je dužan da ispoštuje masu, da im se obrati ljudski, što bi bilo lepo, ali ne i obavezno. Nije dužan. I ja to ne shvatam nimalo lično. Možda mu nije bila dobra meditacijska seansa pred nastup. Mislim, no big deal.
O organizaciji (može se čuti u svim vestima) i tome kako je ići peške po vetruštini, mokar do gole kože, blatu do kolena, indjijanskim poljanama oko 4 kilometra, stajati u vozu, u okruženju koje vrlo lako može izazvati napad panike, i skoro pa tuči za taksi posle, neću mnogo. Ma neću ništa. Pokvariće dojam. Ali ne može pokvariti i feeling.
Da li bih sve opet, iznova...? Bezrezervno, neopozivo - Da.
A kako je Chad Smith bio sladak? m? ništa o tome... ?!?!?
Ok. Shvatam.
Pazi sad...Ono što sam ja pročitao tamo o utisicima...auu...pa ja bih nekom jb. mm. za ono posle, da sam otišao. Da sam čekao od 12h do 03 30 na parkingu u njivi za koji su mi uzeli 500 dinara, na kojem nije bilo osvetljenja, obeležavanja parking mesta, nije bilo murije da reguliše saobraćaj kolskim putem, ja bih strašno popizdeo. Ne, dakle, na pepperse, već na organizatore.
Pazi dalje...najavljeni vozovi iz bgd u 14, 15, 16, 17, 18, 19h...a u stvari je to bila čista laž...kad pozoveš žel stanicu oni sami kažu da je to laž i da je bilo samo dva standardna.
Dalje...Autobusi u organizaciji Exita (1000din) odveli ljude, otišli s parkinga, a kroz njive nisu mogli da se probiju posle koncerta, pa su ovi s kartama čekali po nekakvom potpskom vremenu dok se busevi probiju, odnosno, molili ljude da ih voze za bgd.
Dalje...nikad, ali nikad nikad nikad, neće mi biti jasno zašto RHCP, jebote, o jebote, nisu mogli da sviraju na Marakani, u Areni, tamo na ušću, zašto se moralo ići u indjiski atar, do kojeg ima jedan traktorski put.
Dalje...na žel stanici Indjija je bio, čujem, totalni woodstock sve dok nije svanulo. Pošto je bila laž da na svaki sat vozovi idu i ka bgd posle koncerta.
Dalje...da sam teenager, opet bih poludeo i ne bi mi bilo zanimljivo da gacam po kiši i blatu sedam kilometara kroz kukuruze do Indjije i do tog voza. Pošto već dugo nisam teenager, stvarno bih jb mm nekom.
A što se tiče kratkoće koncerta....dve priče...manager benda je popizdeo kad je video koliko karata je U STVARI bilo prodato.
Druga, official, trebalo je da odsviraju još desetak minuta muzike, medjutim, iz managementa benda u Californiji je javljeno da počinje nevreme te da je oprema u opasnosti i zato su se pokupili, baš tad. Koliko sam shvatio posle deset min su počele munje i gromovi.
Srbija-nski je i što su ih gadjali.
Srbija-nski je i to otimanje pare i bježi!
Uostalom
http://www.b92.net/info/komentari.***?nav_id=252900#hrono
frizerke su posebna vrsta....ukoliko su se odredile prema poslu kojim se bave.
moze biti i drugacije....mada kapiram skroz o cemu govoris.a musterije..uuuuu...to je tek prica za sebe.naporna je to pojava sa obe strane.
2 elfish - Chad je bio ljubak... rekla bih, mada not really my type.
2 yin - naravno da može biti drugačije. Evo ova moja frizerkica je primer. Mada se u suštini radi o mojim ličnim preferencijama, da se ne uvredi frizerski rod.
naravno da bi bilo lepo da se opratio publici i da bi to prijalo i da bi svi vise uzivali da je svirka duze potrajala, ali nije bas toliko vazno koliko je vazno sto je bilo dobro ozvucenje, sto je bilo dobre muzike, makar i kratko.
i 2 nndjbv - rekoh da ima po vestima dovoljno, da... Preletela sam po sajtu tog linka i vidim uglavnom ogorčene organizacijom. Nisam išla kolima, što se ispostavilo kao incredible dobar potez, ali i bez toga očekivala sam daleko bolju organizaciju. Samo nisam dozvolila da me to skenja.
Mislim, posle svih onih bombastičnih Ješićevih priča... Parkinga zapravo nije ni bilo. To je bio samo prostor posut kamenjem, bez ikakvih oznaka, a na kraju koncerta i bez redara koji bi pomogli u nastaloj gunguli.
+ strašno malo Toi Toi.
+ i još manje kanti ili bilo čega što bi poslužilo toj svrsi.
Vozova je bilo bar iz NS-a svakih sat, ne baš u pun sat, ali otprilike, mada im satnica nije bila tačna. Za Bg ne znam.
Nisam bila na Woodstock-u, ali kontam da je bilo slično, mada smo mi baš zapeli i ušli u prvi voz koji je išao na ovamo.
Nisam ni ja teenager, i ja sam malo popizdela, ali nisam baš nikog psovala. Možda mi je zato trnula leva ruka posle.
I dobra ta Califonijska prognoza... možda je baš to razlog. Mada nije više ni bitno.
E da... idemo mi tako, idemo, po vidi se svežem, još uvek crnom asfaltu, kad samo - op! Kamenjar. Fali deo puta. jedno 500, možda. I onda se nastavlja. Neko je kanda uzeo lovu...
Ali ako sve to zanemarimo, nekako već... ostaje The Feeling. Mda.
I naravno, ne treba losu organizaciju stavljati u amanet muzicarima.Ljudi su profesionalci.Odsvirali koliko im je placeno, pokupili "prnje" da ne stradaju od nevremena na koje su upozoreni i vozdra.
ma da lady, sve u point of view.
eeee i Kirila ne pomenuh. AWESOME!
I jako mi je drago sto kazes da je ostao Feeling.
Strasno je ovo sto se u medijima uglavnom pise o svemu drugom, zapravo onom sto nije stimalo u organizaciji.
ma na medijima je i da se bave time...
mi imamo The F.
RHCP su fantastični
džiberi su globalni
organizatori su seronje
nisu do kraja odradili stvar
Inđija još nekad: NE!!!
RHCP još nekad : DAAA!!!
o, hvala mila, hvala.
Ove slike su prijatno iznenadjenje mazz
Sledece godine organizujem
veliki koncert Čilija
u Ljubičevu
cijena? prava sitnica..
Eh, SRNA, planiraj Pepperse negde za Septembar, pred finalnu trku...
"Oki Doki" ili "Kajzer" još sam neodlučna na koga da stavim kintu , slaba sam na galopere.
Volim tvoje "ih", mazzo
Zao mi je sto sam bas to izdvojio od toliko lijepog sto si napisala ali eto .... znas mene
Elfish, ajd mi odma' kod Srne da se upišemo za kad god bude. Što je sigurno...
Ih, Viteže Presvetli, znaš me... i obavezna gestikulacija i mimika u pratnji... Expresija uzima.
Posalji komentar
