Rastko Radičević

4 May 2008 - BITI ILI NE BITI, iliti: MALO MORGEN...

ToBeOrNotToBeBITI ILI NE BITI, iliti: MALO MORGEN



    "Koj' poslanik il' u kakvoj vlasti,
    a ne doš'o na boj na Kosovo,
    ne imao od banke kredita,
    ni kamatnog, a ni beskamatnog.
    Od stranke mu ništa ne ostalo,
    ni prihoda, a ni donacija,
    cenzus sanj'o dok mu je koljena."

Koštunica dr Mirotočivi


***


    Prljavo, zapušteno i polusrušeno pozorište, negde na periferiji Beograda. Ponoć. U publici sede visoki zvaničnici Evropske Unije i Ujedinjenih nacija. Njih, cirka, sedam. Jedu semenke i gunđaju. Predstava, u predpremijernom izvođenju, po običaju, kasni. Glavnog glumca ubile gaće.
    S vremena na vreme, na bini se pojavi režiser. Mrtav pijan. Zamoli publiku za strpljenje i odtetura se, negde, iza zavese. Orkestar, iz pozadine, bez prestanka, svira "Posmrtni marš". Raštimovano.
    Odjednom, svetla se ugasiše i predstava, na jedvite jade, poče.
    Na pozornici, oslikanoj motivima, srušenog, avalskog tornja, namikarenog na vrh Kopaonika iza koga se vide obrisi kalemegdanske tvrđave, utopljene u, pitoreskni, šumadijski pejzaž sa dodatkom požarevačkih lipa, pojavi se hor.

ČIN PRVI, iliti: NAJEBAĆEŠ...


HOR (Na melodiju "Ode radosti"):  Bože mili! Čuda velikoga! Po Srbiji se svašta zapatilo, pa krenule sve stranačke vojske, bangav narod kljakavim da prave. Oj, Moravo moja ladna Drino! Bože pravde! Prc!

CRVEN BAN (Pijano. Iz ruševina avalskog tornja): Čujte i počujte, da ve ne bi pobaco kroz prozor! Kad ustane kuka i motika, majke će se svima najebati. Zato bolje bešte niz livadu, da Srbiju, kevu, podržite, da ve ne bi pobaco kroz prozor! Bre!

SPIRIDON KOPICL: Crven Bane, govedo od svinje! U čabar si. iz kog jedeš, prdno. Jedanaestog, kad iziđe raja, za Jevropu, listom će da glasa.

CRVEN BAN: Ne budali, Spiridone, žuti! Kosovo ste, ravno, za šampanjac dali. Metohiju, pominjati neću. Jedanaestog, kad iziđe raja, za Kosovo, listom će da glasa. Da ih ne bi pobaco kroz prozor! Bre!

SPIRIDON KOPICL: Crven Bane, 'armoniko bušna! Nije tebi do Kosova ravna, a bogami ni do Metohije, već je tebi do drumova carskih i do carske, veće, provizije.

MIKI MAUS: Spiridone, mani se fukare. Penkalom ću, zlatnim, da ga proburazim, od učkura do grla bijela.

DR VOJISLAV: Malo morgen!

ČIN DRUGI, iliti: NAJEBAĆETE...


HOR (Na melodiju "Internacionale"): Padaj silo i nepravdo! Na junačke grudi Krkobabićeve. Nek se trese i gora i lipova šuma, kad te Dačić, šestopercem, na mrtvo, utepa. Vostani Serbije! Prc, prc!

ELMER DAVEŽ (Zaneseno. Ispod lipe, na livadi, tik do avalskog tornja): Bez nas nema 'leba! Mi se pitamo! Mi odlučujemo! Naša politika je, konačno, opet pobedila!

TOMA PALČIĆ: Dobro zboriš, junače! Dobro zboriš!

MIKI MAUS (Začuđeno): Iz kog ste budžaka vi iskočili?

SPIRIDON KOPICL: Iz Veljinog čabra, bre!

ELMER DAVEŽ: Mi smo uvek bili tu! I čekali da kucne čas! A čas je kucnuo i tek će da kucne!

CRVEN BAN (Pijano): Živeli, bre!

TOMA PALČIĆ: Jedanaestog, kad iziđe raja, za Voju će, listom da nam glasa!

MIKI MAUS: Za kog Voju?

DR VOJISLAV: Zar je to bitno, bre?!

ČIN TREĆI, iliti: SVI ĆETE NAJEBATI...


HOR (Na melodiju "Posmrtnog marša"): Diži se bane, bane, crveni! Srpska te raja sad moli! Diži se bane, bane, crveni! Da srpska raja te izljubi! Hej Sloveni! Prc, prc, prc, trica!

DR VOJISLAV (Sa vrha, srušenog, avalskog tornja): Kosovo je Srbija! Jevropa je Slovenija! Koštunica je premijer! Ponovo radi bioskop!

MEDVED RUSKI: Šta to šolapiš, bre?

DR VOJISLAV (Postiđeno): Eh, ovaj, pa tako mi kaže sufler...

MEDVED RUSKI: Vrati se na pravi tekst, morončino!

DR VOJISLAV (Ojađeno): Nisu mi ga poslali na vreme.

CRVEN BAN (U delirijumu): Izdaja! Izdaja!

MEDVED RUSKI (iznervirano): Nosite se vi, malo, u pičku, lepu, materinu!

CRVEN BAN: E, sad ću ve, sve, pobacam kroz prozor! Bre!

MIKI MAUS (Mašući penkalom): Taknuto - maknuto!

TOMA PALČIĆ (Besno): Kad te mi taknemo, posle jedanaestog, maknuće te samo komunalna služba!

ELMER DAVEŽ: Ali prvo da pitate nas!

CRVEN BAN: Hik! Bre!

SPIRIDON KOPICL: Svega ovoga ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju...

DR VOJISLAV: Romeo, Romeo, zašto si Romeo...

ČEDA HIPIK (Iz off-a): Biti ili ne biti, pitanje je sad!

(zavesa)


    Odmah nakon završetka predstave, svetla se upališe, a pijani režiser izađe da se pokloni publici. Dočeka ga prazna sala. "Ma, nema ni veze!", pomisli režiser. "Vidimo se na premijeri, već, dvanaestog maja!".

Komentara (4) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

2 April 2008 - SMUTI PA PROSPI...

CoraxSMUTI PA PROSPI


    Tehnička Srbija. Bliska budućnost. U ekskluzivnom objektu, najmodernijeg hotela sa osam zvezdica i crticom, na trideset i petom santimetru, budućeg, velelepnog, auto - puta, Horgoš - Požega, via Atenica, zavaljeni u, udobne, anatomski oblikovane, fotelje, sede Ćosić, Tadić senior i Matija, jedu kuvanu ovčetinu i brinu se za vaskoliko srpstvo.
    "Matija, brate, dodajder mi još malo te pogače.", punim ustima, promrmlja Ćosić.
    "Uzmi malo sira!", značajno reče, Tadić senior.
    "Vidite li vi kako nam je Veljaš ovo, profesionalno, sačinio!", veselim glasom reče Matija, pružajući Ćosiću veliki komad pogače.
    "Sve za srpstvo!", uskliknu Tadić senior.
    U tom momentu, u sobu uđe i ponosni preduzimač, lično, počeša se po dupetu i, predusretljivo, upita:
    "Kako ste mi, junaci srpski? Valja li vam ovaj novi smeštaj?".
    "Nema da fali, bre", odgovori Matija, dubokoumno zagledan u kačicu sa kajmakom. 
    "Uzmi malo sira!", reče Tadić senior.
    "Neka, neka, drugi put. Samo vi navalite!", odgovori Veljaš.
    "Nego, Veljo, 'leba ti, kako ide ova kampanja za izbore?", upita Ćosić.
    "Pih!", reče Veljaš i nastavi: "Sad joj dajemo šest godina. Ali, samo polako, biće!".
    "A kako nam je Mićun?", upita Matija.
    "Odlično, eno ga dole, u teretani, diže tegove!", odgovori Veljaš.
MINISTARSKI DINAR

    Za to vreme, u Beogradu, u jednom malom stanu na periferiji grada, Dinkić, Đelić i Tadić sazvali konferenciju za novinare.
    "Po 536. principu o novoj vladi Srbije, u novi Ustav treba staviti član o ministarskom i predsedničkom dinaru.", smirenim glasom, reče Dinkić.
    "A šta vam to znači?", upita jedan od novinara.
    "To znači da nama, ministrima i predsednicima, koje pas nema za šta da ujede, svaki građanin mora, paušalno, da uplati po jedan dinar, svakog drugog dana.", još smirenije, reče Đelić.
    "A šta je sa vašim platama?", zbunjenim glasom, upita drugi novinar.
    "Pa, one će rasti proporcionalno broju zemalja koje odbijaju da priznaju Kosovo.", reče Tadić.
    "Ali gospodine predsedniče, Kosovo je u Evropskoj uniji već tri godine!", začuđeno, povika neko od novinara.
    "To, uopšte, nije tačno, nego je Evropska unija u Kosovu već tri godine, što mi ne priznajemo i nećemo ni da čujemo za te lažne vesti i defetističke špekulacije.", odgovori Tadić.
    "Naravno, ukoliko prihvatimo taj 536. princip, moramo usvojiti i 348. stav, po kome se plate i penzije građana smanjuju, proporcionalno broju zemalja koje priznaju tu, nepostojeću, državu Kosovo.", dodade Đelić.
    "Zašto, sad, to?", zbunjeno, upita neko od novinara.
    "Zbog ravnoteže!", odgovori Dinkić.

4G

    A u Belanovici, sve ozelenelo. Proleće 2014. godine, udarilo, toplije nego ikada. Tehnički premijer sedi u hladovini ispod jednog hrasta i, putem 4G mreže, razgovara sa Borom Đorđevićem.
    "Dragi Boro, vidiš li ti šta se dogadja?", upita premijer.
    "Na šta mislite, druže Tit... ovaj, Vojo?", zbunjeno, reče Bora. 
    "Otišle su ruske zime, udarila jara sa zapada, cela mi se Srbija puši.", setnim glasom, reče tehnički premijer.
    "Ko puši?", upita Bora.
    "Ma Srbija, bre!", brecnu se tehnički premijer.
    "Oh, ova mreža nešto trokira druže Slob... ovaj, Vojo. Ne čujem vas baš najbolje.", skrušeno, reče Bora.
    "Ma nema veze, dragi Boro, to nas, opet, prisluškuju. Nego sećaš li se ti Prvog svetskog rata?", značajnim glasom, upita premijer.
    "Ovaj, pa nisam ja baš toliko mator druže Vojo, ali upućen sam u materiju.", odgovori Bora.
    "Koga, bre ti u materinu?", zaurla tehnički premijer.
    "Materiju, materiju druže Vojo!", zavapi Bora.
    "Aha, opet veza! E, to su ti bila vremena, moj Đorđeviću. Nema zajebavanja! A ovo sad, ništa!".
    "Da, da druže Tit... ovaj, Vojo.", potvrdi Bora.
    "Nego, pevaj mi Boro, pevaj onu našu...", reče premijer, zagledan u okolna brda.
    Bora pročisti grlo, uze vazduh i krenu:
    "U ime svih nas iz pedeset i neke...".

