Srce je jedna mnogo lomljiva stvar, pa moraš ponovo da oštriš olovku...
B.eliever
goreću u paklu... zbog nekih stvari...
mislim, verovatno bi se to desilo da u pakao verujem.
i sve te sile, svevišnje, koje nas čuvaju, proganjaju, život nam uređuju, kažnjavaju, pred iskušenja stavljaju...
i očekuju respect.
hmm... ali pošto se ne može reći da je to sa mnom slučaj, recimo da samo - goreću.
kao juče.
B. je mlad i vrlo zgodan. širokih ramena, jebozovnog hoda, šarmantnog osmeha. izgleda nešto mlađe, no što jeste. neodoljivo šuška kad priča. ćutljiv je, deluje odsutan, ponekad skoro uspavan. kad pitaju: šta B. misli o tome...? B. odmah kaže. iako to nije preterano značajno ili pak otkriće, ipak znaš da je B. potpuno u toku. stidljiv, ali sa tako fascinantnim momentima slobode da se nekima stegne u stomaku, neki pocrvene, a mnogi se naprosto naglas iznenade. na tom formalno-neformalnom skupu, koji se ne može nazvati druženje, niti ekipa, tek grupa, pričajući o problemima privremene adaptacije na novu sredinu rekao je tri puta u istoj rečenici: a šta se radi sa tim kad neko ne može da sere kad ode negde na 10 dana, a sere mu se, a inače nema problema sa sranjem? just like that. bez uvijanja. sranje je sranje i šta sad tu ima da se pakuje. ili poslednji konflikt zbog kog je stvarno popizdeo i dobro se osećao, jer je popizdeo na taj način, a onda sebi rekao: ma ko ih jebe i potapšao sebe po ramenu. u moru maski, on samo na čas izviri iza svoje, da namigne toj grupi iznenađenih lica. potpuno spontano, neplanski, osvetli svoje granice slobode, pomalo i sam da se podseti gde su, i to bude sasvim dovoljno. vraća se u svoj prividni san, a zapravo u svoju mirnu, koncentrisanu budnost. veoma smo malo kontaktirali, jer B. ne ćaska, ne razgovara, zato što to situacija nalaže, ili ako je možda ćutanje neprijatno. uglavnom ćutim sa B., i osećam se opušteno. ne zamara i ne insistira na formalnostima. ne mogu da odredim do kraja da li je socijalno nevešt ili jednostavno neopterećen. jer B. je nekako nenametljivo moćan i tajanstven, provocira moja čula i mentalne sklopove. B. me je, neočekivano i džentlmenski, častio doručkom, a potom otišao na zakazani susret. nekoliko puta toga dana B. i ja smo imali dodir. rekli istu reč u istom trenutku, imali istu asocijaciju, istu nameru, istu hranu poželeli za svoju glad. osetili smo, ali ne i usuđivali se komentarisati, hmm... da ne narušimo sinhronicitet, možda. tek, dovoljno beše da mi uputi svoj tamni pogled. postala sam svesna njegove blizine, kao nikad ranije. uhvatili smo frekvencije onog drugog, i bio je osećaj tih, ali osvajajući. kratko, kratko je podšišan i u sekundi prođoše me trnci pri pomisli da mu dlanom prelazim preko potiljka, što toliko volim. postadoh svesna tako neobično privlačne kombinacije snažnog muškarca i dragog dečaka, i istovremeno poželeh da mu se predam, i gorim, gorim... i da se slobodno, radosno i čedno sa njim igram satima. klinački. dva paralelna procesa, dva lanca, koji se prepliću, uvrću, prekidaju, spajaju... namignu mi zavodnički i dečački se osmehnu na rastanku. blesavo. zadivljujuće, zaista... razgorevajuće. i grešna mi misao.
Komentari:
sto gresna?
Poslao
Anoniman
u 17:04, 28/5/2007 | Link | |
Upravo i mene zanima što i ovu anonimnu gospodju...
Što si toliko opterećana "grešnošću" ? Jel možda B. ima manje od 14 godina ?
uživaj ...
...
bar dok ne odeš u pakao
...
Što si toliko opterećana "grešnošću" ? Jel možda B. ima manje od 14 godina ?
uživaj ...
...
bar dok ne odeš u pakao
...
Poslao
Lezz
u 17:21, 28/5/2007 | Link | |
Zaboravih da pohvalim post ...
Odličan ti je post.
Odličan ti je post.
Poslao
Lezzt
u 17:22, 28/5/2007 | Link | |
ma, sve je to kao rugalica na račun mog super razvijenog super-ega. ništa bičujuće.
a grešna misao je slatka, i zabranjena, i nemoguća, i svemoguća... kada bi blog imao mogućnost prenosa slike tj. izraza lica dok pišem sve ovo... bilo bi vam jasnije... do tada, verujte mi na reč.
(ammm, Lezz... a kako znaš da je gospođa...?! + hvala!)
a grešna misao je slatka, i zabranjena, i nemoguća, i svemoguća... kada bi blog imao mogućnost prenosa slike tj. izraza lica dok pišem sve ovo... bilo bi vam jasnije... do tada, verujte mi na reč.
