Samim tim što je ovaj post ovde proziva se, ali to je nebitno.
Reč patetika je odavno igubila svoje pravo značenje.
Blog je, ako se ne varam osmišljen kao prvobitan mrežni dnevnik.
Da, ima dosta patetika, ali ljudi na različite načine beže od svojih problema, realnih ili umišljenih.
Slikarstvom, poezijom, provokacijama, pljuvanjem po drugima.
Svako od nas ima različite poglede na različite stvari, svako od nas je pronašao neku svoju svrhu života.
Sa onim što imam iza sebe za poslednjih 5 godina trebalo bi da budem depresivna, suicidna, možda čak ne više ni među živima.
Mogla sam se izdrkavati na ljudima, istresati svoje nezadovoljstvo, pretvoriti dobre emocije u loše.
Ja sam postala patetična.
Naučila sam u životu jednu bitnu stvar.
Kolo sreće se okreće.
pozdravljam te i ako sam omašila temu izvini

Nema ničeg lošeg u patetici, osim ako nije sama sebi svrha. Na blogu ljudi pišu o svojim osećanjima i nekad je bolje ući u patetiku nego u loše osmišljenu samoironiju. Nemoguće je pisati o sebi (a ovde svi, pre ili kasnije počnemo da pišemo o sebi) sa stavom nezainteresovanog posmatrača. Ako zanemariš početni slatko-bljutav i ukus uđeš u priču otvorenog srca (zanemari um) videćeš da je upravo ta preteranost i u emociji i u rečima i u tuzi način da spoznaš osećanja onog koji piše.

Lazarice,
ne vidim kako ovaj post Proziva bilo koga na bilo šta. Na odgovornost, pravdanje, odbranu. Ni na šta, zaista. Ako si i tako protumačila, to mi nije bila namera. Jednostavno iznosim svoje mišljenje i viđenje stvari. Recimo da se to odnosi i na moje lične kriterijume za vrednost napisane reči. Ali ako pogledam tvoj komentar malo bolje, ne vidim mnogo razlike u onome što smo napisale. Složile smo se da patetike ima, podosta... (Uostalom, dosad sam već skontala kako, ko i šta piše, uglavnom, pa prosto biram šta čitam, tako štedim vreme.) Ja sam se više pitala, generalno, zbog čega i da li je zaista blog psihoterapijski, pa su tu ljudi kojima je taj vid kontakta i izraza potreban... Pozdravljam i ja tebe... i budi vedra

Ne kapiram ja tu klasifikaciju blogera, mislim nikad je nisam kapirao, a nachitao sam je se na hiljade mesta. Svrstati ljude u neke kategorije skroz je besmisleno, jer pazi ako me danas boli žuč, a boli me jer sam se prejeo ovih dana kuvanih jaja, onda mogu da opletem jedan post o tome i to ne da će biti patetično, nego će biti post prepun žuči. Ako škrabam na zaratustri recimo neke stihove, po pravilu su uvek patetični, ali to ne znači da sam ja po prirodi patetilčan, nego jednostavno to je moj stil pisanja, mogu da piskaram o uzgajanju mi dragih georgininih prasitja, kao što sam piskarao, pa šta? Baš kao što piskaram i o trenutnim poslovnim problemima ili se zajebavam na sopstveni račun, i ajde sada me kategorizujte... Mislim sva ta kategorizacija ličnosti je posao za psihajtre koji i nemaju drugog posla nego da svakodnevno stvaraju nove kategorije kako bi farmaceutska industrija imala šta da radi, a što se tiče blogera mogu samo da ih podelim na one koji redovno pišu i na one koje retko pišu, sve drugo vodi u totalnu zajebanciju bez kraja....
Čitajuči vremenom te postove koji su se bavili kategorizacijom ličnosti blogera, više sam upoznao profil tih ljudi koji potežu za takvim postovima, nego što sam iz istih postova mogao da izvučem neke konkretne zaključke...

"..više sam upoznao profil tih ljudi koji potežu za takvim postovima, nego što sam iz istih postova mogao da izvučem neke konkretne zaključke...

I ? Kakvi su ti što kategorizuju ?

) na neki način jeste prozivka.
Kao kada i ja napišem post o mojblogy, ili Sejn kada napiše.
Ali ja ovo shvatam kao konstruktivne rasprave, naravno da smo se složile u suštini.
Poglavica je vrlo lepo dopisao ono što ja nisam htela samo iz razloga što bi to bio post ispod posta
Svi imamo sklonost da ponekad nekoga prozovemo ili samo osećanja.
Ti si prozvala osećanja, ja sam se odazvala.
Peronašla sam se u tome iako se ne osećam prozvanom.
Idemo dalje, u svakom slučaju lep je post ako se ne shvati suviše lično
Naravno svako čita ono što mu se dopada.Uvek sam za to.Postove koji me iritiraju jednostavno ću radije preskočiti ili samo pročitati nego pljuvati po njima.
jer ne znam šta ću sutra misliti.
Možda i ja sutra napišem sličan post.
Danas bih najradije pisala o glavobolji, ali istresam svoj "žuč" na net.

@lezilebovich - nisam psihijatar, pa samim tim moje mishljenje je nebitno jer je i ono jedno u nizu individualnih, i da se ne shvatim pogreshno, ja lichno nemam nish protiv tih postova, niti me dotichu, ako nekom prichinjava zadovoljstvo da o tome pishe to je njegova stvar bash kao sto je i moja da imam stav po tom pitanju....

Lazarice, pošto si uporna oko ove prozivke, neka ti bude. Razmisliću oko promene naziva posta u Prozivka... U svakom slučaju, drago mi je da si se odazvala i dala svoj doprinos ovom mom pisaniju.

Poglavice, uh... štošta si ti tu napisao, odakle da krenem...
Najpre, ni jednog momenta nisam pomenula kategorije ljudi, samo pojavu, sadržaje, postove. Nisam rekla Ti neki Ljudi su patetični, in general. A razlika je velika. Takođe sam napisala, sad se ponavljam al' jbg, da verovatno i mene neko smatra patetičnim stvarateljem bloga, i verovatno i ja sama sa sobom imam Svojih Momenata. Dakle, ni u jednom trenutku nisam rekla da je Patetika loše, grešno, fuj, bljak, treba-zabraniti... samo da nije moj stil. To što neko izjednačava biće i ponašanje, to je već iskrivljenje u čije tumačenje ne želim da zalazim. Zaratustru nisam doživela patetično.
Kategorizaciju, tačnije dijagnostiku ličnosti, uglavnom rade psiholozi, i sumnjam da je njihov motiv razvoj farmaceutske industrije. Ako već govorimo o tim klasifikacijama ličnosti, mislim da su preko potrebne, zašto, ovde se ne bih bavila time.
Kada sam pomenula ''profil prosečnog blogera'', moguće je da je to bio glavni razlog što se moje pisanije shvatilo kao kategorizacija, ništa diskriminišuće nije bilo u tom delu posta, niti vrednujuće. Apsolutno ništa. Mislim da sam tu bila prilično jasna, ako se pažljivo čita.
Elem, volela bih da ipak kažeš ''o profilu tih ljudi'' (koje si ti možda nehotično kategorisao, ako smem da primetim), ali ne diplomatski kao što si već uradio...
I hvala na komentarima, ...ah ta dinamika rasprave...

blog je u osnovi mesto za pisanje dnevnika... iks ljudi x ćudi...ne lupaj glavu sa time kako ko izgleda u stvarnosti i šta ga boli ili ne boli....
patetika je sastavni deo života, niko je ne voli ...ali je zastupljena na ovakvim mestima što ima svojih dobrih strana
i da ne razglabam bla bla bla...
endžoj in lajf

Hvala Čitaoče, ...uostalom, jedan patetičan post ne bi mogao proizvesti reakcije ovih razmera... tako da, dobro je u svakom slučaju... ovo mačevanje!

...pisi blog...mani se blogera...

heh, evo anoniman je skroz u pravu ))
elem...belem...djelem kako to vojslav voli da kaze, ja sam ga malo razvukao ali sushtina je upravo u ovoj jednostavnoj rechenici "...pisi blog...mani se blogera...".

a da ti odgovorim na ovo tvoje pitanje "volela bih da ipak kažeš ''o profilu tih ljudi'' (koje si ti možda nehotično kategorisao, ako smem da primetim), ali ne diplomatski kao što si već uradio..."

Pogreshno si me ukapirala, nisam ja tom rechenicom imao nameru da dotichne ljude svrstam u bilo koju kategoriju, upoznati profil lichnosti nije isto shto i kategorizacija, a svako od njih ima svojstven profil... jel ???

Zavisi kako ko objašnjava pojam "patetika", nekad pomiješamo patetiku i tugu, mada neki dan sam čula nešto što mi se učinilo poznato bar što se tiče bloga, kažu sa tuđom srećom nemožeš da suosjećaš, al sa tugom možeš...

Svrstati ljude u neke kategorije skroz je besmisleno...
svaki dan se menjaju osecanja..., ko je stalno isti?
Nek svako pise sta mu je i kad mu je volja, zato valjda i postoji Blog kao Blog...

zvezdasta blogerice no1...
saosećanje više asocira na tužna osećanja, ali ne vidim zašto neko ne bi delio sreću sa drugima, jednako koliko i tugu, mislim da to uostalom blogeri često i rade...
zvezdasta blogerice no2...
mislim da nisi dovoljno pažljivo ispratila kompletnu raspravu na ovom i nekim drugim blogovima na ovu temu. sve sam lepo objasnila šta sam i kako mislila, komentarisala pojavu, a ne ljude, no da se ne ponavljam, ionako sam u ogromnom broju slučajeva pogrešno tumačena, prošla priča već...