Kraj prozora stolica, kraj stolice stočić, na njemu šoljica sa kafom, prepuna, još uvek. Pored nje paklica duvana i pepeljara.... pikavci samo što ne iskaču, a ona sedi i ponovo pali... Gleda nemo kroz prozor, pogleda staklenog, bezizražajnog. Ne primećuje ni oblake koji joj se pred očima kovitlaju, ne oseća ni vetar koji joj kose mrsi, ni ujede zime koja, kroz prozor, unosi sveže pahulje snega.... Za nju je sve stalo. Pepeo pada na tepih boje trave, žar se razlece po njenoj koži boje mleka ....Ona ga ni ne oseća....
Voda na šporetu ključa, pršti na sve strane. Žena se okreće, isti joj je pogled, u očima- boje tepiha. Diže se i teškim koracima prilazi, sklanja šerpu, pa se opet vraća prozoru, svojoj stolici, cigari i prvom gutljaju kafe...Pogleda neizmenjenog, ne oseća ni hladnoću, ni miris oprljene koze...Jedina je promene, u oku tamna mrlja, na suzu slična... sliva joj se niz obraz...
Objavio
scarlet u 01:36 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar
