Veceras u 19.25 pocinje prolece. Napokon. Osecam se prijatno zbog toga. Ne znam zasto, Ali osecam se prijatno. Moci cu andjele svoje da izodim u duge setnje, moci cemo da uzivamo u mirisima svojstvenim za ovo doba. Moci cemo da uzivamo. U to ime uzimam sedam dana slobodno od (27.3) i nadam se da ce se trend sunca nastaviti i u toj sedmici. Bas sam se uzeleo izlazaka iz cetiri zida. Jedva cekam. Jedva cekam. Jedva...

I nadam se da cemo uspeti da skrojimo nebo samo za nas. Lepo bi to bilo. U to ime – stihovi: 

Da sam ja netko

Pozvao bih sve djecake

Dao bih im igracke i 

Pustio ih da se cijeli dan

Igraju i jure…

Radili bi divne stvari

Prekratki bi bili dani

Voleli bi svoje skole djaci 

Da sam ja netko.

Svim majkama bih izbrisao bore

Ucinio da ocevi ih vole

Davnu ljubav da im vrate 

I da mirno zive svoje sate

Da sam ja netko.

Ne bi ljudi zivot proklinjali

Sve bi ruze zeni poklanjali

Kako bi se zivelo i kako bi se voljelo 

I kako bi dobro bilo

Da sam ja netko.