(ammm, Lezz... a kako znaš da je gospođa...?! + hvala!)
Poslao
mazzapsycho
u 17:50, 28/5/2007 | Link | |
ja sam bio anoniman. pardon. (nisam gospoja nikako)
Poslao
limun
u 18:04, 28/5/2007 | Link | |
vi'š, limun-tus, kako je opasno ne logovati se...
Poslao
mazzapsycho
u 18:10, 28/5/2007 | Link | |
vi'm :-))
Poslao
limun
u 18:16, 28/5/2007 | Link | |
vohoa! ocu ja B-a malo.
Poslao
Giardia
u 09:30, 15/11/2007 | Link | |
napravicemo valjda neki prihvatljivi schedule... 
Poslao
mazzapsycho
u 17:38, 15/11/2007 | Link | |
citam i mislim se nesto, dok se ceskam po potiljku...i osecam kratku kosu pod prstima i ....al sam se uziveo a ?
Poslao
letac
u 08:00, 16/11/2007 | Link | |
'ladno ima neko ko prevrće arhive i komentariše postove od pre ... to je baš kompliment za autoricu...
elem, ono što je stvarno ostalo neodgovoreno je taj problem sa nevršenjem velike nužde u novoj sredini ? nije lako nositi toliku količinu fekalija u sebi, a još i u novoj sredini ...
kako se taj problem prevazilazi ? nošenjem vlastite daske ?
elem, ono što je stvarno ostalo neodgovoreno je taj problem sa nevršenjem velike nužde u novoj sredini ? nije lako nositi toliku količinu fekalija u sebi, a još i u novoj sredini ...
kako se taj problem prevazilazi ? nošenjem vlastite daske ?
Poslao
Lezzilebovich
u 08:54, 16/11/2007 | Link | |
Flying...
i trnci i sve..?
i trnci i sve..?
Poslao
mazzapsycho
u 00:10, 18/11/2007 | Link | |
aha
Poslao
mazzapsycho
u 00:20, 18/11/2007 | Link | |
jesi vidla ))))))))
moji kapci su teski, ja spavam...
))))))))
moji kapci su teski, ja spavam...
i telo od olova...
... a sad da vidimo...
šta sve želim...
... a sad da vidimo...
šta sve želim...
Poslao
mazzapsycho
u 00:26, 18/11/2007 | Link | |
ček, nisam u toku...
šta bi sa kaubojkama?
šta bi sa kaubojkama?
sta ti je autosugestija
nisi u toku, Wojo.
kaubojke rade posao.
ovo je iz sezone sandalica.
kaubojke rade posao.
ovo je iz sezone sandalica.
Poslao
mazzapsycho
u 00:32, 18/11/2007 | Link | |
elem, stari post je linkovan u novome, otud komenti...
da li Mr. Lezz zaista želi odgovor na ovo pitanje ili je samo njegova ironična priroda došla do izražaja, nikada nećemo saznati.
elem 2, ukoliko se radi o nekom poremećaju sa hipohondričnim elementima, teško da bi terapija bila nošenje sopstvene daske, jer bi to značilo planirano utvrđivanje patologije. što nam svakako nije cilj, jel te...
ne mislim da je to bilo u pitanju, već neadekvatna reakcija na stres i somatizovan strah od nepoznatog, prilagođavanja, kako god. dakle, anksioznost koja se ispoljava kroz telesni simptom.
i ništa od sranja.
onda se traže koreni anksioznosti i uče tehnike prevazilaženja stresa.
i tako, svašta nešto...
da li Mr. Lezz zaista želi odgovor na ovo pitanje ili je samo njegova ironična priroda došla do izražaja, nikada nećemo saznati.
elem 2, ukoliko se radi o nekom poremećaju sa hipohondričnim elementima, teško da bi terapija bila nošenje sopstvene daske, jer bi to značilo planirano utvrđivanje patologije. što nam svakako nije cilj, jel te...
ne mislim da je to bilo u pitanju, već neadekvatna reakcija na stres i somatizovan strah od nepoznatog, prilagođavanja, kako god. dakle, anksioznost koja se ispoljava kroz telesni simptom.
i ništa od sranja.
onda se traže koreni anksioznosti i uče tehnike prevazilaženja stresa.
i tako, svašta nešto...
Poslao
mazzapsycho
u 00:36, 18/11/2007 | Link | |
ja cu vas ljubazno zamoliti da razgranicite koja daska je u pitanju, da ne bi dolazilo do zabune kod citalaca koji ce kasnije citati ovaj post
HVALA
HVALA
pošto je reč o sranju, je l' tako, očigledno je koja je daska u pitanju.
ne bih želela da dalja rasprava ide u tom smeru, obzirom na glavnu ideju posta.
MOLIM.
ne bih želela da dalja rasprava ide u tom smeru, obzirom na glavnu ideju posta.
MOLIM.
Poslao
mazzapsycho
u 19:08, 19/11/2007 | Link | |
Posalji komentar