Rastko Radi�evi�

BITI ILI NE BITI, iliti: MALO MORGEN...

Sun, 04 May 2008 17:34:00 +0200

BITI ILI NE BITI, iliti: MALO MORGEN

    "Koj' poslanik il' u kakvoj vlasti,
    a ne doš'o na boj na Kosovo,
    ne imao od banke kredita,
    ni kamatnog, a ni beskamatnog.
    Od stranke mu ništa ne ostalo,
    ni prihoda, a ni donacija,
    cenzus sanj'o dok mu je koljena."

Koštunica dr Miroto�ivi

***

    Prljavo, zapušteno i polusrušeno pozorište, negde na periferiji Beograda. Pono�. U publici sede visoki zvani�nici Evropske Unije i Ujedinjenih nacija. Njih, cirka, sedam. Jedu semenke i gun�aju. Predstava, u predpremijernom izvo�enju, po obi�aju, kasni. Glavnog glumca ubile ga�e.
    S vremena na vreme, na bini se pojavi re�iser. Mrtav pijan. Zamoli publiku za strpljenje i odtetura se, negde, iza zavese. Orkestar, iz pozadine, bez prestanka, svira "Posmrtni marš". Raštimovano.
    Odjednom, svetla se ugasiše i predstava, na jedvite jade, po�e.
    Na pozornici, oslikanoj motivima, srušenog, avalskog tornja, namikarenog na vrh Kopaonika iza koga se vide obrisi kalemegdanske tvr�ave, utopljene u, pitoreskni, šumadijski pejza� sa dodatkom po�areva�kih lipa, pojavi se hor.

�IN PRVI, iliti: NAJEBA�EŠ...

HOR (Na melodiju "Ode radosti"): Bo�e mili! �uda velikoga! Po Srbiji se svašta zapatilo, pa krenule sve strana�ke vojske, bangav narod kljakavim da prave. Oj, Moravo moja ladna Drino! Bo�e pravde! Prc!

CRVEN BAN (Pijano. Iz ruševina avalskog tornja): �ujte i po�ujte, da ve ne bi pobaco kroz prozor! Kad ustane kuka i motika, majke �e se svima najebati. Zato bolje bešte niz livadu, da Srbiju, kevu, podr�ite, da ve ne bi pobaco kroz prozor! Bre!

SPIRIDON KOPICL: Crven Bane, govedo od svinje! U �abar si. iz kog jedeš, prdno. Jedanaestog, kad izi�e raja, za Jevropu, listom �e da glasa.

CRVEN BAN: Ne budali, Spiridone, �uti! Kosovo ste, ravno, za šampanjac dali. Metohiju, pominjati ne�u. Jedanaestog, kad izi�e raja, za Kosovo, listom �e da glasa. Da ih ne bi pobaco kroz prozor! Bre!

SPIRIDON KOPICL: Crven Bane, 'armoniko bušna! Nije tebi do Kosova ravna, a bogami ni do Metohije, ve� je tebi do drumova carskih i do carske, ve�e, provizije.

MIKI MAUS: Spiridone, mani se fukare. Penkalom �u, zlatnim, da ga proburazim, od u�kura do grla bijela.

DR VOJISLAV: Malo morgen!

�IN DRUGI, iliti: NAJEBA�ETE...

HOR (Na melodiju "Internacionale"): Padaj silo i nepravdo! Na juna�ke grudi Krkobabi�eve. Nek se trese i gora i lipova šuma, kad te Da�i�, šestopercem, na mrtvo, utepa. Vostani Serbije! Prc, prc!

ELMER DAVE� (Zaneseno. Ispod lipe, na livadi, tik do avalskog tornja): Bez nas nema 'leba! Mi se pitamo! Mi odlu�ujemo! Naša politika je, kona�no, opet pobedila!

TOMA PAL�I�: Dobro zboriš, juna�e! Dobro zboriš!

MIKI MAUS (Za�u�eno): Iz kog ste bud�aka vi isko�ili?

SPIRIDON KOPICL: Iz Veljinog �abra, bre!

ELMER DAVE�: Mi smo uvek bili tu! I �ekali da kucne �as! A �as je kucnuo i tek �e da kucne!

CRVEN BAN (Pijano): �iveli, bre!

TOMA PAL�I�: Jedanaestog, kad izi�e raja, za Voju �e, listom da nam glasa!

MIKI MAUS: Za kog Voju?

DR VOJISLAV: Zar je to bitno, bre?!

�IN TRE�I, iliti: SVI �ETE NAJEBATI...

HOR (Na melodiju "Posmrtnog marša"): Di�i se bane, bane, crveni! Srpska te raja sad moli! Di�i se bane, bane, crveni! Da srpska raja te izljubi! Hej Sloveni! Prc, prc, prc, trica!

DR VOJISLAV (Sa vrha, srušenog, avalskog tornja): Kosovo je Srbija! Jevropa je Slovenija! Koštunica je premijer! Ponovo radi bioskop!

MEDVED RUSKI: Šta to šolapiš, bre?

DR VOJISLAV (Posti�eno): Eh, ovaj, pa tako mi ka�e sufler...

MEDVED RUSKI: Vrati se na pravi tekst, moron�ino!

DR VOJISLAV (Oja�eno): Nisu mi ga poslali na vreme.

CRVEN BAN (U delirijumu): Izdaja! Izdaja!

MEDVED RUSKI (iznervirano): Nosite se vi, malo, u pi�ku, lepu, materinu!

CRVEN BAN: E, sad �u ve, sve, pobacam kroz prozor! Bre!

MIKI MAUS (Mašu�i penkalom): Taknuto - maknuto!

TOMA PAL�I� (Besno): Kad te mi taknemo, posle jedanaestog, maknu�e te samo komunalna slu�ba!

ELMER DAVE�: Ali prvo da pitate nas!

CRVEN BAN: Hik! Bre!

SPIRIDON KOPICL: Svega ovoga ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju...

DR VOJISLAV: Romeo, Romeo, zašto si Romeo...

�EDA HIPIK (Iz off-a): Biti ili ne biti, pitanje je sad!

(zavesa)

Odmah nakon završetka predstave, svetla se upališe, a pijani re�iser iza�e da se pokloni publici. Do�eka ga prazna sala. "Ma, nema ni veze!", pomisli re�iser. "Vidimo se na premijeri, ve�, dvanaestog maja!".

SMUTI PA PROSPI...

