Prijatno iznenađena, zahvaljujem Nenadjebivom na podršci!
E sad, nije da sam ja pokrenula neku anti-patetic revoluciju. Ovo je moj prvi i jedini blog koji manje-više aktivno pišem, evo par meseci već, i zaista sam više nego iznenađena količinom patetike na ovom, mada i nekim drugim blogovima... Pritom, ne prozivam nikoga, slobodna je blogerska volja pisati šta god da se blogeru javi, da ne kažem usni. Pretpostavljam da ima i onih koji bi i mene svrstali u patetičare. Ne kažem, svi imamo svojih momenata, zato je bolje nekad prespavati misli. (Elem, lično sam malo alergična na pomenutu pojavu, i oštrijih sam kriterijuma za istu, ali to je već moj problem.) No pitam se da li se može opisati poseban profil osoba koji pišu blog, dakle kako bi izgledao jedan prosečan bloger sa prosečnom količinom patetike u svom prostoru. Iznutra. Verovatno je pitanje motiva sa kojim osoba počinje da piše blog. Psihoterapijski, da se osoba isprazni, izbaci višak energije, nabavi manjak sopstvene, da se zabavi, druži, laska drugima, dobija potrvdu da je voljena i dobra i draga, da provocira, da se raspravlja... sve to zadovoljava različite motive (različitih) ličnosti. Hm... a prosečan bloger, ne znam, još uvek mi je na nivou nejasne, sirove ideje i nekih asocijacija...
Naravno, pogrešila bih ako ne bih pomenula onu ''čast izuzecima'', pritom mislim na uži krug ljudi za koje verujem da su i stvarnom životu izvan mnogih proseka...
nastaviće se...
Srce je jedna mnogo lomljiva stvar, pa moraš ponovo da oštriš olovku...
Čemer i jad...?
objavio mazzapsycho u 14:07 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (15) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (15) | Posalji komentar