Kod većine, nema sluha, za mnoge stvari, a kamoli za manjine. Nema je ni za koga drugog, sem za njih same. U se i u svoje kljuse- to jeste stara narodna poslovica, ali za bukvaliste današnjice- to je način života i rezonovanja. Sebično razmišljanje je na pijedastal postavljeno. Ne dao ti Bog, da bez nekog, posebnog razloga, pomogneš nekome, uputiš mu koju lepu reč ili osmeh! Ta većina, odmah počinje da kuje teoriju zavere u glavi.
Polaze sami od sebe, uvek nešto za nešto ide, nikada ništa nije besplatno i bez zadnjih misli učinjeno. Pomoć se pruža samo onima koji to mogu da plate, samo onima koji su u znaku jednakosti sa njima. Ostali, manjine, kako ih nazivaju, prolaze pored njih, kao da su sene, a ne pravi ljudi od krvi i mesa. Ta određena, samozvana većina moćnika, nadmenih i prepunih sebičnosti, oholosti i superiornosti, gaze preko "slabijih", bez ikakvih emocija, bezkurpulozno gradeći svoj svet vila i zamkova, čiju veličinu, naravno, sami hvale jedni drugima. Posebna je to sorta stvorenja. Ulickanih, sređenih madam-dama i metro gospode sa svim kvalitetima šljama. Sjajni su od spolja, a zarđali izunutra. Mirisni i opojni, s jedne, one vidne, a truli i smradni s druge, dobro skrivene strane.
Mirisu su čudo. Sve se može zamaskirati, ali miris ne. Parfem, samo kad se stavi na čisto, daje onu svoju najlepšu notu, a smrad, samo na momenat zavara. Potom, on probija još jače i poprima svoju pravu jačinu, koja kadi, bez obzira na mirise preko nabacane. Isto je i sa tom većinom. Maske mogu da stoje, ali kad tad, one spadaju. I šta ostaje ispod? Prljavština, trulež i smrad.
Zato, u se i u svoje kljuse, ali onako, kako izvorno nalaže stara, narodna. Ne mešaj se u tuđe, ali ne daj ni svoje. Ako možeš pomozi, ako ne, nemoj ni da odmogneš. Biti većina ili manjina, nije bitno, samo dok čovek ostaje čovek.
Polaze sami od sebe, uvek nešto za nešto ide, nikada ništa nije besplatno i bez zadnjih misli učinjeno. Pomoć se pruža samo onima koji to mogu da plate, samo onima koji su u znaku jednakosti sa njima. Ostali, manjine, kako ih nazivaju, prolaze pored njih, kao da su sene, a ne pravi ljudi od krvi i mesa. Ta određena, samozvana većina moćnika, nadmenih i prepunih sebičnosti, oholosti i superiornosti, gaze preko "slabijih", bez ikakvih emocija, bezkurpulozno gradeći svoj svet vila i zamkova, čiju veličinu, naravno, sami hvale jedni drugima. Posebna je to sorta stvorenja. Ulickanih, sređenih madam-dama i metro gospode sa svim kvalitetima šljama. Sjajni su od spolja, a zarđali izunutra. Mirisni i opojni, s jedne, one vidne, a truli i smradni s druge, dobro skrivene strane.
Mirisu su čudo. Sve se može zamaskirati, ali miris ne. Parfem, samo kad se stavi na čisto, daje onu svoju najlepšu notu, a smrad, samo na momenat zavara. Potom, on probija još jače i poprima svoju pravu jačinu, koja kadi, bez obzira na mirise preko nabacane. Isto je i sa tom većinom. Maske mogu da stoje, ali kad tad, one spadaju. I šta ostaje ispod? Prljavština, trulež i smrad.
Zato, u se i u svoje kljuse, ali onako, kako izvorno nalaže stara, narodna. Ne mešaj se u tuđe, ali ne daj ni svoje. Ako možeš pomozi, ako ne, nemoj ni da odmogneš. Biti većina ili manjina, nije bitno, samo dok čovek ostaje čovek.
Objavio
scarlet u 12:55 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
