Toliko toga je u vazduhu... I nadolazeći miris proleća i oštrina zadnjeg zimskog ujeda mraza i zvuci vetra u krošnjama što najavljuju oluju i kišu, ili možda ponovo sneg... Sve to nadjačavaju automobilska vreva i ljudski žamor... Subota je, dan za šoping... Ljudi, kao brod po reci, plove ulicama grada. Svuda ulaze i svuda zaviruju, ali ruke su im uglavnom prazne, a pogledi tupi i beživotni... Možda još sjaja ima u retkim pojedincima koji ipak kese nose.
Nema se para. Pa zašto onda radi nepostojećeg šopinga, trcaju svoje potpetice i flekice na obući.... Zašto prosto ne odu na Frušku goru i dozvole, kako svojim plućima, tako i svojim nogama, da uživaju u prirodi, čistom vazduhu i umirujućem zvuku zemlje... Automobile bi zamenuo cvrkut ptica, lelujanje krošnji i šuštanje opalih jelinih iglica.... samo za nas prostrt, besplatni tepih prirode... Kupili biste, vi kupoholičari, puno više u prirodi, od prirode, nego li sa to malo para u trgovinama. A, kao što i rekoh, samo trcate đonove po razrovanim betonima, zapinjete i padate i ništa zauzvrat ne dobijate. Gubite žar u očima.... A, u prirodi, samo se setite svojih zajapurenih obraza, topline koju svež vazduh u vama budi, širenje pluća i vidika... Lakše ćete se posle pešačenja, na svežem i nezagađenom vazduhu kretati stepeništem višespratnica, ni liftovi vam više neće nedostajati! Ali, po povratku, poželećete da ste ostali u prirodi. Jer, smog je sada još intezivniji i kao po prvi put udahnut... Odoh na Frušku, u prirodu...
Nema se para. Pa zašto onda radi nepostojećeg šopinga, trcaju svoje potpetice i flekice na obući.... Zašto prosto ne odu na Frušku goru i dozvole, kako svojim plućima, tako i svojim nogama, da uživaju u prirodi, čistom vazduhu i umirujućem zvuku zemlje... Automobile bi zamenuo cvrkut ptica, lelujanje krošnji i šuštanje opalih jelinih iglica.... samo za nas prostrt, besplatni tepih prirode... Kupili biste, vi kupoholičari, puno više u prirodi, od prirode, nego li sa to malo para u trgovinama. A, kao što i rekoh, samo trcate đonove po razrovanim betonima, zapinjete i padate i ništa zauzvrat ne dobijate. Gubite žar u očima.... A, u prirodi, samo se setite svojih zajapurenih obraza, topline koju svež vazduh u vama budi, širenje pluća i vidika... Lakše ćete se posle pešačenja, na svežem i nezagađenom vazduhu kretati stepeništem višespratnica, ni liftovi vam više neće nedostajati! Ali, po povratku, poželećete da ste ostali u prirodi. Jer, smog je sada još intezivniji i kao po prvi put udahnut... Odoh na Frušku, u prirodu...
Objavio
scarlet u 19:28 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
A taj prolecni miris me uvek podseti na srednju skolu.