INTEGRACIJA

    U isto vreme, negde u Evropskoj uniji, skupili se čelnici svih evropskih zemalja i raspravljaju o Srbiji.
    "Šta da radimo sa Srbijom?", upita italijanski predstavnik.
    "Pa hajde da ih, napokon, primimo.", reče predstavnik Francuske.
    "Koliko u Srbiji ima stanovnika?", upita engleski delegat.
    "Celih 28 ljudi i jedan kljakav!", značajno, reče predstavnik Hrvatske.
    "A koliko Srba ima u Evropskoj uniji?", upita bugarski delegat.
    "Cirka, desetak miliona.", odgovori predstavnik Španije.
    "A da, ipak, sačekamo još malo, neka se kuvaju u onome što su sami zamesili!", uskliknu predstavnik Kosova.
    "Neka bude tako!", složiše se ostali.
Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

23 March 2008 - AKCIONI PLAN...

SAMARDZIC PASTELAKCIONI PLAN


    Predizborna Srbija. Veselo veče. Niz padine svetih srpskih planina, brda i gudura, sjatile se horde, nacionalno prosvećenih, pripadnika Obraza, Dveri, Nacionalnog stroja, Stormfronta i SPC - a, pa uz, čkiljavu, svetlost svetih srpskih lojanica bogougodno blagogrgoljaju, naglas, čitajući pojedine članove Ustava Srbije i stranačkog programa DSS - a.
    Pozadinsku podršku im pružaju specijalne jedinice Garde Cara Lazara, Samardžićevi tigrovi, antiizdajničke jedinice MUP - a Srbije i jedinice za specijalne operacije Suda časti svetog Sinoda SPC - a, na čelu sa majorom Pahomijem. Svi krenuli put Kosova ravnog. Metohiju ostavili za sledeću turu. Sve, propisno, po akcionom planu.
"VOSTANI SERBIJE"

    Negde iznad njih, na obroncima Kopaonika, odmah pored opustelih skijaških staza, stoje Voja, Velja i Matija i očinskim pogledima, punim brige za teritorijalni integritet, posmatraju nepregledne povorke, koje poput kakve zmije, vrludaju i vijugaju kroz, svetu srpsku, noć.
    Koštunica, sveže, predizborno, ofarbane kose, seksi zabačene što na stranu, što pozadi, sve puštajući da mu vetar, bogougodno, ćarlija kroz, svete srpske, šiške, stoji, postojano kano klisurina, na jednom, ovećem, kamenu i zeva. Pored njega, naslonjen na neki osušeni bagrem, stoji magistar - ministar, Ilić, i, više nego virtuozno, svira u šuplju goveđu kost. Iza njih dvojice, nacrtao se Matija i, sve, prateći ritam Veljine melodije, frenetično, skoro poput Krigerove ćerke, recituje stihove svoje najnovije pesme posvećene srpskom suverenitetu i Rezoluciji 1244. 
    "Eh, tako se brani Srbija i Kosovo!", povika Koštunica, u jednom momentu.
    "Mrak u mraku s'ja kao životinja!". zaurla Matija.
    Velja udari, vezanu, triolu na goveđoj cevanici.
    "To je srpska mladost i budućnost!", puštajući suzu radosnicu, zacvili Koštunica.
    "Grom u lancima čami za brdima!", kriknu Matija.
    Velja oplete tri sinkope, kroz povišeno A.
    "Dok je nas biće i Srbije!", u falsetu, zapišta Koštunica.
    "Molim se za sluh fizičkih radnika da izgovore tvoje ime, Vojo Koštunice!", u ljubavnom zanosu, polu - promuklo, sa naglašenim dramskim momentom, zagrgolja Matija.
    U tom trenutku, Velja visoko podiže šuplju goveđu kost i, kroz seriju istočnjačkih trilera, majstorski, otpišta "Vostani Serbije".
    Koštunica i Matija, gorko, zaplakaše.
ODRŽAVANJE TENZIJA

    Za to vreme, dole, na čelu grandiozne povorke, Samardžić, Pahomije i Šormaz pristigoše do same granice. Na spaljenom graničnom prelazu pustoš. Nigde žive duše.
    "Šta je sad ovo, gde su ovi okupatori iz UNMIK - a, KFOR - a, KPS - a i EULEX - a?!", zabrinuto i zgranuto, upita Samardžić.
    "Nemam pojma, trebalo bi da budu tu." začuđeno, odgovori Šormaz.
    "Pa sa kim mi sad da pravimo incidente i da održavamo tenzije?", plačnim glasom, upita Samardžić.
    "Čekaj, polako... Eno ga neko, hoda, dole niz put!", povika Pahomije, čkiljeći kroz mrak.
    "Ide li ka nama?", upita Šormaz.
    "Ide, ide... Pravo ka nama!", veselo, odgovori Pahomije.
    "Odlično, to mora da je neki okupator, a možda je i Slovenac!", značajno, zaključi Samardžić.
    "Biće svašta!", oduševljeno, dodade Šormaz.
    Nakon nekoliko minuta, zagonetna osoba pristiže do njih, spusti naramak drva sa leđa, začuđeno ih pogleda i povika:
    "Pomoz' Bog, junaci!".
    "Eh, da, ovaj... Bog ti pomog'o! Nego, mi hoćemo da pređemo na našu svetu srpsku zemlju, Kosovo, i ti nas u tome ne možeš sprečiti! Je l' ti jasno!", prodra se Samardžić, besno.
    "Nemoj ni na pamet da ti padne da nas sprečavaš!", nadoveza se Šormaz, pretećim tonom.
    "Što bih vas ja srečav'o?!", začudi se pridošlica i nastavi: "Nego, ako idete ka Mitrovici, bolje vam je da se spustite jedno pola kilometra nizbrdo, pa preko Đurove poljane, popreko, udarite pravo na prištinsku džadu. To je, proverena, prečica.".
    "Čekaj, malo, ko si ti junače?", nepoverljivim tonom, upita Samardžić.
    "Ja sam Tihomir Petrović, opančar!", odgovori pridošlica, skidajući šajkaču sa glave.
    "Nisi Slovenac?!", još nepoverljivije, upita Šormaz.
    "Jok, more!", odgovori Tihomir.
    "A da nisi Ukrajinac ili Poljak?", zajedljivo i provokativno, nastavi Pahomije.
    "Jok, bre, nijesam ti ja nikad mrdn'o dalje od Niša.", zbunjeno, reče Tihomir.
    "A gde su sve one okupatorske snage sa ove, nepostojeće, granice, bre?", već pomalo iznervirano, dreknu Samardžić.
    "Ne znam ti ja to pobro, valjda su, dole, ispod Ibra.", odgovori Tihomir, nezainteresovano, nabi šajkaču na glavu, pokupi drva sa zemlje, nehajno odmahnu rukom i krenu dalje, uz put.
    "Šta ćemo sad da radimo?", zabrinuto, upita Šormaz.
    "Ništa, 'ajmo kući, pa ćemo sutra probati ponovo.", razočarano, zaključi Samardžić.
    "Jeb'o ja takvog okupatora!", prodra se Pahomije.
    "Sutra ćeš, vladiko, sutra... Sad nam nisu dostupni.", zaključi Samardžić i generalskim glasom povika: "Okreći! Povlačenje!".
    Čitava povorka nacionalno prosvećenih, pripadnika Obraza, Dveri, Nacionalnog stroja, Stormfronta i SPC - a, se okrenu, pa uz, čkiljavu, svetlost svetih srpskih lojanica krenu da se pentra uz, strme, padine svetih srpskih planina, brda i gudura, ne prestajući da bogougodno blagogrgolja pojedine članove Ustava Srbije i stranačkog programa DSS - a.
EPILOG

    U isto vreme, gore, na obroncima Kopaonika, Voja, Velja i Matija, videvši kako se kolona okreće i kako, poput neke zmije, vrluda i vijuga, put uže Srbije, značajno, razmeniše poglede i zaplakaše od sreće.
    "Eh, kako su brzo rešili stvar! To je prava budućnost Srbije!", zajeca Koštunica.
    "Puniće se mesec u maju kao lokva. Na radilištima, u rudnicima boksita, ubeđivao sam nepoznate ljude u tvoje ime, Vojo Koštunice!", kroz suze radosnice, izdeklamova Matija.
    "Jebasmo im kevu!", zaključi Velja, nežno milujući šuplju goveđu kost.
Komentara (4) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

19 March 2008 - Sir Arthur Charles Clarke (1917. - 2008.)

Sir Arthur Charles ClarkeIN MEMORIAM
SER ARTUR KLARK
(1917. - 2008.)

    Ser Artur Čarls Klark (Sir Arthur Charles Clarke, engl.) (16. decembar 1917. - 18. mart 2008.), je britanski pisac i pronalazač. Uz Isaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega Klark se čvrsto držao nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

    Rođen je u Majnhedu u Somersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova jedina ne-naučno-fantastična knjiga Glide Path bazirana je na tom radu. Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948.

    Oženio se amerikankom Merilin Mejfild (Marilyn Mayfield) u junu 1953. ali su se već u decembru iste godine razveli. Kako je sam kasnije rekao "To je bio ključni dokaz da ja nisam za brak. Ali mislim da svaki čovek to mora da proba barem jednom u životu".

    Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu (42.000 km) Klarkovom orbitom.

    Godine 1951. napisao je kratku priču Stražar (engl. The Sentinel) koju je poslao na jedno BiBiSi-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Međutim, 1964. će ta priča postati glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom - 2001: Odiseja u svemiru (premijerno prikazan 1968). Iako se na koricama knjige ne nalazi Kjubrikovo ime, a na špici filma pod reditelj ne stoji i Klarkovo, sam Klark je često govorio da bi na knjizi moralo da stoji: "Napisali Artur Klark i Stenli Kjubrik", a na filmu "Režirali Stenli Kjubrik i Artur Klark".

    Od 1956. godine živeo je u Kolombu u Šri Lanki. 1988. konstantovano je da boluje od post poli sindroma i od tada je bio vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica Elizabeta II ga je 2000. godine proglasila vitezom.

Izvor: Vikipedija
Otputovao je genije, a negde u svemiru, sasvim sigurno, zasijala je iskra nekog novog života.
Rest in peace, Arthur, the whole Universe is finally yours...
Komentara (12) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

18 March 2008 - PREDIZBORNE RADNJE...

CoraxPREDIZBORNE RADNJE
PREMIJERSKI BLOK

    Stiglo proleće u Belanovicu. Sunce sija, nebo vedro, a vetar, razvigorac, lagano njiše tek olistale grane. U svom skromnom dvorištu, u hladovini ispod, ovećeg, drveta, sedi tehnički premijer, Vojislav Koštunica, miluje mačke i, setno, gleda u nebo. Čeka Vaskrs, Đurđevdan i izbore. U ruci mu Ustav. Sve po akcionom planu.
    U tom, nešto teško zagomila iza njega. Voja se brecnu i jače priveza učkur na pantalonama. Mačke počeše da pište i da se roguše. Niz avliju udari buka kao da se čitav kačerski kraj ruši, pa se, odjednom, sve umiri. Voja, pažljivo, pogleda ka izvoru buke, a sa vrha dvorišta, dokotrlja se velika, plastična, kaca za kupus. Priđe Voja kaci, spreman da Ustavom dotuče uljeza i oprezno upita:
    "Ko to kuca tako pozno u tišini popodnevnog mira?"
    Iz kace se začu brektanje.
    Voja odstupi jedan korak i povika:
    "Je si li to ti Bulatoviću?".
    U kaci tišina.
    Voja, opet, priđe buretu, Ustavom pomeri poklopac, naglo se odmače i upita:
    "Veljo, jesi li to ti?".
    Iz kace grunu čičkava glava, pogleda u Voju i zaurla:
    "Ja sam bre Vojo, nesrećo jedna! Vadi me odavde!".    
    Voja odahnu, odloži Ustav sa strane, zakorači ka buretu i poče, na jedvite jade, da izvlači Velju. Iza Velje promoli se Samardžić, a za njim, redom, Mihajlov, Ristivojević, Bubalo, Naumov i Lončar. Sa dna kace iskobelja se i Matija Bećković.
    Premijer se, kao i uvek, kiselo nasmeja i upita:
    "Otkud vi ovako pozno?".
    "Eto, dođosmo da se dogovorimo šta da radimo, mater im izdajničku nagnam na sezonsko povrće!", zaurla Velja, vadeći truli list kupusa iz levog uveta.
    "Kome Veljo?!", iznenađeno, upita Koštunica.
    "Svima, bre! Eno, ona nesreća, Simana, kaže da posle izbora ti nećeš biti premijer, a isto kaže i onaj tutumrak Nikolić. Čak nas je i Palma pustio niz vodu, nabijem mu akva park tamo gde sunce nikad ne sija, bre!", ljutito, izdeklamova Velja.
    "Ah, da, i Palma nas je izdao!", plačnim glasom, zaključi Koštunica i upita:
    "A što ste došli u kaci za kupus, crni Veljo?".
    "Pa, tako piše u akcionom planu ministarstva za infrastrukturu.", iznenađeno, odgovori Velja.
    "Ah, da, tačno... Eto i ja sam ovde došao inkognito, u džaku kukuruza šećerca.", kroz usiljen osmeh, reče Koštunica.
    "Pa šta nam je činiti najvoljeniji premijeru?", zavapi Bubalo.
    "Kud' ćemo mi posle izbora?", promrmlja Lončar, puštajući suzu.
    "Eh, ne bojte se vi ništa! Još će da nas mole, i jedni i drugi, da ja, ponovo, budem premijer.", kroz težak facijalni grč, reče Koštunica.
    "I to sve sa Kosovom, a, bogami, i Metohijom!", veselo, uzviknu Samardžić.
    "A, je l' i to piše u akcionom planu?", znatiželjno, upita Ristivojević.
    "Naravno, sve, crno na belo. Evo, akcioni plan predsednika vlade Srbije, tačka jedan, stav dva: Ko god da pobedi na izborima, pobedili smo mi!", ponosno, izdeklamova Mihajlov.
    "Eh, kažem vam ja, nema razloga za brigu.", mirno, saopšti Koštunica.
    "Ječam žela, kosovka devojka...", u dvoglasu, zapevaše Naumov i Bećković.
    "Vaistinu žela!", odgovoriše ostali.
PREDSEDNIČKI BLOK

    Za to vreme, u Beogradu, u memljivom podrumu Đelićeve tetke, predsednik Tadić okupio sve, unutrašnje i spoljne, saradnike i dogovara predizbornu koaliciju.
    Tadić zaseo kraj naramka starih novina, a preko puta njega, što na rasklimatanom kredencu, što na trulom kauču, sede, sve sami junaci srpske demokratije, Đelić, Dinkić, Đilas, Čanak, Ljajić i Drašković.
    "Kako ćemo, junaci?", državničkim tonom, upita Tadić.
    "Da zbijamo redove, ponovo!", grunu Drašković sa kredenca.
    "I da podelimo one besplatne akcije.", dodade Dinkić.
    "Ta, mante se sad akcija, ljudi božiji, treba nam nešto konkretno izdivaniti.", reče Čanak, čeprkajući po tegli sa kiselom paprikom.
    "Šta da radimo ako nas narodnjaci, ponovo, ucene?", zabrinuto, upita Đilas.
    "Rekao sam da Koštunica neće biti premijer i tačka!", ljutito, odbrusi Tadić.
    "A ako, ipak, bude?", sitnim glasom, prošapta Ljajić.
    "Nećemo sad o tome! Jesmo li svi zajedno?", upita Tadić.
    "Ma jesmo, ali su i oni...", zabrinuto, odgovori Dinkić.
    "Da zovemo Palmu?!", uzviknu Drašković.
    "Ma pusti Palmu, on je sa Dačićem! Nego, da zovnemo Čedu?!", nadoveza se Čanak.
    "Pu, pu, pu... daleko bilo!", u glas, povikaše ostali.
    "Dobro, dobro, ali nekoga ćemo, ipak, morati zvati posle izbora.", pragmatično, zaključi Đilas.
    "Velju i Voju?", upita Drašković.
    "Bolje i njih nego Čedu!", odbrusi Tadić.
    "Znači, sve smo se dogovorili?", upita Dinkić.
    "Pa, recimo da jesmo.", mrzovoljno, zaključi Tadić.
    "Živela evropska koalicija!", uzviknu Ljajić.
    "Vaistinu živela!", odgovoriše ostali.
OPOZICIONI BLOK

    Nešto severnije, u Zemunu, na kvantaškoj pijaci, sreli se Nikolić i Dačić.
    "Kako ide Ivice?", ljubaznim glasom, upita Toma.
    "Eto, nije loše, čekam Palmu da mi donese pečeno prase. Treba nam za potrebe glavnog odbora. A, šta ima kod tebe?", veselo, procvrkuta Dačić.
    "Eh, evo i ja kupujem neke, sitne, potrepštine za sednicu Centralne otadžbinske uprave.", odgovori Toma.
    "Ako, ako, lepo je to. Nego, šta ćemo za ove izbore?", zainteresovano, upita Dačić.
    "Kako šta ćemo?!", zgranu se Toma i nastavi: "Pa vidimo se u skupštini, u maju!".
    "A možda i u vladi, moj Nikoliću.", kroz osmeh, zaključi Dačić.
    "Pravo zboriš Ivice, pravo zboriš...", odgovori Toma.
Komentara (1) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

11 March 2008 - OPREM DOBRO!!!

za sliku odgovara Nemiri...

OPREM DOBRO!!!
NI EVROPA NI KOSOVO

    Nakon kapitulacije izrečene putem, prvog kanala, medijske javne kuće Srbije, sada već, bivši premijer zaputi se, pravo, u prostorije DSS-a.
    Zgrada Vlade Srbije, ostade pusta i tužna. Samo firmopisci počeše da čakeljaju po vratima, brišući imena bivših ministara i nazive bivših ministarstava. U kabinetu predsednika, jad i beda. Na sve strane stoje spakovani koferi, oborene slike Vladimira Putina, prazne hranilice za mačke i nekoliko, razbacanih, bedževa sa natpisom: "Kosovo je Srbija!"..
    Bivši ministri, organizovano, otišli u prostorije DSS-a, češkaju se po bedževima i piju čaj od žalfije. U vrh sovre sedi Koštunica i kukiča. Pored njega Veljo, leleče.
    "Kako ćemo sad, voljeni premijeru?", upita Bubalo.
    Voja spusti naočare na nos, popreko pogleda ka bivšem ministru i reče:
    "Pa isto kao i do sada.".
    Na to se Velja brecnu, pocrvene kao bulka i zareža:
    "'Bem ti baba Simanu i onog, šifrovanog, Dinkića. Samo da ih vidim, pa ću ih. zdušno, pobacam kroz prozor, bre! A i onaj nedorasli Božidar, može da mi puši...".
    "Nemoj tako, Veljo!", opomenu ga Voja: "Moraš više ličiti na mene, stoti put ti kažem. Ajde probaj onaj tik koji sam ti juče pokazao, videćeš da pomaže.
    U tom, Velja napući usta, zatvori levo oko, reče: "Hup!" i pljunu Lončara u čelo. Lončar zaplaka ko beba. Naumov mu gurnu maramicu, potapša ga po ramenu i namignu Samardžiću. Samardžić ustade i reče:
    "E, ja ovako više neću da se igram! Odoh ja kući!".
    "Čekaj, Slobodane, dolazi Vučić sa sve konstruktivnim predlogom!", zavapi, bivši, voljeni premijer.
    "Šta sad on 'oće, nagnam ga na rezoluciju?!", mrzovoljno, upita Velja.
    "Pa, valjda hoće da se dogovorimo o novoj vladi.", odgovori Bubalo.
    U tom momentu Voji ispade staklo iz naočara i bućnu u šolju sa čajem. Velja udari šakom o astal i uzviknu:
    "Ovo više ne može ovako, 'bem ti birače, nesreće jedne, doakaću ja njima. Ja sam ministar, bre!".
    Odjednom, na vratima se pojavi Ristivojević. Počeša se po bedžu, ošinu pogledom sve prisutne i sitnim glasom prošapta:
    "Došli ovi da im vratimo odela, džipove i sve ostalo!".
    "Zar to nije naše!", uprepasti se Velja.
    "Eh, nije, sve smo to iznajmili.", odgovori mu Voja.
    "'Oće li nam, barem, gaće ostaviti?", upita Lončar.
    "Neće.", tužno, saopšti Ristivojević.
NI KOSOVO NI EVROPA

    Za to vreme, na livadama podno Oplenca, mir. Ptice cvrkuću "Bože pravde". Iza, tek procvetalog, takovskog grma izviruje novi - stari predsednik, Boris Nejaki, zvižduće "Odu radosti" i crta Kosovo u pesku.
    Nedaleko od njega, na lipovom panju, sedi, sada već, bivši podpredsednik vlade, Đelić, češka se po glavi i kontemplira.
    Ispred njih sede Đilas i Dinkić i igraju "Monopol".
    "Proglasi li Voja, napokon, tehničku vladu?", upita Boris.
    "Proglasi!", u molskoj terci, odbrusiše Đilas i Dinkić.
    "Pa jesmo li mi štogod nadležni u takvoj vladi?", opet, upita Boris.
    "Nismo, o predsedniče naš!", nastaviše Đilas i Dinkić.
    "A jesu li Vojini šta nadležni u toj vladi?", nastavi Boris.
    "Nisu!", odgovoriše, sada u durskoj terci, Đilas i Dinkić.
    "A ko je nadležan?", zbunjeno, upita Boris.
    "Đorđe Vukadinović!", uzviknuše Đilas i Dinkić.
    "Pa, šta nam je činiti?", zabrinutim glasom, upita Boris.
    "Svako nek se drži svoga ministarstva, pa u kampanju, svim silama.", pobednički, zaključi Đelić.
    "I Vojini će isto tako!", razočarano, reče Boris.
    "Mogu da probaju, ali, pare su kod nas!", veselo, procvrkuta Đelić.
    "Šta ti misliš Dinkiću?", zainteresovano, nastavi Boris.
    "Pa, trenutno jurim karticu za izlazak iz zatvora, a Đilas me zajeb'o kupovinom Telekomunikacija.", promrmlja Dinkić, zagledan u tablu.
    "Ma, ne pitam te za "Monopol" bre, nego za izbore!", nervozno, povika Boris.
    "A to... Pa ništa... Idemo u koaliciju. Opet!", mirnim tonom, zaključi Dinkić.
    "Misliš li da će nas biti dovoljno?", zabrinuto, nastavi Boris.
    "Pa, ne znam... Moramo da pitamo Čedu.", reče Dinkić, uvežbanim pokretom, bacajući kockice.
    "Šta se mora nije teško.", zaključi Boris, nastavljajući da zvižduće "Odu radosti".
NI EVROPA NI SRBIJA

    Nekako u isto vreme, u Zemunu opšte narodno veselje. Zgrada Magistrata sija ko aleksandrijski svetionik. Okreću se prasići, vari vruća rakija i prede vuna.
    Vučić olabavio kravatu, zagrlio jednom rukom Pop-Lazićku, drugom rukom Krasića. Objašnjava im kako je lepo biti ministar. Iz džepa mu, tesno spojen sa rezolucijom, viri nacrt, najnovijeg, sporazuma sa narodnjacima.
    Toma se uozbiljio, obukao narodnu nošnju, zategao opanke i počeo da sitno tancuje kolo. Premijersko kolo, naravno.
    Iznad njih ogromna slika njihovog druga predsednika, kako sedi u haškoj sudnici i pobedjuje belosvetske krvopije. Sa druge strane, nešto manja, slika Vladimira Putina.
    "Kako ide Tomo?", veselim glasom, povika Vučić.
    "Oprem dobro!", kratko, odbrusi Toma.
Komentara (8) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

2 March 2008 - KOLEKTIVNO LUDILO...

AutoPutinKOLEKTIVNO LUDILO


    Beograd. Sednica vlade Srbije.
    Za velikim, ovalnim, stolom, sa rupom u sredini, okupili se svi ministri i savetnici im, na čelu sa premijerom i savetnicima mu.
    Sednica istorijska, kao i uvek.
    Na dnevnom redu, tri teme, sa pripadajućim im dilemama:
    Glavna tema - Srbija je Kosovo. I tačka.
    Sporedna tema - Super tajni akcioni plan vlade Srbije, koji naginje na triler, sa elementima komedije.
    Slobodna tema - Otplaćivanje spoljnog duga Tadžikistana, Belorusije i Turkmenistana, sa primesama Kosova i jednom žlicom Metohije.
    Atmosfera - Nadasve uzavrela i napeta, kafansko - ibarsko - magistralnog karaktera, samo bez pevaljke.
    Glavnu reč imaju premijer Koštunica, ministar za Kosovo i Metohiju Samardžić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Dinkić i, naravno, ministar za infrastrukturu Ilić. Ostali, kao i obično, dremaju.
SRBIJA JE KOSOVO

    "Dakle, dragi drugovi, kao što rekoh na veličanstvenom narodnom mitingu za odbranu Kosova i Metohije, svi smo mi sa Kosova, stoga bi to trebalo, nekako, i ozvaničiti. Dakle, šta predlažete?", započe premijer diskusiju, iznenađujuće mirnim tonom.
    "Da, pošto smo ustanovili da je Kosovo Srbija, nameće se, logičan, zaključak da je i Srbija Kosovo, a to moramo braniti svim sredstvima, uključujući i jedenje korijenja, vožnju "Zastavinim" automobilima, nošenje opanaka "šiljkana", ispijanje meke šljivovice, razmišljanje na ćirilici, redovno plaćanje pretplate medijskoj javnoj kući Srbije i duhovne, da ne kažem spiritualističke, seanse, putem kojih ćemo, snagom, čelične, srpske volje, bacati čini na Šiptare, Amerikance, Evropljane i ostale Slovence.", još smirenije dodade Samardžić.
    "Može li to malo konkretnije, bre?", grunu Velja, prodornim glasom.
    "Na šta misliš, druže Veljo?", zainteresovano, upita Koštunica.
    "Paste, vi'te, a da im se mi malo najebemo majke izdajničke svima i pobacamo ih kroz prozor, a!", prodra se Velja, revoltirano.
    "Eh, polako Veljo, polako, to je druga tačka dnevnog reda.", kroz usiljen osmeh, promrmlja premijer.
    "Da, prvo moramo da iskoristimo sve legalne i demokratske načine borbe, kao što su sitne provokacije, etiketiranje, samoizolacija, gerilska borba, paljenje, rušenje, proterivanje i, naravno, rat!", nastavi Samardžić tamo gde je stao.
    "Alo ljudi, o čemu vi pričate?!", iznenađeno, upita Dinkić.
    "Eh, druže Mlađo, pa o nacionalnoj strategiji i dugoročnoj, unutrašnjoj i spoljnoj, politici.", procedi premijer, bolno se mršteći.
    "Da ćutiš ti, Dinkiću, nabijem te na tri besplatne akcije. Doš'o ti meni, besplatne akcije ovo, besplatne akcije ono... Prodaješ maglu narodu, nesrećo jedna! Kako te nije sramota, bre?!", pretećim tonom, izdeklamova Velja.
    "Polako Veljo, nije to tema.", umiri ga premijer.
    "Dakle, svi se slažemo da je Srbija Kosovo?", veselim glasom upita Samardžić.
    "Slažemo se, naravno!", odgovoriše Velja i Koštunica.
    "Vi ste idioti!", promrmlja Dinkić.
    "Tri prema jedan! Evo ti šipak Dinkiću! Usvojeno, bre!", zaurla Velja.
    "Da, da, usvojeno! Idemo na drugu tačku dnevnog reda!", zaključi premijer, udarajući šakom o sto.
TAJNI AKCIONI PLAN

    "E, sad da vidimo, šta nam je činiti da bi sve ovo funkcionisalo kako treba. Dajte predloge, opet.", otvori premijer raspravu o drugoj temi istorijske sednice.
    "Kao što rekoh, da im se mi malo najebemo majke izdajničke svima i pobacamo ih kroz prozor! Evo, predlažem da počnemo od Dinkića i Đilasa, a stići ćemo i do Čede i ostalih narkomana.", smirenim glasom i kroz šeretski osmeh, reče Velja.
    "Druže premijeru, ja protestujem. Ne može niko na ovaj način da se obraća jednom ministru!", iznervirano, uzviknu Dinkić.
    "Ti si izdajnik i strani plaćenik, nesrećo jedna šucmuljasta, ima te umesim i savijem k'o testo za rolat, sa sve besplatnim akcijama, bre... Samo da mi padneš šaka!", prošišta Velja, vidno crven u licu.
    "A ti si jedan atenički đilkoš koji nema ni trista 'iljada glasova!", odgovori Dinkić.
    "Ti ćeš mi kažeš narkomančino pederska!", planu Velja, udarajući pesnicom o sto.
    "Lampeku, pijani! Ti kad pljuneš ima dvajes' gradi!", nastavi i Dinkić.
    "Polako ljudi, nemojte se svađati!", podviknu premijer.
    "Jeste, moramo da aktiviramo akcioni plan koji smo prepisali od druga Putina. Dakle, da zabranimo slobodu mišljenja i govora, da pohapsimo izdajnike, zabranimo neke političke stranke i nevladine organizacije, uvedemo policijski čas, damo ordenje Dverima, Obrazu i sestrinskim im organizacijama, zatvorimo izdajničke medije, proteramo ambasadore, napravimo logore za prevaspitavanje, spojimo crkvu i državu i aktiviramo spiskove za odstrel!", umirujućim glasom, izdeklamova Samardžić.
    "Počnite od Dinkića i Đilasa!", procedi Velja.
    "Polako, drugovi ministri. Usvajamo li ovo što je drug Samardžić rekao?", upita Koštunica.
    "Usvajamo!", odgovoriše Velja i Samardžić.
    "Vi ste svi ludaci!", zavapi Dinkić.
    "Prc, Dinkiću!", uzviknu Velja.
OTPLAĆIVANJE SPOLJNOG DUGA

    "Dosta je bilo! Da vidimo ovo za otplaćivanje dugova, što je, ovaj, Dinkić predložio.", mrzovoljno reče Koštunica.
    "Ljudi, ne možemo mi plaćati tuđe dugove. Taj novac bi mogli da iskoristimo na mnogo bolji način!", molećivim glasom, reče Dinkić.
    "Ja mislim da je Kosovo Srbija i da je Srbija Kosovo, zbog toga moramo plaćati te dugove, a i savez sa Belorusijom, bratski odnosi sa Tadžikistanom, kao i želja za saradnjom sa Turkmenistanom, nalažu nam da mi to platimo.", ravnodušno saopšti Samardžić.
    "Pa da platimo, što da ne.", složiše se Velja i Koštunica.
    "Ljudi, pa ovo je kolektivno ludilo! Narod neće imati šta da jede!", zavapi Dinkić.
    "Ješćemo korijenje.", mirno, saopšti Koštunica.
    "Prc, bre, Dinkiću!", oduševljeno, zaključi Velja.
Komentara (15) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

27 February 2008 - ZA SLOBODNO NOVINARSTVO...

NUNSNUNS i NDNV protestuju protiv nasilja nad novinarima i novinarskom profesijom

    Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine najoštrije osuđuju napade nasilnika na novinare iz Srbije i izveštače iz inostranstva koji su tokom vandalskih ispada u Beogradu 17. i 21. februara bili fizički ugroženi i onemogućeni da obavljaju svoj posao.

    Udruženja konstatuju da su provokativno nacionalistička retorika i blagonakloni odnos nekih visokih državnih funkcionera prema izgrednicima podstakli organizovane grupe da fizički ugrožavaju novinare, te da državni organi nisu ni na koji način zaštitili novinare koji su izveštavali sa javnih skupova visokog rizika.

    Skandiralo se „Ubij, ubij, novinara!“, a brojne grupe nasilnika su 21. februara pokušale da uđu u zgrade Radio – televizije B92 i Doma novinara. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić optužio je novinare za „nepatriotsko“ izveštavanje kojim je  navodno podstaknuto nasilje, prizivajući na taj način zli duh Zakon o informisanju iz 1998. koji je kreirao.

    NUNS i NDNV  podsećaju  državne organe da je posao novinara da javnost istinito informišu, bez obzira na to da li se istina nekom dopada, ili bi da je prikrije. S druge strane, obaveza je državnih organa da to omoguće. Stvorena je atmosfera u kojoj su novinari nasilnicima  poželjna meta, baš kao i prodavnice i restorani sa huliganima i njihovim inspiratorima.. Zahtevamo od državnih organa da zaštite novinare i stvore podnošljivu atmosferu za obavljanje našeg posla.

 U Beogradu: 22.02. 2008.
 Sekretarijat:  NUNS i NDNV
DODATAK:
Napadnuta dopisnica lista "Blic" i agencije "Bete"

    Poštovani gospodine Veljoviću, U ime Novinske agencije Beta i lista „Blic“ upućujemo Vam protest zbog toga što pripadnici MUP-a Srbije u ponedeljak, 25. februara nisu reagovali niti stali u zaštitu naše dopisnice iz Leskovca Milice Ivanović koju su, dok je izveštavala sa protesta na administrativnom prelazu Mutivode kod Medveđe, napali i fizički povredili demonstranti.

    Gospođu Ivanović, dugogodišnju dopisnicu Bete i Blica, koja je profesionalno izveštavala sa ovog događaja panjem je gađao i pogodio u nogu jedan od mlađih demonstranata, nazivajući je „izdajicom“, dok su u neposrednoj blizini stajali pripadnici MUP-a. Na molbu gospođe Ivanović dvojici policajaca da je zaštite, jedan od njih je sa smeškom odgovorio da nije video šta se dogodilo, a drugi joj je samo rekao da joj je bolje da se pomeri u stranu.

    Smatramo da su pripadnici MUP-a, koji pripadaju PU Leskovac, bili dužni da reaguju u ovoj situaciji i da zaštite našu koleginicu koja je bila na profesionalnoj dužnosti, posebno zbog toga što je fizički nasrtaj pratila i verbalna uvreda demonstranta.

    Novinari Bete i Blica poštuju u svom radu najviše profesionalne standarde i zbog toga sa punim pravom očekuju zaštitu pripadnika MUP-a u vanrednim i incidentnim situacijama.

    Ovom protestu pridružuje se i Nezavisno udruženje novinara Srbije, čiji je gospođa Ivanović regionalni poverenik.

S poštovanjem,
Veselin Simonović,                                                            
Beograd, 26.2.2008.
Glavni i odgovorni urednik Blica

Ivan Cvejić
Glavni i odgovorni urednik Bete
- ZA BLOG, član NUNS - a,
Rastko Radičević
Komentara (21) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

24 February 2008 - VELIKI NARODNI ŠITING...

VELIKI NARODNI ŠITING


    Neposredno nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, vlada Srbije, na čelu sa premijerom joj, a uz svesrdnu saradnju novog - starog predsednika i nesebičnu pomoć vojvode Nikolića, pozva raju srpsku na veliki, protestni, skup, u Beograd.
    Raja ko raja, vazda željna lanč paketa, rakije i kurčenja, ohrabrena konstantnim pozivima sa medijske javne kuće Srbije i direktno inspirisana, naftalinskim, domaćim igranim programom, kao i ruskim serijama emitovanim na istoj, poseda u besplatne autobuse, vozove i jezdeći, glanc - novim, auto putevima, kao i, ekstra brzim, prugama uže Srbije, nekako se dogega do glavnog grada.
    A tamo, ispred nekadašnje Savezne skupštine, dočeka ih bina. Sva, onako, gazimestanska i ukrašena niskim rastinjem donesenim direktno sa Ušća. Oštrom oku ne promače i neizbežni, mada dobro zamaskiran, "Target". Na sve strane zamirisa, nostalgični, vonj, čuvenog, Kontramitinga.
    I poče šiting.
    Prvi se raji obrati Crni Gruja sa uobičajenim repertoarom. Iz publike ga bodriše uzvicima: "To kume!". Crni Gruja, potom, najavi i premijera.
    U tom momentu, Koštunica, jednom rukom, dohvati govor, drugom rukom mikrofon, nakašlja se i poče da se derendža na sav glas. Praveći užasne grimase, ispresecane tikovima i facijalnim grčevima, i sve podvriskujući u falsetu, izdeklamova on okupljenoj raji, širu, verziju, poznate krilatice: "Srbija do Tokija!". Dobi aplauz.
    Potom se, u nedostatku predsednika Tadića, narodu obrati i izvesna glumica, sve kukajući, jecajući, proplakujući i falširajući, ko da nije Krigerova ćerka, daleko bilo.
    Kad ona iznarica svoj repertoar, mikrofona se dokopa i vojvoda Toma. Pretio, upozoravao, dokazivao, dva puta poentirao, jednom zaključio i četiri puta ostao u nedoumici. U glavnom, uobičajeno.
    Nakon Tome izređaše se tu još neki likovi. Dodik koji reče da mu je teško, pripiti rektori, sportisti u penzijii i sportisti na privremenom radu u inostranstvu, studenti od pedeset ljeta, glumci iz reklama za "Ariel" i, kao šlag na tortu, glavom i bradom, Nemanja Kusturica. Svi dobiše aplauze.
    Potom, jedan deo okupljenih, krenu u posetu pukovniku Amfilohiju, a drugi, mlađi, deo raje, zaputi se u šoping.
PALI BABU DA TI ŠTRIKA NAJKE

    I dok je Amfilohije, zajedno sa raznim dobrovoljnim pevačkim društvima, cinculirao na Vračaru, na ulicama Beograda otpoče žurka. Vreme lepo, prosto iznenađujuće za ovo doba godine. Počelo i kasnije da se smrkava, pa ulična svetla, naprasno, omanuše.
    Ne dadoše se mladi turisti isprovocirati pa, usput, upališe kontejnere, nekoliko ambasada i okolnih kuća, čisto da se snađu u mraku, manje ili više, nepoznatog im Beograda. Policija im, u duhu poslovičnog, srpskog, gostoprimstva, ukaza na strateške tačke, čisto da se vatra ne bi, ne daj bože, nekontrolisano, proširila.
    Sve radnje, a naročito one sa, mrskom, inostranom robom, dočekaše ih spremne. Na sve strane rasprodaja do rasprodaje. Sniženje, cirka, 100 posto. Puno ljudi, a prostora malo, otegli se redovi, pa od ćuškanja i nestrpljenja stradaše i mnogi izlozi. Narod, šta će, male plate i penzije, džeparca niotkuda, pa rešio da iskoristi povoljnu ponudu. Još, dodatno, ohrabreni izjavom infrastrukturnog ministra da je razbijanje prozora prava demokratija, kao i žmurenjem policijskih snaga, koje su, uzgred budi rečeno, morale da obezbeđuju Amfilohija i Vračar mu, sedište DSS - a, zgradu vlade i skupštine Srbije i ostale, uvek, ugrožene objekte, turisti počeše da, svesrdno i posvećeno, šire demokratiju.
    Bi tu besplatnog piva, parfema, patika, zlata, mobilnih telefona, satova, džempera, foto aparata, jakni... Gratis, Mekovih lanč paketa, ukusnih kolača iz poslastičarnica čiji vlasnici u prezimenu nemaju "ić" i raznih drugih artikala i đakonija. Po prozorima i izlozima čovek bi rekao da jače demokratije na kugli zemaljskoj nema.
    Jedini problem napraviše, omražene, strane kompanije koje narodu, kao i uvek, uvališe falš robu, pa mnoge mušterije krenuše kući sa po dve leve najke na nogama. Ali, šta da se radi, život je nekom majka, a nekom maćeha.
    Ipak, ne treba se mnogo sekirati, jer u srpskom potrošačkom društvu, vazda, je važilo pravilo po kome je i sirće slatko ako je džabe.
SRBIJA DO DRVENGRADA

    Na kraju, posle, veličanstevenog, narodnog šitinga, sa koga je, gromoglasno i jednoglasno, poručeno da je Drvengrad, definitivno, Srbija, kao i da niste nikakav demokrata ukoliko nešto ne polupate, ostalo je da se plate računi za žurku koja je nakon okupljanja usledila. To ćemo, onako, demokratski i kolegijalno, platiti svi zajedno.
    Sa šitinga će ostati zapamćena i, nedvosmislena, poruka da za koga god vi budete glasali, na bilo kojim narednim izborima, ukoliko istih ikada i bude, ne gine vam Vojislav Koštunica sa ful opremom u vidu raznih, tehničkih, dodataka, kao što su: Nikolić, Dačić, Ilić, Samardžić, Šormaz, Amfilohije i ini.
    Jedino je ostalo nepoznato ko će i kako da plati pogibiju onog momka u američkoj ambasadi.
    A, by the way, Kosovo je i dalje nezavisno.
Komentara (34) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

24 February 2008 - Vožd Voja Bez Glasova...

Voja VampirEVO GA "PREMIJER", U PUNOM ZANOSU...

 

i, kratka, pričica posvećena Njemu...

 

***

Pamtim to kao da je bilo danas.
Kad je babo Slobec otišao od nas.
U ruci mu viski,
za reverom značka SPS - a.

Kaz'o je da mu je dosta
i naroda i partije i vile
i da ga neka nostalgija vuče...
Da će se vratit' kad mu bude ćeif
ili kad ga puste...

Mi smo, učenici, čučali ispod jorgana
ili po skupštinskim klupama,
a komšiluk vikao, Fatma, bona,
pusti hajvana, vratit' će se on,
samo da propije sve.

Al' prodje otad osam Bajrama,
ali babo Slobec se ne vrati k nama.
Kažu da ga je kod
Haga satr'o voz.

Ja sam uletio u "demokratsku" raju,
švercao kafu, predsednikovao,
bunario po tramvaju, bunario po DB-u,
prodavao farmerke.

Mislio sam da za to imam nekog šlifa
i zaboravio riječi, rahmetli, babe Slobeca,
u rijetkim trenucima
kad je ovaj bio trijezan.

Sine, veli, ko ne igra za raju
i zanemaruje taktiku,
završiće karijeru
u požarevačkom vratniku.
Fakat!

Kad murija uhvati Braciku
i ovaj propjeva posle dva šamara
i reče o raji sve što zna.
Zaboravio je bio sve zajedničke akcije.
Zaboravio je bio sve zajedničke derneke.

Zaboravio je bio kako sam njega
i onog, debelog, vojvodu,
dvaput, spasio od belaja.

Sada u miru istražnog zatvora
razmišljam o riječima,
rahmetli, babe Slobeca
u rijetkim trenucima
kad je ovaj bio trijezan.

Sine, veli, ko ne igra za raju
i zanemaruje taktiku,
završiće karijeru
u belanovačkom vratniku.
Fakat!

I da, pamtim to kao da je bilo danas.
A možda je i bilo...

V. K.

Komentara (9) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

17 February 2008 - TRESLA SE GORA RODIO SE MIŠ...

SrbisovoTRESLA SE GORA RODIO SE MIŠ


    Republika Srbija, 17. februar, leta gospodnjeg, 2008. godine. Stuštilo se nebo! Teški, crni, oblaci, naizmeničo ispuštaju, čas kišu, čas sneg. Povremeno izbace i, po neku, bespilotnu letelicu. Vetar udara na sve strane, zlokobno zavijajući iznad izlivenih reka i uništenih useva. Zemljotresi drmaju na svakom ćošku. Uz sve to, sija i sunce. Zubato.
    Preplašeni radnici i seljaci zabili se u kuće, zamandalili vrata i prozore i, sa strepnjom, čekaju, istorijsko, obraćanje najvoljenijeg premijera, na jednom od kanala, medijske javne kuće nezavisne Srbije. Jedino se Veljini ravnogorci, udruženi sa Dobrovoljnim pevačkim društvom pravoslavnih Amiša i kamarilama bivših rezervista, kao i sa još nekim, ortodoksnim, elementima, uključujući i radikale, dohvatili kuka i motika, pa krenuli put Kosova da se kerekeče sa KFOR - om i KPS -om. Oko slovenačkih radnji podigli zidove od blata. Za svaki slučaj! Da se srpskim i slovenačkim Slovencima, slučajno, nešto ne dogodi. Uz to, specijalni odredi srpskih domaćina, sa vilama, budno, paze na bezbednost i poštovanje vaskolikih srpskih običaja i pravoslavnih tradicija.
OBRAĆANJA

    Odjednom, na televiziji se pojavi i premijer, lično. Nabi naočare na vrh nosa i, mesijanskim glasom, poče da propoveda:
    "Srbija nikada neće priznati ništa. Ni nezavisnost, ni zavisnost Kosova od Srbije ili Srbije od Kosova, kao ni Metohije od Kosova, a ni Kosova od Metohije.
    Za sve su krivi Amerikanci i ostali Slovenci, a Srbi nikada neće priznati priznavanje Kosova od strane bilo koga, uključujući sve neprijateljske elemente, od Mesnih zajednica do Međugalaktičkih federacija. Svi koji krše srpske zakone biće uhapšeni, ma gde da se nalaze. A naročito predsednik SAD - a.
    Od sad, pa nadalje i ubuduće, borićemo se samo za jednu stvar, a to su dve stvari: Kosovo, DSS i ja. Ko ne bude tako postupio, Amfilohije ća ga anatemisati, a Velja će ga poslati na neku od nadležnih klinika. Već od sutra idemo u proteste, na kojima ćemo zviždati u zviždaljke, pevati duhovne pesme i klicati mom liku i delu. Toliko od mene. Aj zdravo!".
    Paralelno sa premijerovim obraćanjem, u centru Beograda, predsednik Tadić, sveže uštirkane kose, dohvatio se kamere i spičio zapaljivo i, nadasve, istorijsko saopštenje:
    "Srbija nikada neće priznati ništa. Ni nezavisnost, ni zavisnost Kosova od Srbije ili Srbije od Kosova, kao ni Metohije od Kosova, a ni Kosova od Metohije.
    Za sve su krivi Amerikanci i ostali Slovenci, a Srbi nikada neće priznati priznavanje Kosova od strane bilo koga, uključujući sve neprijateljske elemente, od Mesnih zajednica do Međugalaktičkih federacija. Svi koji krše srpske zakone biće uhapšeni, ma gde da se nalaze. A naročito predsednik SAD - a.
    Od sad, pa nadalje i ubuduće, borićemo se samo za jednu stvar, a to su dve stvari: Kosovo, DSS i Vojislav Koštunica. Ko ne bude tako postupio, Artemije ća ga anatemisati, a Šutanovac će ga poslati na neku od nadležnih klinika. Već od sutra idemo u proteste, na kojima ćemo zviždati u zviždaljke, pevati duhovne pesme i klicati liku i delu Vojislava Koštunice. Toliko od mene. Odoh da radim!".
   
NEZAVISNOST

    U isto vreme, na Kosovu, u prijateljskoj atmosferi, sede predstavnici međunarodne zajednice, zajedno sa članovima vlade Kosova, piju mastiku, smeju se i udaraju parafe na, upravo usvojenu, Deklaraciju o nezavisnosti. Svi srećni i zadovoljni.
    "Je l' sve rešeno?", upita Tači.
    "Naravno, Hašime, još odavno!", odgovoriše predstavnici međunarodne zajednice, u glas.
    "U tom slučaju, neka slavlje počne!", povika Tači, podižući čašicu.
    "Neka počne!", složiše se ostali.
    A u Srbiji, sve ostade isto. I male plate i nezaposlenost i siromaštvo i vize i visoke cene i teški, crni, oblaci koji naizmeničo ispuštaju, čas kišu, čas sneg. I sunce. Zubato.
Komentara (27) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

10 February 2008 - DUPLO GOLO...

Duplo golo...DUPLO GOLO


    Nekoliko minuta nakon Tadićeve, tesne, pobede na predsedničkim izborima u Srbiji, u kabinetu premijera Koštunice, nastade opšta panika.
    Premijer se popeo na radni sto, nabio gaće na glavu, turio po HB olovku u svaku nozdrvu i, kroz divljačko urlanje, besnim pokretima desne noge, krenuo da gazi po drvenoj pernici i pisaćoj mašini. Ispred njega, Velja se, onako magistarski, bacio na pod, zagrlio flašu rakije i počeo da leleče. Sa druge strane, odmah pored čiviluka, nacrtao se Mihajlov i, u dubokom očajanju, sve cmizdreći i proplakujući, krenuo da udara glavom o zid.
    S vremena na vreme, u kabinet utrči još po neki istaknuti narodnjak, uhvati se za glavu, optrči tri kruga oko izvaljenog Velje i izleti napolje. U jednom momentu, u kabinet upade i ministar Samardžić, lično. Zaustavi se na sredini prostorije i oštrim, savetničko - analitičarskim okom, iz koga prosto urla, višedecenijsko, iskustvo, ošinu prisutne pogledom. Ubrzo nakon toga, što od ministrovog, prekornog, pogleda, što od prisustva perfektno štucovanih brkova Samardžićevih, ova trojica se nekako primiriše. Ministar Samardžić sačeka još koji trenutak, uvežbanim pokretom pogladi brkove i upita:
    "Šta je vama ljudi? Što ste na kraj srca?".
    "Kako što, vidiš da izgubismo izbore!", zavapi Koštunica, vadeći jednu HB olovku iz nosa.
    "Krv mu žutu nagnam na raponju!", zaurla Velja sa poda.
    "Ma šta vam je, ljudi... Mi smo pobedili!", sa ponosom u glasu, reče Samardžić.
    "Kako, bre?!", zgranuto, povikaše ova trojica.
    "Pa, lepo! Mi imamo vladu, mi imamo skupštinu. Šta mi kažemo, tako će i biti.", smireno, saopšti Samardžić.
    "Kako kad žuti i šifrovani imaju više ministarstava?", upita Koštunica, vadeći drugu HB olovku iz nosa.
    "Heh, Vojo, brate, pa kad nema sednice, nema ni vlade.", kroz usiljen osmeh, odgovori Samardžić.
    "Samardžiću, kućo, odi 'vamo da te poljubim, jebote cuko koji tera kolica!", prodra se Velja, teškom mukom, ustajući sa poda. U isto vreme, Mihajlov zaplaka od sreće.
    "Eh, pa ima tu istine, nije da nema...", zaključi Koštunica, skidajući gaće sa glave.
    "Posle možemo u koaliciju sa kim god hoćemo, a možemo i, napokon, da napravimo tu koncentracionu vladu.", proročkim glasom, reče Samardžić.
    "Sa Tomom i Ivicom?", veselim tonom, upita Koštunica.
    "Naravno, Vojo! Baš onako kako si oduvek želeo.", odgovori Samardžić.
    "A šta ćemo sa izdajnicima, majku im petokolonašku nabijem na iskrivljen krajputaš!", prodra se Velja.
    "Ih, Veljo, brate, pa oni će sami da odustanu.", smireno, reče Samardžić.
    "I onda možemo da oteramo Evropu u pizdu materinu, pljunemo Ujedinjene Nacije u oko pa da, napokon, radimo šta mi 'oćemo, bez da nam se iko meša u poslove?", radoznalo, upita Velja.
    "Naravno, Veljo, naravno...", odgovori Samardžić.
    "A šta ćemo sa ovima što su pobedili?", radoznalo, upita Mihajlov.
    "Heh, druže Dejo, to je jedno veliko ništa. Duplo golo! Isto kao sporazum sa EU. Možemo, bre, i njih i Tadića da smenimo kad god nam se prohte.", sa neskrivenim zadovoljstvom, reče Samardžić.
    "Neka bude tako!", zaključi premijer.
ISTORIJSKO NE

    Nedugo za tim, na svim televizijama pojaviše se predstavnici narodnjaka. Sa desne strane njihova slika, sa leve tekst. Sve u duhu i maniru najsvetlijeg i najsvetijeg srpskog premijera. Slike im lepe, iz mlađih dana i iz fotošopa, a tekst takav da zvuči ubedljivo i mesijanski čak i kada ga spiker pročita:
    "Ne damo Kosovo. Ne damo Tadiću da postane predsednik. Ne damo Evropi da pošalje misiju na Kosovo. Ne damo građanima Srbije da putuju iz zemlje. Ne damo da izdajnici održe sednicu vlade. Ne damo da se povećaju plate i penzije. Ne damo besplatne akcije. Ne damo izbore, a ne damo ni Kosovo, još jednom. Ako vam nešto nije jasno, pitajte radikale i socijaliste.".
    U isto vreme, ministar Samardžić održao konferenciju za novinare.
    "Gospodine Samardžiću, šta mislite o pobedi Borisa Tadića na predsedničkim izborima u Srbiji?", upita jedan od novinara.
    "Ništa. Duplo golo!", odgovori ministar.
    "A o sporazumu sa Evropskom Unijom?", nastavi, drugi novinar.
    "Duplo golo!", stoički, odgovori Samardžić.
    "Da li je tačno da vi blokirate rad institucija u Srbiji?", drznu se treći novinar.
    "Nije tačno. To je jedno veliko ništa. Duplo golo!", ne dade se ministar isprovocirati.
    "A šta ćete vi učiniti ako Kosovo, ipak, postane nezavisno i ako misija Evropske Unije, ipak, dođe na Kosovo?", bezobrazno, upita četvrti novinar.
    "Kako šta?! Pa kao i uvek, pobedićemo ceo svet!", ponosno, uzviknu ministar.
***

    Nego, pitam se, da li smo mi, ono, u drugom krugu predsedničkih izbora, glasali za Vojislava Koštunicu ili za Koštunicu Vojislava? Ne znam, nisam, baš, siguran. Ipak, kako god da je bilo, ispada da je jedino što smo mi, u stvari, izabrali, kao i uvek, duplo golo. Pa vi, sad, vidite...
Komentara (7) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

3 February 2008 - AKO GLASAŠ KAJAĆEŠ SE, AKO NE GLASAŠ KAJAĆEŠ SE...

AKO GLASAŠ KAJAĆEŠ SE, AKO NE GLASAŠ KAJAĆEŠ SE...


    Na dan drugog kruga predsedničkih izbora, u mraku premijerovog kabineta, okupio se sam krem narodnjačke koalicije. Za radnim stolom sedi Koštunica i, proročki, zagledan u pisaću mašinu marke "Olimpija", intenzivno, kontemplira.
    Preko puta premijera zaseli Mihajlov, Velja i Aligrudić. Iza njih, na nekoj drvenoj klupi, odmah ispod, požutele, slike rahmetli Slobodana Miloševića, poređali se Dobrica, Matija i Amfilohije. Svi, zabrinuto, gledaju u premijera i uzdišu. Jedino Dobrica, glasno, hrče.
    Nakon nekog vremena, Velja se nakašlja i, promuklim, glasom upita:
    "Šta ste se ućutali, nagnam vas na krivak? Nije sa'rana, bre!".
    "Eh, dragi moj Veljo, nije, ali nam je malo dosadno.", kroz težak uzdah, odgovori Koštunica.
    "Nema razloga za brigu. Ko god da pobedi nama odgovara.", značajno, saopšti Mihajlov.
    "Jeste, Dejo, jeste... To je nama naša borba dala!", još značajnije, reče Koštunica.
    "Pa šta smo se onda umusili, k'o da je Čeda pobedio?! Mi bi mogli, odmah, da počnemo sa slavljem.", nastavi Aligrudić.
    "Nema vremena za slavlje! Rusija nas čeka!", zaurla Matija sa klupe.
    "Evo, uz božiju pomoć, samo nam lijepe vijesti pristižu. I Miru i Marka udomismo, i patrijarhu je bolje, a i izbore, ove, dobismo, a da se ni mrdnuli nijesmo. Veliki je srpski bog!", bogobojažljivim glasom, reče Amfilohije.
    "Jes', klinac, dobro! Pretvoriše nam Jočića u Robokapa, majku im smandrljam u plitak potok! Kako sad da slavimo, bre?!", kroz, teško, facijalno crvenilo, zareža Velja.
    "Biće Dragan dobro, ne brini ti, Veljo, ništa. Tomica se za sve pobrinuo.", smirenim tonom, reče Koštunica.
    "Ne verujem ja tim šifrovanim ništa, besplatne im akcije nabijem tamo gde sunce nikad ne sija!", prodra se Velja.
    "Ma, pusti to Veljo, ne verujem im ni ja. Ipak, Rusi su obavili sav posao, tako da je, za sada, sve u redu.", procedi Koštunica, gledajući u poveću mrlju od kafe, levo od pisaće mašine.
    "A gde nam je Samardžić?", zainteresovano, upita Aligrudić.
    "Ah, Samardžić završava neke koalicione ugovore i ultimatume. Ko god da pobedi mi ćemo biti spremni.", odgovori premijer.
    "Pa dokle je stigao?", uporno, nastavi Aligrudić.
    "Do stavke Tadić osam sa jedne i Toma tri sa druge strane.", kao iz topa, odgovori Koštunica.
    "Znači biće posla za sve nas.", zaključi Mihajlov.
    "I za Ruse!", povika Matija.
    "Daleko smo mi od penzije!", kroz facijalni grč koji, pomalo, podseća na osmeh, reče Koštunica i poče da grebucka po mrlji od kafe.
    "Živela naša Srbija!", zapišta Velja.
    "Živela majka Rusija!", zakrklja Matija.
    "Živeli mi!", dodade Mihajlov.
    "Vo vijek i vijekov, amin!", zaključi Amfilohije.
    "Amin!", u glas, potvrdiše svi prisutni. Jedino Dobrica nastavi, glasno, da hrče.
GLASAM DA TALASAM

    U isto vreme, pred glasačkim mestom broj petnaest, negde u, široj, okolini Malog Crnića, na, klimavoj, klupici namikarenoj odmah pored nekog, izlokanog, kolskog puta, sede dva autentična srpska birača i bistre politiku. Lepo vreme, upekla zvezda, a oni nakrivili šajkače, sazuli opanke, turili po vlas trave u usta i razgovaraju.
    "Je li, majke ti, iziđe li ti danas na glasanje?", upita jedan.
    "Ja, bogme, izidjog!", odgovori ovaj.
    "Pa koga si, leba ti, zaokružio?", nastavi prvi.
    "Ne znam ja ni sam to, nekog jesam!", odgovori drugi.
    "Pi', pa valjda znaš koga?", opet, upita prvi.
    "Ne znam, ne znam, možda sam glaso za Tomu, a možda i nisam!", zajedljivo, reče drugi.
    "Dobro, bre, ako nećeš da kažeš i ne moraš, ali šta misliš koj' će da pobedi?", uporno, nastavi prvi.
    "Ne znam ti ja to, možda ovaj za koga sam glas'o, a možda i ovaj za koga nisam. A šta ti misliš?", upita drugi.
    "Pih, ne znam ni ja, a i ko će ga znati za koga sam ja glas'o!", odgovori prvi i nastavi: "A šta ti, leba ti, misliš o Kosovu i Jevropi?".
    "Pa, isto što i ti.", odgovori drugi.
    "Znači ništa?", značajno, upita prvi.
    "Ništa.", ravnodušno, odgovori drugi.
    "A je li, pobro, što smo mi, uopšte, i izlazili na glasanje?", nastavi prvi.
    "Valjda, kume, zbog onijeh besplatnih akcija od države.", reče drugi.
    "Jes, vala, rođače, u pravu si!", zaključi prvi.
SLIKANJE

    A u Srbiji prođe još jedan izborni ciklus. Ko je pobedio, pobedio je. Ko je izgubio, izgubio je. Srbija je, u svakom slučaju, dobila predsednika kakvog i zaslužuje. Sada može, u skladu sa predsedničkim ovlašćenjima druga pobednika, samo, da se slika sa njim. Za to, valjda, predsednik i služi. Ipak, jedno je sigurno. Za koga god da ste vi glasali u drugom krugu predsedničkih izbora, pravi pobednik je, jedino, Vojislav Koštunica. Ajmo ljudi: "Ptičica!".
Komentara (21) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

3 February 2008 - Pobeda, bre, ali Pirova...

    Pola sata sedeo na ruci, da utrne... Zatim glasao za Borisa Tadića... Nadam se da ste i vi učinili nešto slično... I tako... Čestitam evropskoj Srbiji na pobedi... Živeli!!!
Komentara (20) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

27 January 2008 - OSVOJIMO EVROPU, SVIM SRCEM...

OSVOJIMO EVROPU, SVIM SRCEM...OSVOJIMO EVROPU, SVIM SRCEM


    Moskva. Udarila ruska zima, minus pedeset, hladno k'o u Deltinom frižideru. Na Crvenom trgu provejava sneg. Odjednom, na desnoj strani, prostranog, trga, ukazaše se tri prilike u bundama i sa, teškim, šubarama na glavama. Uvukli se u krzno, samo im nosevi vire, pa, laganim korakom, zaždili popreko, uz vetar, pravo ka Kremlju.

OSVOJIMO EVROPU ZAJEDNO

    U jednom momentu, sa suprotne strane Crvenog trga, neko poče da im maše. Ova trojica, boreći se sa ledenim vetrom i snežnom vejavicom, na trenutak, zastadoše i počeše da otpozdravljaju. Jedan od njih, sa dna bunde, prošišta:
    "Jel' nam ono Bora maše?".
    "Vojo, nesrećo, nije Bora, majci mu ga strndžam, Bora svira u Marinkovoj bari, bre!", uzviknu Velja.
    "Ma ne taj Bora čoveče, nego Bora Milošević!", brecnu se Koštunica.
    "Može biti, može biti... Ali, možda je i Veljko!", dodade Tadić.
    "Koji sad, bre, Veljko, nagnam ga na krivak!", prodra se Velja, ne prestajući da odmahuje.
    "Kadijević Veljko, čoveče božji!", začudi se Koštunica.
    "Eh, da, možda je i on.", zaključi Velja.
    "Ni ovaj put ne odosmo kod Mire na domaći boršč", tužnim glasom, saopšti Koštunica.
    "Biće prilike Vojo, biće prilike...", reče Tadić i nastavi: "Samo kad bi oni vaši, opet, glasali za mene".
    "E, to ćemo još da vidimo! Kud, bre, žuriš mečki pred rupu, jebala te Republička izborna komisija u rezultat!", kroz usiljen osmeh, uzviknu Velja.
    "Polako, Borise, polako. Ima vremena za to.", nadoveza se Koštunica.
    "Samo da znate da vam ja neću dozvoliti da me ucenjujete. Evo, samo da potpišem ovo za NIS i Gazprom, pa taj, vaš, Aneks koalicionog sporazuma i gotovo. I to zato što život ne može da čeka!", nervozno, povika Tadić.
    "To ti je od prošle godine, Borise. Sad imaš novi slogan!", primeti Koštunica.
    "Uf, u pravu si, Vojo, prebacio sam se malo.", postiđeno, procvrkuta Tadić.
    "Nego, kad smo kod tog potpisivanja, Veljo, je si li poneo penkalo?", upita Koštunica.
    "Jok, ti si ga poneo! Jašta, nego sam ga poneo! I to ono Đelićevo, naoštreno ko taštin pogled, nabijem mu penkalo u šupak!", prodra se Velja, sa ponosom u glasu.
    "Otkud ti, baš, Božino penkalo?", začuđeno, upita Tadić.
    "Heh, drpio sam mu ga na prošloj sednici vlade. Pacer nije ništa primetio.", još ponosnije, odgovori Velja.
    "Dobro, bre, nije ni važno... 'Ajde da potpišemo to, već jednom, pa da bežimo kući.", zaključi Tadić.
    "Slažem se. Nego vidite li vi kako nam Bora pokazuje srednji prst?!", zgranuto, upita Koštunica.
    "Nije Bora nego Veljko!", reče Tadić.
    "Možda je i Marko, nabijem ga na gajbicu!", dodade Velja.
    "Može biti, može biti...", zaključiše sva trojica, lagano, nestajući u magli i vejavici, negde između visokih zidina i šarenih kula Kremlja.
SVIM SRCEM

    Za to vreme u Srbiji, drugi predsednički kandidat udario u predizbornu kampanju, svim srcem, snažno i nepokolebljivo, da to samo puca. I on naoštrio penkalo, presavio tabak, pa posadio Vučića da mu izdiktira pismo za ruskog predsednika. Počeo sa: "Dragi, druže, Putko...", ali ga Vučić, na vreme, ispravio, pa napisao: "Vaše veličanstvo, druže, Putko...". Svi članovi Centralne otadžbinske uprave, kolektivno, udarili po putaču na koverat, a Mirčić, lično, ubacio pismo u sanduče. Umesto markice, krupnim slovima, napisali: "Živijo PTT!".
    Nedugo za tim, Nikolić održao, zapaljiv, govor ženama Srbije u kome je istakao kako, uopšte, nije bitno da li je M. Gojković lepša od N. Jovanović, niti je, posebno, važno što je Vučić ćosaviji od G. Pop - Lazić. Prozborio i koju o, stamenoj, muževnosti prošlogodišnje pobednice Eurosonga. Odmah nakon toga, dao i intervju za medijsku javnu kuću Srbije.
    "Gospodine Nikoliću, šta vas čini idealnim kandidatom za predsednika Srbije?", upita novinar.
    "Ja znam kako je teško biti majka!", smireno, odgovori Nikolić.
    "Da li je tačno da postoji vaša odgovornost, kao i odgovornost visokih funkcionera vaše stranke, za pogibiju radnika RTS-a, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije?", nastavi novinar.
    "Nije tačno, jer ja znam kako je teško biti majka.", još smirenije, odgovori Nikolić.
    "A učešće dobrovoljaca vaše stranke u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, zatim, vaše učešće u finansijskim malverzacijama tadašnjeg režima, kao i vaša podrška haškim optuženicima...", uporno, nastavi novinar.
    "Ne, ne i ne... To nam poturaju iako, vrlo dobro, znaju da ja, svim srcem, znam kako je teško biti majka.", prekide ga Nikolić.
    "A da li je tačno da biste vi, ukoliko bi bili izabrani za predsednika Srbije, abolirali Ulemeka - Legiju i ostala lica, osuđena za ubistvo premijera Srbije?", bezobrazno, upita novinar.
    "Pa, i njihovim majkama je teško, a ja, svim srcem, znam kako je teško biti majka!", zaključi Nikolić.
    "Gospodine Nikoliću, za kraj: Evropa ili Rusija?", opet, upita novinar.
    "I Evropa i Rusija i Kuba i Venecuela i Palestina i Farska ostrva i Sudan i Zimbabve i Kina i Indija... Kakva je razlika?!", zaključi Nikolić.
    A vi sad vidite šta ćete trećeg da zaokružite!!!
Komentara (9) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

25 January 2008 - BEZ KOMENTARA...

Gazprom vs EUBEZ KOMENTARA
Komentara (12) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

19 January 2008 - BOJ NAD BOJEVIMA...

Nikolic Kosovka djevojkaBOJ NAD BOJEVIMA


    Strma livada na obroncima Kopaonika. Na ovećem kamenu, ispod jednog, olinjalog, drveta, sede dva autentična srpska seljaka, žvaću travke i gledaju u daljinu. Pogled im pada na Kosovo ravno. Udarilo sunce, nebo vedro i prozračno, pa se vidi sve do Đakovice. U jednom momentu, glasom obojenim jovandanjskim mamurlukom, jedan od njih procedi:
    "Tihomire, kad će ovo da počne, bre?".
    "Samo što nije, moj Miroljube, samo što nije.", još mračnijim glasom, odgovori Tihomir.
TRI VOJSKE

    Odjednom, kroz široku ravnicu, koja se prostrla ispod njih, prolomi se nekakva grmljavina. Kao da se sva zemlja trese. Od Prokletija, spuštajući se sve do Sitnice, ozelenela ruska stepa, a kroz nju, na moćnim i besnim konjima, galopiraju svetli junaci prve vojske. Na čelu im vojvoda Toma Grobar. Desnom rukom dohvatio, zlatom optočenu, srpsku trobojku i kroz poklič: "Ja nikoga ne mrzim!", hrabro jaše ka bojnom polju. Iza njega sve junak do junaka. Serdar Vučić - Puća, na crnom konju. Hajduk Gordana Pop Lazić na belom magarcu i, neizbežni, uskok Brana Crnčević u rasklimatanom Fići 750 LE. Vojska velika i moćna. Milion i nešto duša sa, uredno, plaćenom partijskom članarinom. Svi turili po bedž sa likom vojvode nad vojvodama, uzjahali po neku životinju i krenuli u boj nad bojevima.
    Sa suprotne strane, od podnožja Kopaonika pa sve do druge obale Sitnice, kroz, svežu, jarko zelenu travu, kakva se može naći samo na Jelisejskim poljima i u predgrađu Londona, u punom galopu, pristiže i druga vojska. Ispred nje, na belom konju, jaše šerif Tadić Lepi. Levom rukom uhvatio, srebrom optočenu, srpsku trobojku i kroz poklič: "Niko kao ja!", nezaustavljivo grabi ka bojnom polju. Iza njega, takođe, sve junak do junaka. Štitonoša Dragan Šutanovac Ilić, na sivom konju. Dvorski rizničar Boža Đelić u rasklimatanom Jugu kabrioletu, sa visoko podignutom rukom iz koje blješti, dobro naoštreno, penkalo. Premudri starac Mićun od stotinu ljeta na zelenkastoj mazgi i, sveprisutni, harambaša Šaper, kao Spiridon Kopicl, na rolšuama. Vojska, naravno, velika i moćna. Milion i nešto duša, skupljenih sa koca i konopca. Svi okačili po pištaljku oko vrata, uzjahali po neku životinju, monocikl ili trotinet i pošli u boj nad bojevima.
    Odozgo, niz Sitnicu, kroz klasičan šumadijski pejzaž, sa sve proplancima, pašnjacima i plastovima sena, spušta se i treća vojska. Na njenom čelu, u blještavom, metalik, kajaku, niz pomahnitale brzake, jezdi Knez Velja Bitanga. Na stomaku istetovirao, bronzom optočenu, srpsku trobojku, čvrsto stegao veslo i kroz poklič: "Pali, brate, narodnjaci su zakon!", velikom brzinom, hrli ka bojnom polju. Iza njega, opet, sve junak do junaka. Vožd Voja Ribica u modifikovanoj hranilici za svinje, sa sve žutom patkicom. Princ Vuk bez zemlje u drvenom koritu. Aga od Jagodine, poznatiji kao Palma, u ogromnoj traktorskoj gumi i, neizostavni, vitez PP Markićević, u plastičnom buretu za kupus. Vojska, nešto manja i slabija od prethodne dve. Par stotina hiljada duša, iz šire okoline Čačka i uže okoline Belanovice. Svi uzjahali po neki napušteni rekvizit ili splav sa prošlogodišnjeg "Veselog spusta" niz Ibar, i, prkoseći talasima i brzacima, jure u boj nad bojevima.
    Gore, na samoj liniji horizonta, iznad Prokletija se, nekako, uzdigla planina Rumija, sa sve limenom crkvom na njoj. Ispred pravoslavne limenke izašao pukovnik Amfilohije i kune:
    "Koj' poslanik il' u kakvoj vlasti, a ne doš'o na boj na Kosovo, ne imao od banke kredita, ni kamatnog, a ni beskamatnog. Od stranke mu ništa ne ostalo, ni prihoda, a ni donacija, cenzus sanj'o dok mu je kolena.".
    Sa strana, iza sve tri velike vojske, u rovove zaseli sitniji vlastelini. Iza prve vojske, sa rudarskim šlemovima na glavama, čuče serdar Mrkonjić i harambaša Dačić. Iza druge i treće vojske, ne znajući na koju stranu da prelome, zalegli srebrni vitez Dinkić i despot Guza Albijanić. Na obroncima Kopaonika, na mestu gde se završavaju poslednje skijaške staze, zaseli predstavnici Sinoda SPC-a, i premudre starine iz SANU. Posmatraju, dremkaju i prduckaju.
BITKA

    U jednom momentu, kad je na prostranoj, kosovskoj, dolini, ispod njih, sve krenulo da kuva i krklja, Tihomir, zabrinutim glasom, upita Miroljuba:
    "Kume, a kuj' će ove silne vojske, bre?".
    "Ne znam, kume, valjda napadaju one što, od samog početka, stoje u sredini.", odgovori Miroljub.
    "A koj' to, kume, čuči u sredini?", opet, upita Tihomir.
    "Jebem li ga, Tihomire, valjda onaj Đinđićev mali, sa sve srpskim izdajnicima, petokolonašima i ostalom bagrom.", reče Miroljub.
    "Pa jel' na njig udaraju?", uporno, nastavi Tihomir.
    "Izgleda, kume, izgleda...", zaključi Miroljub.
    "A kak'i su, kume, sad ovo avijoni sa nebesa?", uplašeno, prošapta Tihomir.
    "E, to ti je, kume, NATO pakt!", značajno, saopšti Miroljub.
    "Ih, bre, rođače, sad će gi iscijepaju k'o kuče masnu ponjavu!", kroz osmeh, reče Tihomir.
    "Eh, kume, pa neće im bidne prvi put, bre!", odgovori Miroljub.
    "I to što kažeš!", zaključi Tihomir i nastavi da posmatra novonastali krkljanac.
Komentara (31) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

13 January 2008 - IZ RUSIJE S LJUBAVLJU...

TrojkaIZ RUSIJE S LJUBAVLJU...


    U porti manastira Blagoveštenje, u Ovčar Banji, zaseli premijer Koštunica, predsednički kandidat Tomislav Nikolić, predsednički kandidat Velimir Ilić i predsednički kandidat Milutin Mrkonjić. Velja poveo, omanje, stado ovaca i pustio ih na livadu, podno manastira, da pasu. Od razularenih novinara ovce čuva Marija Šerifović, lično.
    Sva tri predsednička kandidata sede na drvenim klupama, zagledani u premijera koga muče crne misli. U jednom momentu, boreći se sa teškim facijalnim grčevima, premijer, besan kao ris, podiže jednu ruku u vis, pridiže se sa klupe i promuklim glasom zavapi:
    "Kosovo je Srbija!".
    "Vazda bilo i biće, jebem ga u šupak!", nastavi Velja.
    "Gde su srpski grobovi tu su srpske zemlje!", uzviknu Nikolić.
    "Niko ne sme da nas bije!", prodra se Mrkonjić.
ISTORIJSKI TRENUTAK

    "Nego, braćo Srbi, šta nam je činiti u ovom, istorijskom, trenutku?", zabrinuto, upita premijer.
    "A da Marija, časkom, kokne jednu ovčicu, pa da je nataknemo na ražanj, a? Ne valja, bre, razmišljati na prazan stomak!", upita Velja.
    "Nije ti to loša ideja.", složi se Mrkonjić.
    "Ostavite se sad hrane, bre, Rusija je u pitanju!", odbrusi Nikolić.
    "U redu, Tomo, al', samo da znaš, ja bih to ispek'o još pre nego što je Marija kokne!", ponosno, uzviknu Mrkonjić.
    "Jeste, Mrka to rešava po kratkom postupku, jebem li mu inženjersku diplomu u pečat!", kroz osmeh, prosikta Velja.
    "Dosta, bre, braćo Srbi! Kako će nas istorija pamtiti ako u ovom, odsutnom, trenutku o jaganjcima razmišljamo. Da je prase pa 'ajde, ali ovako, ništa!", zaključi premijer.
    "Dobro, druže Vojo, kad ti kažeš.", složiše se predsednički kandidati.
    "Nego, kako mi da pobedimo na ovim izborima?", upita premijer.
    "Druže Vojo, pa mi vazda pobeđujemo, bre. Čak i kad izgubimo, mi pobedimo.", odgovori Mrkonjić.
    "Baš tako! Čak i da baba Simana pobedi, lako ćemo mi s' njim, ko i uvek, jebem li im stranački logo u žutu tačku, bar dva puta!", prokrklja Velja.
    "Imaćete punu podršku Centralne otadžbinske uprave.", mirno dodade Nikolić i nastavi: "Mada bi, svakako, bilo bolje da ja pobedim.".
    "Naravno, Tomo, naravno... Ali puna nam je Srbija izdajnika, soroševskih klonova, novinara, pripadnika nevladinih organizacija, petokolonaša, radnika, seljaka i poštene inteligencije. Oni će svi, k'o Veljine ovce, da glasaju za ove mondijaliste i belosvetske imperijaliste. Moramo, nekako, da ih sprečimo.", državničkim tonom, reče premijer.
    "Evo, oterali smo u tri pičke materine Amerikance i Engleze, a oteraćemo i ostale. Mogu samo da nam pljunu pod prozor, bre!", ponosno, uskliknu Velja.
    "Jeste, brate, Veljo, ali onaj mali, Đelić, kaže da oštri olovku za Sporazum, a već je i kartu za Brisel čekirao.", zabrinuto, reče Mrkonjić.
    "Nabijem mu olovku u prkno! On će meni tu da se oštri i čekira. Kad ga ja nagnam ima da leti iz zemlje ko zaklana misirka iz avlije, na Uskrs!", prodra se Velja, vidno crven u licu.
    "Polako Veljo, da vidimo šta će da kažu braća Rusi.", umirujućim tonom, reče Mrkonjić.
KONAČNO REŠENJE

    "Evo, ovako! Rusi nam nude da ne glasaju ni za šta, ako im mi poklonimo NIS. A to možemo da poklonimo, jer, ionako, nije naše. E, sad, ako im poklonimo još nešto pride, oni neće glasati za još par stvari, a ostali mogu da glasaju do sutra, s tim što mi to nećemo priznati, kao što neće ni Rusi. A daće nam svima i po flašu votke!", veselim glasom i kroz kiseo osmeh, reče premijer.
    "Ja se slažem, ali da im, preko toga, napravimo i vojne baze u Srbiji. Evo, Mrkonjić i Velja će to da završe očas posla, a Centralna otadžbinska uprava će da napuni te baze dobrovoljcima.", konstruktivno, saopšti Nikolić.
    "Dobra ideja Tomo. Usvaja se!", uzviknu premijer.
    "A Kosovo?", upita Mrkonjić.
    "I Kosovo ćemo da damo Rusima, pa nek se oni kerekeče sa mrskim zapadom, vo vijek i vijekov!", bogobojažljivo, prošapta premijer.
    "Amin!", uzviknuše ostali.
    "A šta da radimo ako onaj mali Đinđićev dobije više glasova od Velje?", uplašeno, upita Mrkonjić.
    "Heh, što više glasova dobije, to je više budućih ruskih dobrovoljaca, bre!", kroz zagonetan osmeh, reče Nikolić.
    "Pa da, još kad dodamo Simanine i sve ove izdajnike, soroševske klonove, novinare, pripadnike nevladinih organizacija, petokolonaše, radnike, seljake i poštenu inteligenciju, imaće braća Rusi, vazda, radne snage i to za izvoz ako zatreba.", oduševljeno, zaključi premijer.
    "A vratiće nam se i Mira i Marko!", reče Mrkonjić, puštajući suzu radosnicu iz levog oka.
    "A da Marija, sad, kokne jednu ovčicu, a?", upita Velja.
    "Neka kokne!", u glas, odgovoriše ostali.
    U tom momentu, Marija isuka nož, levom rukom uhvati jednu ovcu za sve četiri noge, veštim potezom, jake, desnice prereza joj vrat i na sav glas zapeva "Molitvu".
    "Ah, "Molitva"! Pa da pobedimo Evropu još jednom.", setnim glasom, zagledan u okolna brda, prošapta premijer.
Komentara (13) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

8 January 2008 - We Wish You A Marry CHSMS...

Deda MrazMARRY CHRSMS



> It was the night before Bozic and all through the kuca,
> I sensed the smell of posna sarma and rakija vruca.
> By the dimnjak the opanci were hung kind-a krivo
> In hopes that Sveti Nikola would soon bring me some pivo.

> My Tata was in his soba and he was snoring pretty hard,
> I guess he was tired from stealing the tree from my neighbor's
backyard.
> My Mama was in the basement cooking like a fool,
> Adding just the right amount of Vegeta to her corba pasulj.

> When out on the lawn there arose such a galama,
> My dad yelled from his room "Pa, sta je sa vama!"
> There was a knocking on the front door with such a loud barrage,
> I yelled through the window "This is a Serbian house, come in through
the garage!"

> Standing in the garage right next to my car,
> Was my drunk Ujka Rade coming home from the bar.
> "Ajde, idi spavaj" I told him with might,
> Nobody was going to ruin my chances of seeing Deda Mraz tonight.

> About two hours later I heard a noise down the stairs,
> I jumped from my krevet to see who was there.
> Standing by the tree and eating some leftover pizza
> It was good ol' Deda Mraz reeking of homemade sljivovica.
>
> He was all dressed in red and big as an ox,
> He wore some brown papuce along with black socks.
> Smelling like a gipsy that's been drinking for days,
> He wasn't what I expected ... I was actually amazed.
>
> "U picku materinu, kako mrzim ovaj posao," he said,
> And then I think he muttered something about his wife and how he
wished she was dead.
> He started putting the presents under the tree with absolutely no
desire,
> They were all wrapped up kinda' shitty with the paper bags from
Meijer's.
>
> A package of 12 carape for me and another pack of 12 for my brother,
> About 3 pairs of gace for my dad and a can of turska kafa for my
mother.
> his Serbian Santa was crooked ... he was nothing like the fable,
> I should've known it when he swiped my pack of smokes that I left on
the table.
>
> I yelled out: "Hej!" and Deda Mraz turned around like a car,
> He quickly took off one papuca and threw it at me like a ninja star.
> The look in his eyes was nothing but fright,
> He said "Ma, jebi se u dupe" and dashed out of sight.
>
> Up through the dimnjak I heard a loud shriek,
> Deda Mraz had just farted like some wild bik.
> He got in his fijaker, specially made for hladne zime,
> And he yelled at his jelene, ime po ime.
> "Napred Marko i Bobane, Petre i Gorane,
> Hajde Jovan i Nenad, Pavle i Zoran..."
> And then he yelled, "Hajdemo brze, moramo poc',


> SRETAN, BRE, BOŽIĆ SVIMA i SVIMA LAKU NOĆ!!!


PS Ovo dobih kao čestitku, pa reko' da podelim sa vama, što da ne, bre...

Komentara (41) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

4 January 2008 - PRAZNIK DEMOKRATIJE...

CoraxPRAZNIK DEMOKRATIJE


    U Beogradu, negde u dubinama kalemegdanskih laguma, zaseda Veće staraca. Tu su Bećković, Tadić senior, pukovnik Amfilohije, svi preostali članovi SANU, starac Fočo od stotinu ljeta i namrgodjeni Dobrica. Koštunica sedi u sredini i kukiča. Bećković, u pesničkom zanosu, iščitava naglas pojedine članove Vojinog Ustava, a Tadić senior se, zagledan u šljašteće stalaktite, nekontrolisano smeje. Amfilohije i starac Fočo igraju "Riziko", na čijoj tabli je ucrtano Kosovo kao neotudjivi deo Srbije, dok članovi SANU, frenetično, aplaudiraju. Dobrica šapuće sebi u bradu: "Daleko je sunce!". Odjednom, Koštunica se prenu iz duboke kontemplacije, podiže jednu pleteću iglu u vis i povika.
    "Za Velja i otadžbinu!".
    "Za Velja i otadžbinu!", odgovoriše ostali.
SAN

    Za to vreme u zgradi medijske javne kuće Srbije tišina. Samo serveri, kompjuteri i plazma ekrani tiho bruje i klikću, ko zrikavci za letnje noći, u široj okolini Podujeva. Prava idila. Na kontrolnom ekranu "Bolji život". "Srećni ljudi" se podrazumevaju.
    Hladna zimska noć, tek prošlo dva ujutru, pa Tijanić zadrema u svojoj kancelariji. Ukaza mu se predizborna kampanja. Duža i kvalitetnija nego ikada pre. Na čelu kampanje magistar Velja. Žmirka li žmirka. Na junačke grudi istetovirao Kosovo. Mitrovica na srcu, Đakovica upala u gaće pa se ne da videti. Pokazaće je do Jovandana, u nekom bazenu, sigurno.
    Tadić piše sitna pisma Savetu Bezbednosti. Ponovo se maskirao u civila, turio kačket na glavu i obilazi smrznute pripadnike Vojske Srbije.
    Nikolić i Vučić se bacili na estradu. Govore, pevaju, plaču. Sa sve Šerifovićkom. "Molitva" odjekuje Srbijom, svim srcem. Odnekud se dovukla i Jorgovanka, uhvatila Natašu pod ruku, pa zajedno jecaju zagledane, negde u daljinu, put Holandije.
    Socijalisti, i dalje, ne mogu da se dogovore oko toga da li je Sloba umro ili, još uvek, grebe po sanduku. Turili Mrku na čelo kampanje, pa im se sve završava dva dana pre roka.
    Čeda malo osedeo, doterao liniju, isti Đinđić. Ako ga ne budu izabrali, Čanak počinje štrajk glađu, a Korać se vraća na RTS.
    Milanka počela da pušta brkove. Bezuspešno.
    Dobričanin, Pastor i Rističević zaseli na Marijanov traktor pa seju "prkos" po vojvođanskim žitnicama. Koštunica im maše naslonjen na jedan, olinjali, plast sena.
    Tijanić poče da se prevrće u snu. Odjednom, u san mu upade Mirjana Marković. Stala ispred Doma Narodne skupštine, pokazuje Slobinu sliku i zajedljivo se smeje. Tijanić se prenu, obrisa hladan znoj sa čela, i reče: "Dete, pusti "Tesnu kožu", dugo nije išla!".
KONAČNA LISTA

    A u Srbiji se, bez obzira na praznike, neradne dane i mamurluk, zahuktala predizborna kampanja. Izborna utakmica, prepuna neočekivanih obrta i, neizostavnih, niskih udaraca, u punom jeku. Svako svog konja za trku ima. Redosled startnih pozicija određen, poštenim i demokratskim, umereno drhtavim, žrebom, dok  inaugurisanim kandidatima preostaje samo da se šetkaju po Srbiji, jedu hleb i so, redovno peru zube i, povremeno, dube na glavi. Konačna lista, identična kao na izbornom listiću, ali i kladioničarskom tiketu izgleda ovako:
    1. Tomislav Nikolić (SRS) - poznatiji kao "Toma Grobar". Zamenik, nasmejanog i odsutnog, lika sa bedža i nesuđeni predsednik Skupštine Srbije.
    2. Jugoslav Dobričanin (Reformistička stranka iz Niša) - neki lik iz Niša.
    3. Boris Tadić (DS) - predsednik bez portfelja, nekadašnji ministar vojni i Ljubin sin. Veliki fan grupe "Idoli".
    4. Velimir Ilić (NS - DSS) - magistar nad magistrima, uzgajivač ovaca, najstariji privatnik na kugli zemaljskoj, pasionirani plivač, atletičar i kajakaš. Poznati nagnač baba. Nekadašnji ministar za kapitalne investicije. Svojevremeno bio i predsednik Opštine Čačak.
    5. Ištvan Pastor (mađarska koalicija) - neki Mađar.
    6. Marijan Rističević (NSS - USS) - čuveni traktorista i zaljubljenik u poljoprivredu. Nekoliko puta zalutao međ' narodne poslanike.
    7. Čedomir Jovanović (LDP) - nekadašnji "čuvar vatre", a pre toga najpoželjniji beogradski mladoženja. Poznat i kao "Šetač - presretač".
    8. Milutin Mrkonjić (SPS) - inženjer nad inženjerima. Zaštitni znak "Obnove i razgradnje". Sve što radi završi pre roka, što mu prognoziraju i na predstojećim izborima.
    9. Milanka Karić (PSS) - žena Bogoljubova. Bez brkova, a i bez Bogoljuba.
    Pa vi sad vidite ko vam tu najviše (ne)odgovara. I da, srećni vam izbori, zajedno sa svim ostalim, prošlim, tekućim i nadolazećim praznicima.
    Amin.
Komentara (17) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

Za slobodno novinarstvo!

Meni

• Home
• Moj profil
• Arhiva postova
• Foto album
• RSS
• Podcast

«  April 2026  »
MonTueWedThuFriSatSun
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930 

Kategorije postova

Blog Prijatelji

• Sanatorijum
• BIBA
• Sonatica
• poglavica
• nemiri
• hogarsm
• anagama
• ShArGaRePiCa
• spes
• olta
• raban
• glupsamglasnevazi
• fbiana
• stepski
• mufasa
• MORE
• webman
• margot
• Atajlo
• Brue
• grace
• Proslost
• thirstydog1
• Dragon
• Maxine
• ulogovana
• ariel
• trecasmena
• SrebrniTigar
• blamko
• LILY
• Petar
• sabahudin
• guinevere

Ostali linkovi

• RDR - MojBlog
• Čačanske novine
• Prava stvar
• Coney Island Baby
• Legenda koja hoda
• The Face
• Panonska
• Libero od Chubure
• Genijalac
• If you Dare
• Taverna Prva
• Arizona Kod
• Kao kad tece pesak

Blog Hosting


BlogOye - Balkan Blog Portal