8/3/2007
Jedno od onih jutara...
(nešto staro, ali u blogovskim previranjima izgubljeno, pa evo ponovo...)
Miris kafe dopirao je iz kuhinje i mamio iz kreveta… Srećom, jutro je bilo sunčano što je olakšalo buđenje. Uvek mi je teško padao taj momenat rastanka s jastukom… Svakim korakom miris je jači, i stižem do kuhinje gde me čeka osmeh i pospano lice cimerke Sanje: "Dobro jutro…"
Crna tečnost u crvenoj šolji. Zovu je "turska". I "domaća"….? Otkad je tursko-domaće?! Koliko me moje znanje iz istorije služi, trebalo bi da su prošla čitava dva veka od oslobođenja, a kafa je i dalje "turska". Izgleda da je petsto godina ropstva učinilo svoje.
Setih se Budimpešte od pre par meseci… Tri sata izjutra, posle koncerta na Trgu Heroja, promrzli ulazimo u prodavnicu "brze hrane" i "jos bržih napitaka". Na stotinu načina pokušavamo da objasnimo uslužnim ljudima šta želimo… "crna tečnost"… "domaća"… "turska"…, ali oni apsolutno ne razumeju o čemu pričamo. Ironija je u tome što su vlasnici čitava jedna TURSKA porodica! Naručili smo espresso.
Sa radija u kuhinji, sa jedne od dve stanice koje skromna spravica hvata, stiže nešto što nazivaju Domaćom Zabavnom Muzikom. Domaća…nije, to je u stvari autentični turski zvuk. Nije preterano ni zabavna. Stoga dalje ne vredi ni komentarisati. Bilo je potrebno pet vekova da se oslobodimo, i sad im opet robujemo, ovog puta kulturno. I dobrovoljno.
Novembar je, a Dragana jos uvek prepričava nezaboravno avgustovsko letovanje u Kušadasiju, (Turska!)…
Ja sam, ipak, za nešto malo evropskije…
No, bolje da požurim sa spremanjem, zakasniću na predavanja. Čuveno (i ne samo) jutarnje pitanje: Šta da obučem? ’’Žene.’’, rekli bi neki. ’’Tipično.’’ Jeste, pa šta?! Crna rolka i veliki crveni šal sa resama. A jutro je u isti mah toplo i hladno, sunčano a vetrovito. Kao i moje raspoloženje.
Saobraćaj u Novom Sadu danas zaista prevazilazi njegove mogućnosti. Iz Vojvođanske ulice, u kojoj živim, do fakulteta direktno ne ide ni jedan autobus. Nije daleko, ali ima dana kada mi se baš ne hoda. Dobro, danas i nije tako strašno, ali vozači su neumoljivi. Pešacki prelaz, u narodu poznat kao "zebra", izgubio je svoj smisao. Svi nekud jure. Nemaju vremena da stanu poštenim pešacima koji takođe treba negde da stignu, iako jedini prevoz koji koriste jesu oni sami. Trotoar je pretrpan automobilima, da bih išla svojom ulicom moram da ih zaobilazim. Kao u nekoj video-igrici, bonus poeni za tri crvena. Novi Sad naprosto nije grad za tako gust saobraćaj, potrebno je izgraditi, po mojoj slobodnoj proceni, četiri do pet višespratnih garaža, da se malo rastereti i, kako bi Novosađani rekli, Opusti… Sa svim tim idejama o urbanizaciji i ekologiji, stižem na predavanja, tačno na vreme.
prisvajaju svaki komad prostora na koji mogu uvaliti svoje metalne zadnjice...dug je put do garaze a i placa se po satu...tako da...zaboravi
ima jedna simpaticna prica..pricao je teofil, o bas toj istoj kafi, turska, crna, domaca..ali ovde je nisu dali dok ne kazes srpska
strasno.elem...saobracaj je takav gde jeste, muzika onakva kakvu publika trazi, a i ovde se bukvalno primenjuje ona, kolk'o para tol'ko muzike
pozz
Pa sad, da publika traži baš to, kradenu tursku i grčku muziku, tekstove o finom prostituisanju (čitaj: sponzorisanju), i pornografski stajling, nisam sigurna. Jedan deo publike prosto pasivno prima sve što se servira, instant - promućkati pre upotrebe. I mnogo je više para u igri no što je zaista prave muzike. To je tužno.
pasivno primaju?a kakva je razlika izmedju onih koji to traze i onih koi to pasivno primaju?ako pogledas krajnji rezultat.svi slusaju isto.svi slusaju te poturcene pesme, i grcke narodne melodije, rok kafici i diskoteke se polako zatvaraju, otvaraju se nove folkoteke, ima ih sve vishe.
kakvu razliku ja da pravim izmedju njih, kad je krajnji rezultat potpuno isti?
a da ne znaci da ako se mnogo love ulozi da je muzika prava i dobra, nego je bas uglavnom suprotno...