Wed, 02 Apr 2008 19:27:00 +0200

SMUTI PA PROSPI

    Tehni�ka Srbija. Bliska budu�nost. U ekskluzivnom objektu, najmodernijeg hotela sa osam zvezdica i crticom, na trideset i petom santimetru, budu�eg, velelepnog, auto - puta, Horgoš - Po�ega, via Atenica, zavaljeni u, udobne, anatomski oblikovane, fotelje, sede �osi�, Tadi� senior i Matija, jedu kuvanu ov�etinu i brinu se za vaskoliko srpstvo.
    "Matija, brate, dodajder mi još malo te poga�e.", punim ustima, promrmlja �osi�.
    "Uzmi malo sira!", zna�ajno re�e, Tadi� senior.
    "Vidite li vi kako nam je Veljaš ovo, profesionalno, sa�inio!", veselim glasom re�e Matija, pru�aju�i �osi�u veliki komad poga�e.
    "Sve za srpstvo!", uskliknu Tadi� senior.
    U tom momentu, u sobu u�e i ponosni preduzima�, li�no, po�eša se po dupetu i, predusretljivo, upita:
    "Kako ste mi, junaci srpski? Valja li vam ovaj novi smeštaj?".
    "Nema da fali, bre", odgovori Matija, dubokoumno zagledan u ka�icu sa kajmakom.
    "Uzmi malo sira!", re�e Tadi� senior.
    "Neka, neka, drugi put. Samo vi navalite!", odgovori Veljaš.
    "Nego, Veljo, 'leba ti, kako ide ova kampanja za izbore?", upita �osi�.
    "Pih!", re�e Veljaš i nastavi: "Sad joj dajemo šest godina. Ali, samo polako, bi�e!".
    "A kako nam je Mi�un?", upita Matija.
    "Odli�no, eno ga dole, u teretani, di�e tegove!", odgovori Veljaš.

MINISTARSKI DINAR

    Za to vreme, u Beogradu, u jednom malom stanu na periferiji grada, Dinki�, �eli� i Tadi� sazvali konferenciju za novinare.
    "Po 536. principu o novoj vladi Srbije, u novi Ustav treba staviti �lan o ministarskom i predsedni�kom dinaru.", smirenim glasom, re�e Dinki�.
    "A šta vam to zna�i?", upita jedan od novinara.
    "To zna�i da nama, ministrima i predsednicima, koje pas nema za šta da ujede, svaki gra�anin mora, paušalno, da uplati po jedan dinar, svakog drugog dana.", još smirenije, re�e �eli�.
    "A šta je sa vašim platama?", zbunjenim glasom, upita drugi novinar.
    "Pa, one �e rasti proporcionalno broju zemalja koje odbijaju da priznaju Kosovo.", re�e Tadi�.
    "Ali gospodine predsedni�e, Kosovo je u Evropskoj uniji ve� tri godine!", za�u�eno, povika neko od novinara.
    "To, uopšte, nije ta�no, nego je Evropska unija u Kosovu ve� tri godine, što mi ne priznajemo i ne�emo ni da �ujemo za te la�ne vesti i defetisti�ke špekulacije.", odgovori Tadi�.
    "Naravno, ukoliko prihvatimo taj 536. princip, moramo usvojiti i 348. stav, po kome se plate i penzije gra�ana smanjuju, proporcionalno broju zemalja koje priznaju tu, nepostoje�u, dr�avu Kosovo.", dodade �eli�.
    "Zašto, sad, to?", zbunjeno, upita neko od novinara.
    "Zbog ravnote�e!", odgovori Dinki�.

    A u Belanovici, sve ozelenelo. Prole�e 2014. godine, udarilo, toplije nego ikada. Tehni�ki premijer sedi u hladovini ispod jednog hrasta i, putem 4G mre�e, razgovara sa Borom �or�evi�em.
    "Dragi Boro, vidiš li ti šta se dogadja?", upita premijer.
    "Na šta mislite, dru�e Tit... ovaj, Vojo?", zbunjeno, re�e Bora.
    "Otišle su ruske zime, udarila jara sa zapada, cela mi se Srbija puši.", setnim glasom, re�e tehni�ki premijer.
    "Ko puši?", upita Bora.
    "Ma Srbija, bre!", brecnu se tehni�ki premijer.
    "Oh, ova mre�a nešto trokira dru�e Slob... ovaj, Vojo. Ne �ujem vas baš najbolje.", skrušeno, re�e Bora.
    "Ma nema veze, dragi Boro, to nas, opet, prisluškuju. Nego se�aš li se ti Prvog svetskog rata?", zna�ajnim glasom, upita premijer.
    "Ovaj, pa nisam ja baš toliko mator dru�e Vojo, ali upu�en sam u materiju.", odgovori Bora.
    "Koga, bre ti u materinu?", zaurla tehni�ki premijer.
    "Materiju, materiju dru�e Vojo!", zavapi Bora.
    "Aha, opet veza! E, to su ti bila vremena, moj �or�evi�u. Nema zajebavanja! A ovo sad, ništa!".
    "Da, da dru�e Tit... ovaj, Vojo.", potvrdi Bora.
    "Nego, pevaj mi Boro, pevaj onu našu...", re�e premijer, zagledan u okolna brda.
    Bora pro�isti grlo, uze vazduh i krenu:
    "U ime svih nas iz pedeset i neke...".

INTEGRACIJA

    U isto vreme, negde u Evropskoj uniji, skupili se �elnici svih evropskih zemalja i raspravljaju o Srbiji.
    "Šta da radimo sa Srbijom?", upita italijanski predstavnik.
    "Pa hajde da ih, napokon, primimo.", re�e predstavnik Francuske.
    "Koliko u Srbiji ima stanovnika?", upita engleski delegat.
    "Celih 28 ljudi i jedan kljakav!", zna�ajno, re�e predstavnik Hrvatske.
    "A koliko Srba ima u Evropskoj uniji?", upita bugarski delegat.
    "Cirka, desetak miliona.", odgovori predstavnik Španije.
    "A da, ipak, sa�ekamo još malo, neka se kuvaju u onome što su sami zamesili!", uskliknu predstavnik Kosova.
    "Neka bude tako!", slo�iše se ostali.

AKCIONI PLAN...

Sun, 23 Mar 2008 18:11:00 +0100

AKCIONI PLAN

Predizborna Srbija. Veselo ve�e. Niz padine svetih srpskih planina, brda i gudura, sjatile se horde, nacionalno prosve�enih, pripadnika Obraza, Dveri, Nacionalnog stroja, Stormfronta i SPC - a, pa uz, �kiljavu, svetlost svetih srpskih lojanica bogougodno blagogrgoljaju, naglas, �itaju�i pojedine �lanove Ustava Srbije i strana�kog programa DSS - a.
Pozadinsku podršku im pru�aju specijalne jedinice Garde Cara Lazara, Samard�i�evi tigrovi, antiizdajni�ke jedinice MUP - a Srbije i jedinice za specijalne operacije Suda �asti svetog Sinoda SPC - a, na �elu sa majorom Pahomijem. Svi krenuli put Kosova ravnog. Metohiju ostavili za slede�u turu. Sve, propisno, po akcionom planu.

"VOSTANI SERBIJE"

    Negde iznad njih, na obroncima Kopaonika, odmah pored opustelih skijaških staza, stoje Voja, Velja i Matija i o�inskim pogledima, punim brige za teritorijalni integritet, posmatraju nepregledne povorke, koje poput kakve zmije, vrludaju i vijugaju kroz, svetu srpsku, no�.
    Koštunica, sve�e, predizborno, ofarbane kose, seksi zaba�ene što na stranu, što pozadi, sve puštaju�i da mu vetar, bogougodno, �arlija kroz, svete srpske, šiške, stoji, postojano kano klisurina, na jednom, ove�em, kamenu i zeva. Pored njega, naslonjen na neki osušeni bagrem, stoji magistar - ministar, Ili�, i, više nego virtuozno, svira u šuplju gove�u kost. Iza njih dvojice, nacrtao se Matija i, sve, prate�i ritam Veljine melodije, freneti�no, skoro poput Krigerove �erke, recituje stihove svoje najnovije pesme posve�ene srpskom suverenitetu i Rezoluciji 1244.
    "Eh, tako se brani Srbija i Kosovo!", povika Koštunica, u jednom momentu.
    "Mrak u mraku s'ja kao �ivotinja!". zaurla Matija.
    Velja udari, vezanu, triolu na gove�oj cevanici.
    "To je srpska mladost i budu�nost!", puštaju�i suzu radosnicu, zacvili Koštunica.
    "Grom u lancima �ami za brdima!", kriknu Matija.
    Velja oplete tri sinkope, kroz povišeno A.
    "Dok je nas bi�e i Srbije!", u falsetu, zapišta Koštunica.
    "Molim se za sluh fizi�kih radnika da izgovore tvoje ime, Vojo Koštunice!", u ljubavnom zanosu, polu - promuklo, sa naglašenim dramskim momentom, zagrgolja Matija.
    U tom trenutku, Velja visoko podi�e šuplju gove�u kost i, kroz seriju isto�nja�kih trilera, majstorski, otpišta "Vostani Serbije".
    Koštunica i Matija, gorko, zaplakaše.

ODR�AVANJE TENZIJA

    Za to vreme, dole, na �elu grandiozne povorke, Samard�i�, Pahomije i Šormaz pristigoše do same granice. Na spaljenom grani�nom prelazu pustoš. Nigde �ive duše.
    "Šta je sad ovo, gde su ovi okupatori iz UNMIK - a, KFOR - a, KPS - a i EULEX - a?!", zabrinuto i zgranuto, upita Samard�i�.
    "Nemam pojma, trebalo bi da budu tu." za�u�eno, odgovori Šormaz.
    "Pa sa kim mi sad da pravimo incidente i da odr�avamo tenzije?", pla�nim glasom, upita Samard�i�.
    "�ekaj, polako... Eno ga neko, hoda, dole niz put!", povika Pahomije, �kilje�i kroz mrak.
    "Ide li ka nama?", upita Šormaz.
    "Ide, ide... Pravo ka nama!", veselo, odgovori Pahomije.
    "Odli�no, to mora da je neki okupator, a mo�da je i Slovenac!", zna�ajno, zaklju�i Samard�i�.
    "Bi�e svašta!", oduševljeno, dodade Šormaz.
    Nakon nekoliko minuta, zagonetna osoba pristi�e do njih, spusti naramak drva sa le�a, za�u�eno ih pogleda i povika:
    "Pomoz' Bog, junaci!".
    "Eh, da, ovaj... Bog ti pomog'o! Nego, mi ho�emo da pre�emo na našu svetu srpsku zemlju, Kosovo, i ti nas u tome ne mo�eš spre�iti! Je l' ti jasno!", prodra se Samard�i�, besno.
    "Nemoj ni na pamet da ti padne da nas spre�avaš!", nadoveza se Šormaz, prete�im tonom.
    "Što bih vas ja sre�av'o?!", za�udi se pridošlica i nastavi: "Nego, ako idete ka Mitrovici, bolje vam je da se spustite jedno pola kilometra nizbrdo, pa preko �urove poljane, popreko, udarite pravo na prištinsku d�adu. To je, proverena, pre�ica.".
    "�ekaj, malo, ko si ti juna�e?", nepoverljivim tonom, upita Samard�i�.
    "Ja sam Tihomir Petrovi�, opan�ar!", odgovori pridošlica, skidaju�i šajka�u sa glave.
    "Nisi Slovenac?!", još nepoverljivije, upita Šormaz.
    "Jok, more!", odgovori Tihomir.
    "A da nisi Ukrajinac ili Poljak?", zajedljivo i provokativno, nastavi Pahomije.
    "Jok, bre, nijesam ti ja nikad mrdn'o dalje od Niša.", zbunjeno, re�e Tihomir.
    "A gde su sve one okupatorske snage sa ove, nepostoje�e, granice, bre?", ve� pomalo iznervirano, dreknu Samard�i�.
    "Ne znam ti ja to pobro, valjda su, dole, ispod Ibra.", odgovori Tihomir, nezainteresovano, nabi šajka�u na glavu, pokupi drva sa zemlje, nehajno odmahnu rukom i krenu dalje, uz put.
    "Šta �emo sad da radimo?", zabrinuto, upita Šormaz.
    "Ništa, 'ajmo ku�i, pa �emo sutra probati ponovo.", razo�arano, zaklju�i Samard�i�.
    "Jeb'o ja takvog okupatora!", prodra se Pahomije.
    "Sutra �eš, vladiko, sutra... Sad nam nisu dostupni.", zaklju�i Samard�i� i generalskim glasom povika: "Okre�i! Povla�enje!".
    �itava povorka nacionalno prosve�enih, pripadnika Obraza, Dveri, Nacionalnog stroja, Stormfronta i SPC - a, se okrenu, pa uz, �kiljavu, svetlost svetih srpskih lojanica krenu da se pentra uz, strme, padine svetih srpskih planina, brda i gudura, ne prestaju�i da bogougodno blagogrgolja pojedine �lanove Ustava Srbije i strana�kog programa DSS - a.

EPILOG

    U isto vreme, gore, na obroncima Kopaonika, Voja, Velja i Matija, videvši kako se kolona okre�e i kako, poput neke zmije, vrluda i vijuga, put u�e Srbije, zna�ajno, razmeniše poglede i zaplakaše od sre�e.
    "Eh, kako su brzo rešili stvar! To je prava budu�nost Srbije!", zajeca Koštunica.
    "Puni�e se mesec u maju kao lokva. Na radilištima, u rudnicima boksita, ube�ivao sam nepoznate ljude u tvoje ime, Vojo Koštunice!", kroz suze radosnice, izdeklamova Matija.
    "Jebasmo im kevu!", zaklju�i Velja, ne�no miluju�i šuplju gove�u kost.

Sir Arthur Charles Clarke (1917. - 2008.)

Wed, 19 Mar 2008 00:47:00 +0100

IN MEMORIAM
SER ARTUR KLARK
(1917. - 2008.)

    Ser Artur �arls Klark (Sir Arthur Charles Clarke, engl.) (16. decembar 1917. - 18. mart 2008.), je britanski pisac i pronalaza�. Uz Isaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem nau�ne fantastike, ali za razliku od njega Klark se �vrsto dr�ao nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i pri�a su istra�ivanje kosmosa, mora i vremena, mesto �oveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

    Ro�en je u Majnhedu u Somersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata slu�io je u RAF-u kao specijalista za radare i u�estvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navo�enje pilota sa zemlje. Njegova jedina ne-nau�no-fantasti�na knjiga Glide Path bazirana je na tom radu. Posle rata završio je Kraljevski Koled� u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948.

    O�enio se amerikankom Merilin Mejfild (Marilyn Mayfield) u junu 1953. ali su se ve� u decembru iste godine razveli. Kako je sam kasnije rekao "To je bio klju�ni dokaz da ja nisam za brak. Ali mislim da svaki �ovek to mora da proba barem jednom u �ivotu".

    Njegov najve�i doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu �ast, Me�unarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu (42.000 km) Klarkovom orbitom.

    Godine 1951. napisao je kratku pri�u Stra�ar (engl. The Sentinel) koju je poslao na jedno BiBiSi-jevo takmi�enje. Pri�a je odbijena na tom takmi�enju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Me�utim, 1964. �e ta pri�a postati glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom - 2001: Odiseja u svemiru (premijerno prikazan 1968). Iako se na koricama knjige ne nalazi Kjubrikovo ime, a na špici filma pod reditelj ne stoji i Klarkovo, sam Klark je �esto govorio da bi na knjizi moralo da stoji: "Napisali Artur Klark i Stenli Kjubrik", a na filmu "Re�irali Stenli Kjubrik i Artur Klark".

    Od 1956. godine �iveo je u Kolombu u Šri Lanki. 1988. konstantovano je da boluje od post poli sindroma i od tada je bio vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica Elizabeta II ga je 2000. godine proglasila vitezom.

Izvor: Vikipedija

Otputovao je genije, a negde u svemiru, sasvim sigurno, zasijala je iskra nekog novog �ivota.
Rest in peace, Arthur, the whole Universe is finally yours...

PREDIZBORNE RADNJE...

Tue, 18 Mar 2008 19:21:00 +0100

PREDIZBORNE RADNJE

PREMIJERSKI BLOK

    Stiglo prole�e u Belanovicu. Sunce sija, nebo vedro, a vetar, razvigorac, lagano njiše tek olistale grane. U svom skromnom dvorištu, u hladovini ispod, ove�eg, drveta, sedi tehni�ki premijer, Vojislav Koštunica, miluje ma�ke i, setno, gleda u nebo. �eka Vaskrs, �ur�evdan i izbore. U ruci mu Ustav. Sve po akcionom planu.
    U tom, nešto teško zagomila iza njega. Voja se brecnu i ja�e priveza u�kur na pantalonama. Ma�ke po�eše da pište i da se roguše. Niz avliju udari buka kao da se �itav ka�erski kraj ruši, pa se, odjednom, sve umiri. Voja, pa�ljivo, pogleda ka izvoru buke, a sa vrha dvorišta, dokotrlja se velika, plasti�na, kaca za kupus. Pri�e Voja kaci, spreman da Ustavom dotu�e uljeza i oprezno upita:
    "Ko to kuca tako pozno u tišini popodnevnog mira?"
    Iz kace se za�u brektanje.
    Voja odstupi jedan korak i povika:
    "Je si li to ti Bulatovi�u?".
    U kaci tišina.
    Voja, opet, pri�e buretu, Ustavom pomeri poklopac, naglo se odma�e i upita:
    "Veljo, jesi li to ti?".
    Iz kace grunu �i�kava glava, pogleda u Voju i zaurla:
    "Ja sam bre Vojo, nesre�o jedna! Vadi me odavde!".
    Voja odahnu, odlo�i Ustav sa strane, zakora�i ka buretu i po�e, na jedvite jade, da izvla�i Velju. Iza Velje promoli se Samard�i�, a za njim, redom, Mihajlov, Ristivojevi�, Bubalo, Naumov i Lon�ar. Sa dna kace iskobelja se i Matija Be�kovi�.
    Premijer se, kao i uvek, kiselo nasmeja i upita:
    "Otkud vi ovako pozno?".
    "Eto, do�osmo da se dogovorimo šta da radimo, mater im izdajni�ku nagnam na sezonsko povr�e!", zaurla Velja, vade�i truli list kupusa iz levog uveta.
    "Kome Veljo?!", iznena�eno, upita Koštunica.
    "Svima, bre! Eno, ona nesre�a, Simana, ka�e da posle izbora ti ne�eš biti premijer, a isto ka�e i onaj tutumrak Nikoli�. �ak nas je i Palma pustio niz vodu, nabijem mu akva park tamo gde sunce nikad ne sija, bre!", ljutito, izdeklamova Velja.
    "Ah, da, i Palma nas je izdao!", pla�nim glasom, zaklju�i Koštunica i upita:
    "A što ste došli u kaci za kupus, crni Veljo?".
    "Pa, tako piše u akcionom planu ministarstva za infrastrukturu.", iznena�eno, odgovori Velja.
    "Ah, da, ta�no... Eto i ja sam ovde došao inkognito, u d�aku kukuruza še�erca.", kroz usiljen osmeh, re�e Koštunica.
    "Pa šta nam je �initi najvoljeniji premijeru?", zavapi Bubalo.
    "Kud' �emo mi posle izbora?", promrmlja Lon�ar, puštaju�i suzu.
    "Eh, ne bojte se vi ništa! Još �e da nas mole, i jedni i drugi, da ja, ponovo, budem premijer.", kroz te�ak facijalni gr�, re�e Koštunica.
    "I to sve sa Kosovom, a, bogami, i Metohijom!", veselo, uzviknu Samard�i�.
    "A, je l' i to piše u akcionom planu?", znati�eljno, upita Ristivojevi�.
    "Naravno, sve, crno na belo. Evo, akcioni plan predsednika vlade Srbije, ta�ka jedan, stav dva: Ko god da pobedi na izborima, pobedili smo mi!", ponosno, izdeklamova Mihajlov.
    "Eh, ka�em vam ja, nema razloga za brigu.", mirno, saopšti Koštunica.
    "Je�am �ela, kosovka devojka...", u dvoglasu, zapevaše Naumov i Be�kovi�.
    "Vaistinu �ela!", odgovoriše ostali.

PREDSEDNI�KI BLOK

    Za to vreme, u Beogradu, u memljivom podrumu �eli�eve tetke, predsednik Tadi� okupio sve, unutrašnje i spoljne, saradnike i dogovara predizbornu koaliciju.
    Tadi� zaseo kraj naramka starih novina, a preko puta njega, što na rasklimatanom kredencu, što na trulom kau�u, sede, sve sami junaci srpske demokratije, �eli�, Dinki�, �ilas, �anak, Ljaji� i Draškovi�.
    "Kako �emo, junaci?", dr�avni�kim tonom, upita Tadi�.
    "Da zbijamo redove, ponovo!", grunu Draškovi� sa kredenca.
    "I da podelimo one besplatne akcije.", dodade Dinki�.
    "Ta, mante se sad akcija, ljudi bo�iji, treba nam nešto konkretno izdivaniti.", re�e �anak, �eprkaju�i po tegli sa kiselom paprikom.
    "Šta da radimo ako nas narodnjaci, ponovo, ucene?", zabrinuto, upita �ilas.
    "Rekao sam da Koštunica ne�e biti premijer i ta�ka!", ljutito, odbrusi Tadi�.
    "A ako, ipak, bude?", sitnim glasom, prošapta Ljaji�.
    "Ne�emo sad o tome! Jesmo li svi zajedno?", upita Tadi�.
    "Ma jesmo, ali su i oni...", zabrinuto, odgovori Dinki�.
    "Da zovemo Palmu?!", uzviknu Draškovi�.
    "Ma pusti Palmu, on je sa Da�i�em! Nego, da zovnemo �edu?!", nadoveza se �anak.
    "Pu, pu, pu... daleko bilo!", u glas, povikaše ostali.
    "Dobro, dobro, ali nekoga �emo, ipak, morati zvati posle izbora.", pragmati�no, zaklju�i �ilas.
    "Velju i Voju?", upita Draškovi�.
    "Bolje i njih nego �edu!", odbrusi Tadi�.
    "Zna�i, sve smo se dogovorili?", upita Dinki�.
    "Pa, recimo da jesmo.", mrzovoljno, zaklju�i Tadi�.
    "�ivela evropska koalicija!", uzviknu Ljaji�.
    "Vaistinu �ivela!", odgovoriše ostali.

OPOZICIONI BLOK

    Nešto severnije, u Zemunu, na kvantaškoj pijaci, sreli se Nikoli� i Da�i�.
    "Kako ide Ivice?", ljubaznim glasom, upita Toma.
    "Eto, nije loše, �ekam Palmu da mi donese pe�eno prase. Treba nam za potrebe glavnog odbora. A, šta ima kod tebe?", veselo, procvrkuta Da�i�.
    "Eh, evo i ja kupujem neke, sitne, potrepštine za sednicu Centralne otad�binske uprave.", odgovori Toma.
    "Ako, ako, lepo je to. Nego, šta �emo za ove izbore?", zainteresovano, upita Da�i�.
    "Kako šta �emo?!", zgranu se Toma i nastavi: "Pa vidimo se u skupštini, u maju!".
    "A mo�da i u vladi, moj Nikoli�u.", kroz osmeh, zaklju�i Da�i�.
    "Pravo zboriš Ivice, pravo zboriš...", odgovori Toma.

OPREM DOBRO!!!

Tue, 11 Mar 2008 18:04:00 +0100

za sliku odgovara Nemiri...

OPREM DOBRO!!!

NI EVROPA NI KOSOVO

    Nakon kapitulacije izre�ene putem, prvog kanala, medijske javne ku�e Srbije, sada ve�, bivši premijer zaputi se, pravo, u prostorije DSS-a.
    Zgrada Vlade Srbije, ostade pusta i tu�na. Samo firmopisci po�eše da �akeljaju po vratima, brišu�i imena bivših ministara i nazive bivših ministarstava. U kabinetu predsednika, jad i beda. Na sve strane stoje spakovani koferi, oborene slike Vladimira Putina, prazne hranilice za ma�ke i nekoliko, razbacanih, bed�eva sa natpisom: "Kosovo je Srbija!"..
    Bivši ministri, organizovano, otišli u prostorije DSS-a, �eškaju se po bed�evima i piju �aj od �alfije. U vrh sovre sedi Koštunica i kuki�a. Pored njega Veljo, lele�e.
    "Kako �emo sad, voljeni premijeru?", upita Bubalo.
    Voja spusti nao�are na nos, popreko pogleda ka bivšem ministru i re�e:
    "Pa isto kao i do sada.".
    Na to se Velja brecnu, pocrvene kao bulka i zare�a:
    "'Bem ti baba Simanu i onog, šifrovanog, Dinki�a. Samo da ih vidim, pa �u ih. zdušno, pobacam kroz prozor, bre! A i onaj nedorasli Bo�idar, mo�e da mi puši...".
    "Nemoj tako, Veljo!", opomenu ga Voja: "Moraš više li�iti na mene, stoti put ti ka�em. Ajde probaj onaj tik koji sam ti ju�e pokazao, vide�eš da poma�e.
    U tom, Velja napu�i usta, zatvori levo oko, re�e: "Hup!" i pljunu Lon�ara u �elo. Lon�ar zaplaka ko beba. Naumov mu gurnu maramicu, potapša ga po ramenu i namignu Samard�i�u. Samard�i� ustade i re�e:
    "E, ja ovako više ne�u da se igram! Odoh ja ku�i!".
    "�ekaj, Slobodane, dolazi Vu�i� sa sve konstruktivnim predlogom!", zavapi, bivši, voljeni premijer.
    "Šta sad on 'o�e, nagnam ga na rezoluciju?!", mrzovoljno, upita Velja.
    "Pa, valjda ho�e da se dogovorimo o novoj vladi.", odgovori Bubalo.
    U tom momentu Voji ispade staklo iz nao�ara i bu�nu u šolju sa �ajem. Velja udari šakom o astal i uzviknu:
    "Ovo više ne mo�e ovako, 'bem ti bira�e, nesre�e jedne, doaka�u ja njima. Ja sam ministar, bre!".
    Odjednom, na vratima se pojavi Ristivojevi�. Po�eša se po bed�u, ošinu pogledom sve prisutne i sitnim glasom prošapta:
    "Došli ovi da im vratimo odela, d�ipove i sve ostalo!".
    "Zar to nije naše!", uprepasti se Velja.
    "Eh, nije, sve smo to iznajmili.", odgovori mu Voja.
    "'O�e li nam, barem, ga�e ostaviti?", upita Lon�ar.
    "Ne�e.", tu�no, saopšti Ristivojevi�.

NI KOSOVO NI EVROPA

    Za to vreme, na livadama podno Oplenca, mir. Ptice cvrku�u "Bo�e pravde". Iza, tek procvetalog, takovskog grma izviruje novi - stari predsednik, Boris Nejaki, zvi�du�e "Odu radosti" i crta Kosovo u pesku.
    Nedaleko od njega, na lipovom panju, sedi, sada ve�, bivši podpredsednik vlade, �eli�, �eška se po glavi i kontemplira.
    Ispred njih sede �ilas i Dinki� i igraju "Monopol".
    "Proglasi li Voja, napokon, tehni�ku vladu?", upita Boris.
    "Proglasi!", u molskoj terci, odbrusiše �ilas i Dinki�.
    "Pa jesmo li mi štogod nadle�ni u takvoj vladi?", opet, upita Boris.
    "Nismo, o predsedni�e naš!", nastaviše �ilas i Dinki�.
    "A jesu li Vojini šta nadle�ni u toj vladi?", nastavi Boris.
    "Nisu!", odgovoriše, sada u durskoj terci, �ilas i Dinki�.
    "A ko je nadle�an?", zbunjeno, upita Boris.
    "�or�e Vukadinovi�!", uzviknuše �ilas i Dinki�.
    "Pa, šta nam je �initi?", zabrinutim glasom, upita Boris.
    "Svako nek se dr�i svoga ministarstva, pa u kampanju, svim silama.", pobedni�ki, zaklju�i �eli�.
    "I Vojini �e isto tako!", razo�arano, re�e Boris.
    "Mogu da probaju, ali, pare su kod nas!", veselo, procvrkuta �eli�.
    "Šta ti misliš Dinki�u?", zainteresovano, nastavi Boris.
    "Pa, trenutno jurim karticu za izlazak iz zatvora, a �ilas me zajeb'o kupovinom Telekomunikacija.", promrmlja Dinki�, zagledan u tablu.
    "Ma, ne pitam te za "Monopol" bre, nego za izbore!", nervozno, povika Boris.
    "A to... Pa ništa... Idemo u koaliciju. Opet!", mirnim tonom, zaklju�i Dinki�.
    "Misliš li da �e nas biti dovoljno?", zabrinuto, nastavi Boris.
    "Pa, ne znam... Moramo da pitamo �edu.", re�e Dinki�, uve�banim pokretom, bacaju�i kockice.
    "Šta se mora nije teško.", zaklju�i Boris, nastavljaju�i da zvi�du�e "Odu radosti".

NI EVROPA NI SRBIJA

    Nekako u isto vreme, u Zemunu opšte narodno veselje. Zgrada Magistrata sija ko aleksandrijski svetionik. Okre�u se prasi�i, vari vru�a rakija i prede vuna.
    Vu�i� olabavio kravatu, zagrlio jednom rukom Pop-Lazi�ku, drugom rukom Krasi�a. Objašnjava im kako je lepo biti ministar. Iz d�epa mu, tesno spojen sa rezolucijom, viri nacrt, najnovijeg, sporazuma sa narodnjacima.
    Toma se uozbiljio, obukao narodnu nošnju, zategao opanke i po�eo da sitno tancuje kolo. Premijersko kolo, naravno.
    Iznad njih ogromna slika njihovog druga predsednika, kako sedi u haškoj sudnici i pobedjuje belosvetske krvopije. Sa druge strane, nešto manja, slika Vladimira Putina.
    "Kako ide Tomo?", veselim glasom, povika Vu�i�.
    "Oprem dobro!", kratko, odbrusi Toma.

KOLEKTIVNO LUDILO...

Sun, 02 Mar 2008 17:45:00 +0100

KOLEKTIVNO LUDILO

    Beograd. Sednica vlade Srbije.
    Za velikim, ovalnim, stolom, sa rupom u sredini, okupili se svi ministri i savetnici im, na �elu sa premijerom i savetnicima mu.
    Sednica istorijska, kao i uvek.
    Na dnevnom redu, tri teme, sa pripadaju�im im dilemama:
    Glavna tema - Srbija je Kosovo. I ta�ka.
    Sporedna tema - Super tajni akcioni plan vlade Srbije, koji naginje na triler, sa elementima komedije.
    Slobodna tema - Otpla�ivanje spoljnog duga Tad�ikistana, Belorusije i Turkmenistana, sa primesama Kosova i jednom �licom Metohije.
    Atmosfera - Nadasve uzavrela i napeta, kafansko - ibarsko - magistralnog karaktera, samo bez pevaljke.
    Glavnu re� imaju premijer Koštunica, ministar za Kosovo i Metohiju Samard�i�, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Dinki� i, naravno, ministar za infrastrukturu Ili�. Ostali, kao i obi�no, dremaju.

SRBIJA JE KOSOVO

    "Dakle, dragi drugovi, kao što rekoh na veli�anstvenom narodnom mitingu za odbranu Kosova i Metohije, svi smo mi sa Kosova, stoga bi to trebalo, nekako, i ozvani�iti. Dakle, šta predla�ete?", zapo�e premijer diskusiju, iznena�uju�e mirnim tonom.
    "Da, pošto smo ustanovili da je Kosovo Srbija, name�e se, logi�an, zaklju�ak da je i Srbija Kosovo, a to moramo braniti svim sredstvima, uklju�uju�i i jedenje korijenja, vo�nju "Zastavinim" automobilima, nošenje opanaka "šiljkana", ispijanje meke šljivovice, razmišljanje na �irilici, redovno pla�anje pretplate medijskoj javnoj ku�i Srbije i duhovne, da ne ka�em spiritualisti�ke, seanse, putem kojih �emo, snagom, �eli�ne, srpske volje, bacati �ini na Šiptare, Amerikance, Evropljane i ostale Slovence.", još smirenije dodade Samard�i�.
    "Mo�e li to malo konkretnije, bre?", grunu Velja, prodornim glasom.
    "Na šta misliš, dru�e Veljo?", zainteresovano, upita Koštunica.
    "Paste, vi'te, a da im se mi malo najebemo majke izdajni�ke svima i pobacamo ih kroz prozor, a!", prodra se Velja, revoltirano.
    "Eh, polako Veljo, polako, to je druga ta�ka dnevnog reda.", kroz usiljen osmeh, promrmlja premijer.
    "Da, prvo moramo da iskoristimo sve legalne i demokratske na�ine borbe, kao što su sitne provokacije, etiketiranje, samoizolacija, gerilska borba, paljenje, rušenje, proterivanje i, naravno, rat!", nastavi Samard�i� tamo gde je stao.
    "Alo ljudi, o �emu vi pri�ate?!", iznena�eno, upita Dinki�.
    "Eh, dru�e Mla�o, pa o nacionalnoj strategiji i dugoro�noj, unutrašnjoj i spoljnoj, politici.", procedi premijer, bolno se mršte�i.
    "Da �utiš ti, Dinki�u, nabijem te na tri besplatne akcije. Doš'o ti meni, besplatne akcije ovo, besplatne akcije ono... Prodaješ maglu narodu, nesre�o jedna! Kako te nije sramota, bre?!", prete�im tonom, izdeklamova Velja.
    "Polako Veljo, nije to tema.", umiri ga premijer.
    "Dakle, svi se sla�emo da je Srbija Kosovo?", veselim glasom upita Samard�i�.
    "Sla�emo se, naravno!", odgovoriše Velja i Koštunica.
    "Vi ste idioti!", promrmlja Dinki�.
    "Tri prema jedan! Evo ti šipak Dinki�u! Usvojeno, bre!", zaurla Velja.
    "Da, da, usvojeno! Idemo na drugu ta�ku dnevnog reda!", zaklju�i premijer, udaraju�i šakom o sto.

TAJNI AKCIONI PLAN

    "E, sad da vidimo, šta nam je �initi da bi sve ovo funkcionisalo kako treba. Dajte predloge, opet.", otvori premijer raspravu o drugoj temi istorijske sednice.
    "Kao što rekoh, da im se mi malo najebemo majke izdajni�ke svima i pobacamo ih kroz prozor! Evo, predla�em da po�nemo od Dinki�a i �ilasa, a sti�i �emo i do �ede i ostalih narkomana.", smirenim glasom i kroz šeretski osmeh, re�e Velja.
    "Dru�e premijeru, ja protestujem. Ne mo�e niko na ovaj na�in da se obra�a jednom ministru!", iznervirano, uzviknu Dinki�.
    "Ti si izdajnik i strani pla�enik, nesre�o jedna šucmuljasta, ima te umesim i savijem k'o testo za rolat, sa sve besplatnim akcijama, bre... Samo da mi padneš šaka!", prošišta Velja, vidno crven u licu.
    "A ti si jedan ateni�ki �ilkoš koji nema ni trista 'iljada glasova!", odgovori Dinki�.
    "Ti �eš mi ka�eš narkoman�ino pederska!", planu Velja, udaraju�i pesnicom o sto.
    "Lampeku, pijani! Ti kad pljuneš ima dvajes' gradi!", nastavi i Dinki�.
    "Polako ljudi, nemojte se sva�ati!", podviknu premijer.
    "Jeste, moramo da aktiviramo akcioni plan koji smo prepisali od druga Putina. Dakle, da zabranimo slobodu mišljenja i govora, da pohapsimo izdajnike, zabranimo neke politi�ke stranke i nevladine organizacije, uvedemo policijski �as, damo ordenje Dverima, Obrazu i sestrinskim im organizacijama, zatvorimo izdajni�ke medije, proteramo ambasadore, napravimo logore za prevaspitavanje, spojimo crkvu i dr�avu i aktiviramo spiskove za odstrel!", umiruju�im glasom, izdeklamova Samard�i�.
    "Po�nite od Dinki�a i �ilasa!", procedi Velja.
    "Polako, drugovi ministri. Usvajamo li ovo što je drug Samard�i� rekao?", upita Koštunica.
    "Usvajamo!", odgovoriše Velja i Samard�i�.
    "Vi ste svi ludaci!", zavapi Dinki�.
    "Prc, Dinki�u!", uzviknu Velja.

OTPLA�IVANJE SPOLJNOG DUGA

    "Dosta je bilo! Da vidimo ovo za otpla�ivanje dugova, što je, ovaj, Dinki� predlo�io.", mrzovoljno re�e Koštunica.
    "Ljudi, ne mo�emo mi pla�ati tu�e dugove. Taj novac bi mogli da iskoristimo na mnogo bolji na�in!", mole�ivim glasom, re�e Dinki�.
    "Ja mislim da je Kosovo Srbija i da je Srbija Kosovo, zbog toga moramo pla�ati te dugove, a i savez sa Belorusijom, bratski odnosi sa Tad�ikistanom, kao i �elja za saradnjom sa Turkmenistanom, nala�u nam da mi to platimo.", ravnodušno saopšti Samard�i�.
    "Pa da platimo, što da ne.", slo�iše se Velja i Koštunica.
    "Ljudi, pa ovo je kolektivno ludilo! Narod ne�e imati šta da jede!", zavapi Dinki�.
    "Ješ�emo korijenje.", mirno, saopšti Koštunica.
    "Prc, bre, Dinki�u!", oduševljeno, zaklju�i Velja.

ZA SLOBODNO NOVINARSTVO...

Tue, 26 Feb 2008 23:06:00 +0100

NUNS i NDNV protestuju protiv nasilja nad novinarima i novinarskom profesijom

    Nezavisno udru�enje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine najoštrije osu�uju napade nasilnika na novinare iz Srbije i izvešta�e iz inostranstva koji su tokom vandalskih ispada u Beogradu 17. i 21. februara bili fizi�ki ugro�eni i onemogu�eni da obavljaju svoj posao.

    Udru�enja konstatuju da su provokativno nacionalisti�ka retorika i blagonakloni odnos nekih visokih dr�avnih funkcionera prema izgrednicima podstakli organizovane grupe da fizi�ki ugro�avaju novinare, te da dr�avni organi nisu ni na koji na�in zaštitili novinare koji su izveštavali sa javnih skupova visokog rizika.

    Skandiralo se „Ubij, ubij, novinara!“, a brojne grupe nasilnika su 21. februara pokušale da u�u u zgrade Radio – televizije B92 i Doma novinara. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu�i� optu�io je novinare za „nepatriotsko“ izveštavanje kojim je navodno podstaknuto nasilje, prizivaju�i na taj na�in zli duh Zakon o informisanju iz 1998. koji je kreirao.

    NUNS i NDNV podse�aju dr�avne organe da je posao novinara da javnost istinito informišu, bez obzira na to da li se istina nekom dopada, ili bi da je prikrije. S druge strane, obaveza je dr�avnih organa da to omogu�e. Stvorena je atmosfera u kojoj su novinari nasilnicima po�eljna meta, baš kao i prodavnice i restorani sa huliganima i njihovim inspiratorima.. Zahtevamo od dr�avnih organa da zaštite novinare i stvore podnošljivu atmosferu za obavljanje našeg posla.

U Beogradu: 22.02. 2008.
Sekretarijat: NUNS i NDNV

DODATAK:

Napadnuta dopisnica lista "Blic" i agencije "Bete"

    Poštovani gospodine Veljovi�u, U ime Novinske agencije Beta i lista „Blic“ upu�ujemo Vam protest zbog toga što pripadnici MUP-a Srbije u ponedeljak, 25. februara nisu reagovali niti stali u zaštitu naše dopisnice iz Leskovca Milice Ivanovi� koju su, dok je izveštavala sa protesta na administrativnom prelazu Mutivode kod Medve�e, napali i fizi�ki povredili demonstranti.

    Gospo�u Ivanovi�, dugogodišnju dopisnicu Bete i Blica, koja je profesionalno izveštavala sa ovog doga�aja panjem je ga�ao i pogodio u nogu jedan od mla�ih demonstranata, nazivaju�i je „izdajicom“, dok su u neposrednoj blizini stajali pripadnici MUP-a. Na molbu gospo�e Ivanovi� dvojici policajaca da je zaštite, jedan od njih je sa smeškom odgovorio da nije video šta se dogodilo, a drugi joj je samo rekao da joj je bolje da se pomeri u stranu.

    Smatramo da su pripadnici MUP-a, koji pripadaju PU Leskovac, bili du�ni da reaguju u ovoj situaciji i da zaštite našu koleginicu koja je bila na profesionalnoj du�nosti, posebno zbog toga što je fizi�ki nasrtaj pratila i verbalna uvreda demonstranta.

    Novinari Bete i Blica poštuju u svom radu najviše profesionalne standarde i zbog toga sa punim pravom o�ekuju zaštitu pripadnika MUP-a u vanrednim i incidentnim situacijama.

    Ovom protestu pridru�uje se i Nezavisno udru�enje novinara Srbije, �iji je gospo�a Ivanovi� regionalni poverenik.

S poštovanjem,
Veselin Simonovi�,
Beograd, 26.2.2008.
Glavni i odgovorni urednik Blica

Ivan Cveji�
Glavni i odgovorni urednik Bete

- ZA BLOG, �lan NUNS - a,
Rastko Radi�evi�

VELIKI NARODNI �ITING...

