Prelepa si. Da jesi. Perfektno našminkana i obučena po poslednjoj modi. Sa večnim osmehom na licu i dugačkim trepuškama, kojima skrivaš, najsneniji pogled na svetu... Večna devojčica, nikad žena... I dalje lutke u sećanju nosiš i dalje ih skupljaš i redovno sa nih prašinu skidaš. Patiš, jer svet ne prihvata decu i njihove vrline, patiš jer ne želiš, a moraš da odrasteš.Kad ti je teško, ti zgrabiš svog žutog, plišanog medu, u njega glavu zagnjuriš i uz suze mu ispovediš svoje boli. Ti jesi u telu žene, prelepom telu amazonke, ali u duši si još uvek ono malo devojče prćastog nosića i sočnih usnica, koje u travi traži detelinu sa četiri lista, koje crta vile i vilenjake, kome nije jasno kako to da je neko zao i kako to da je taj neko u stanju da kuče- nedonošče živo zakopa... samo zbog toga što je premalo i što možda neće moći da poraste. Nije ti jasno zašto ratuju, zašto pale i ubijaju, ne razumeš zbog čega svi noge jedno drugome podmeću, zašto ne vole već mrze... Puno ljudi je oko tebe. Svi se za tobom okrenu, ne mogu i da hoće, a da te ne primete. Ti hodaš, visoko uzdignute glave, svesna pogleda i komentara... Nije ti jasno zašto sude o tebi, a ni ne poznaju te. Čudiš se i pitaš, zašto okolišaju, zbog čega otvoreno ne kažu, već šapuću. U tvojoj glavi, nema mesta za te igre odraslih. Ne snalaziš se u njima, ne umeš po tim pravilima da igraš. Ti živiš u svetu, davno nestalom, u zemlji nedođiji, čekaš i dalje da se Petar Pan vrati i ponovo poleti...
Prelepa si. Da jesi
Objavio
scarlet u 01:22 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (14) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (14) | Pošalji komentar