De, Pepeljugo, ne srdi se... mislimo u suštini isto, ukoliko sam dobro shvatila. Ne znam kako to publika 'traži'. I nisam imala nameru na napravim razliku između 'pasivnih primaoca' i 'aktivnih potraživača', već samo između kritičnosti i nekritičnosti prema celoj toj priči. Da se razumemo, ima tamo i talentovanih pevača i po koji normalan text. Ne pravi se muzika po narudžbi publike, već se publika, Granda konkretno, sistematski potkrepljuje, a ona nekritički i pasivno prima sve što joj je servira, pardon, aktivno, padajući u trans ukoliko neko zapeva o zaboravljenim Gaćicama itsl. Od čega meni pozli. Još samo slonovi nedostaju u njihovoj areni, pa da cirkuska parada bude potpuna. Činjenica je da je izbor sužen, i da je kreiranjem Grand atmosfere za zabavu mladih, ozbiljno ugrožen sistem vrednosti, jer su konkretno, adolescenti najviše na meti, a u fazi su kada su prijemčivi za nove uticaje tražeći nove modele za identifikaciju. To je ono što me čini ogorčenom. Te propovedam o slobodi izbora, ali o neophodnom kriticizmu prema nečemu što se bez ikakvog opravdanja naziva muzikom kao umetnošću. Jer umetnost obogaćuje. A Grand... I naravno da mnogo novca ne daje obavezno dobru muziku, pogrešno si protumačila moje reči. (Svejedno, to nije kauzalni odnos.) Rekla sam da je to jedna velika mašina za pravljenje novca, a 'muzika' je samo paravan. Eto tako...
Nisam se ljutila, ako je imalo takav ton, soryy.
I ja mislim da mislimo isto.
Ali, gle, da publika ne trazi, da ne zeli to da slusa, da ne pada u trans na te gluposti, da ne puni folkoteke, ne bi ni bilo te muzike, zar ne ? znaci bili pasivni ili aktivni, to je manje bitno. Jesam ja kriticna kad su oni u pitanju, cak isuvise
)
A da prave novac golim zenskim telima i zavijanjem, to je tacno.
Evo, a da vidis da s enisam ljutila mozemo I da zapevamo…
*lazes kao pas, gledas me ko zver, stvarno nije feeeeeeeeeer
)
*jel te peku u daljini moje suze na haljiiiiiiiniiiiiii??
))
*moj se dragi u autu voza, a ja jadna u shumi kod kozaaaaaaaaaaaa
*ja te volim , ja te obozavam, aj bih s tobom da se razmnozavaaaam
)
I na kraju
evaljka sam od glave do pete, oko mene sve valute lete...
Ovo jeste ono dno dna, ali dobro oslikava situaciju
hmm... mislim da bi tzv. muzike i bilo, samo ne bi uzimala toliko maha i imala takav uticaj kakav ima, nažalost. Problem je u kulturnoj degradaciji društva, ponavljam se, pomerenim vrednostima, ne-obrazovanju, svesti... i dolazimo li to možda i do kriterijuma za umetnost, vrednost umetničkog dela...? O tome smo onomad na jednom drugom blogu diskutovali. Elem, slikovit prikaz situacije, svaka čast...
Čitajući one dugačke redove u kojima se spominje crna kafa, morala sam da zamolim cimerku da mi skuva jednu. Čekajući da moja šolja kafe stigne, prisetila sam se kako je to piti kafu sa mnogo dragim ljudima! A što se tiče muzike, kao i pre 500 godine, dolazi do masovnog poturčivanja! Posmatram samo predivna mesta u mom malom gradu, nijednan lokal nije pošteđen surovih i glupih narodnjaka, tako da ja nemam više priliku da negde izađem a da se pre toga ne pripremim lepo! Druga jako strašna stvar je što više ne vidim decu na ulicama koja se bezbrižno igraju. Pretpostavljam da su kući gde ih truju narodnjacima i mame uče devojčice kako treba da se što izazovnije obuku i da uhvate nekog bogatog i pri tom što matorijeg muškarca koji će ih izdržavai i kupovati im skupe stvari sa kojima će se hvaliti svojim drugaricama! Gde su nestale one čari detinjstva kojih se sa smehom sećam? Koliko god da se ja trudim da udem dete, one se trude da budu odrasle. Pa tako sa svojih 13 godina sede na poliklinici i čekaju da ih sestrica prozove i uplašene odlaze na abortus... Kuda ide ovaj svet?
Posalji komentar
prisvajaju svaki komad prostora na koji mogu uvaliti svoje metalne zadnjice...dug je put do garaze a i placa se po satu...tako da...zaboravi