Sun, 24 Feb 2008 22:30:00 +0100

VELIKI NARODNI ŠITING

    Neposredno nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, vlada Srbije, na �elu sa premijerom joj, a uz svesrdnu saradnju novog - starog predsednika i nesebi�nu pomo� vojvode Nikoli�a, pozva raju srpsku na veliki, protestni, skup, u Beograd.
    Raja ko raja, vazda �eljna lan� paketa, rakije i kur�enja, ohrabrena konstantnim pozivima sa medijske javne ku�e Srbije i direktno inspirisana, naftalinskim, doma�im igranim programom, kao i ruskim serijama emitovanim na istoj, poseda u besplatne autobuse, vozove i jezde�i, glanc - novim, auto putevima, kao i, ekstra brzim, prugama u�e Srbije, nekako se dogega do glavnog grada.
    A tamo, ispred nekadašnje Savezne skupštine, do�eka ih bina. Sva, onako, gazimestanska i ukrašena niskim rastinjem donesenim direktno sa Uš�a. Oštrom oku ne proma�e i neizbe�ni, mada dobro zamaskiran, "Target". Na sve strane zamirisa, nostalgi�ni, vonj, �uvenog, Kontramitinga.
    I po�e šiting.
    Prvi se raji obrati Crni Gruja sa uobi�ajenim repertoarom. Iz publike ga bodriše uzvicima: "To kume!". Crni Gruja, potom, najavi i premijera.
    U tom momentu, Koštunica, jednom rukom, dohvati govor, drugom rukom mikrofon, nakašlja se i po�e da se derend�a na sav glas. Prave�i u�asne grimase, ispresecane tikovima i facijalnim gr�evima, i sve podvriskuju�i u falsetu, izdeklamova on okupljenoj raji, širu, verziju, poznate krilatice: "Srbija do Tokija!". Dobi aplauz.
    Potom se, u nedostatku predsednika Tadi�a, narodu obrati i izvesna glumica, sve kukaju�i, jecaju�i, proplakuju�i i falširaju�i, ko da nije Krigerova �erka, daleko bilo.
    Kad ona iznarica svoj repertoar, mikrofona se dokopa i vojvoda Toma. Pretio, upozoravao, dokazivao, dva puta poentirao, jednom zaklju�io i �etiri puta ostao u nedoumici. U glavnom, uobi�ajeno.
    Nakon Tome izre�aše se tu još neki likovi. Dodik koji re�e da mu je teško, pripiti rektori, sportisti u penzijii i sportisti na privremenom radu u inostranstvu, studenti od pedeset ljeta, glumci iz reklama za "Ariel" i, kao šlag na tortu, glavom i bradom, Nemanja Kusturica. Svi dobiše aplauze.
    Potom, jedan deo okupljenih, krenu u posetu pukovniku Amfilohiju, a drugi, mla�i, deo raje, zaputi se u šoping.

PALI BABU DA TI ŠTRIKA NAJKE

    I dok je Amfilohije, zajedno sa raznim dobrovoljnim peva�kim društvima, cinculirao na Vra�aru, na ulicama Beograda otpo�e �urka. Vreme lepo, prosto iznena�uju�e za ovo doba godine. Po�elo i kasnije da se smrkava, pa uli�na svetla, naprasno, omanuše.
    Ne dadoše se mladi turisti isprovocirati pa, usput, upališe kontejnere, nekoliko ambasada i okolnih ku�a, �isto da se sna�u u mraku, manje ili više, nepoznatog im Beograda. Policija im, u duhu poslovi�nog, srpskog, gostoprimstva, ukaza na strateške ta�ke, �isto da se vatra ne bi, ne daj bo�e, nekontrolisano, proširila.
    Sve radnje, a naro�ito one sa, mrskom, inostranom robom, do�ekaše ih spremne. Na sve strane rasprodaja do rasprodaje. Sni�enje, cirka, 100 posto. Puno ljudi, a prostora malo, otegli se redovi, pa od �uškanja i nestrpljenja stradaše i mnogi izlozi. Narod, šta �e, male plate i penzije, d�eparca niotkuda, pa rešio da iskoristi povoljnu ponudu. Još, dodatno, ohrabreni izjavom infrastrukturnog ministra da je razbijanje prozora prava demokratija, kao i �murenjem policijskih snaga, koje su, uzgred budi re�eno, morale da obezbe�uju Amfilohija i Vra�ar mu, sedište DSS - a, zgradu vlade i skupštine Srbije i ostale, uvek, ugro�ene objekte, turisti po�eše da, svesrdno i posve�eno, šire demokratiju.
    Bi tu besplatnog piva, parfema, patika, zlata, mobilnih telefona, satova, d�empera, foto aparata, jakni... Gratis, Mekovih lan� paketa, ukusnih kola�a iz poslasti�arnica �iji vlasnici u prezimenu nemaju "i�" i raznih drugih artikala i �akonija. Po prozorima i izlozima �ovek bi rekao da ja�e demokratije na kugli zemaljskoj nema.
    Jedini problem napraviše, omra�ene, strane kompanije koje narodu, kao i uvek, uvališe falš robu, pa mnoge mušterije krenuše ku�i sa po dve leve najke na nogama. Ali, šta da se radi, �ivot je nekom majka, a nekom ma�eha.
    Ipak, ne treba se mnogo sekirati, jer u srpskom potroša�kom društvu, vazda, je va�ilo pravilo po kome je i sir�e slatko ako je d�abe.

SRBIJA DO DRVENGRADA

    Na kraju, posle, veli�anstevenog, narodnog šitinga, sa koga je, gromoglasno i jednoglasno, poru�eno da je Drvengrad, definitivno, Srbija, kao i da niste nikakav demokrata ukoliko nešto ne polupate, ostalo je da se plate ra�uni za �urku koja je nakon okupljanja usledila. To �emo, onako, demokratski i kolegijalno, platiti svi zajedno.
    Sa šitinga �e ostati zapam�ena i, nedvosmislena, poruka da za koga god vi budete glasali, na bilo kojim narednim izborima, ukoliko istih ikada i bude, ne gine vam Vojislav Koštunica sa ful opremom u vidu raznih, tehni�kih, dodataka, kao što su: Nikoli�, Da�i�, Ili�, Samard�i�, Šormaz, Amfilohije i ini.
    Jedino je ostalo nepoznato ko �e i kako da plati pogibiju onog momka u ameri�koj ambasadi.
    A, by the way, Kosovo je i dalje nezavisno.

Vo�d Voja Bez Glasova...

Sun, 24 Feb 2008 00:27:00 +0100

EVO GA "PREMIJER", U PUNOM ZANOSU...

i, kratka, pri�ica posve�ena Njemu...

***

Pamtim to kao da je bilo danas.
Kad je babo Slobec otišao od nas.
U ruci mu viski,
za reverom zna�ka SPS - a.

Kaz'o je da mu je dosta
i naroda i partije i vile
i da ga neka nostalgija vu�e...
Da �e se vratit' kad mu bude �eif
ili kad ga puste...

Mi smo, u�enici, �u�ali ispod jorgana
ili po skupštinskim klupama,
a komšiluk vikao, Fatma, bona,
pusti hajvana, vratit' �e se on,
samo da propije sve.

Al' prodje otad osam Bajrama,
ali babo Slobec se ne vrati k nama.
Ka�u da ga je kod
Haga satr'o voz.

Ja sam uletio u "demokratsku" raju,
švercao kafu, predsednikovao,
bunario po tramvaju, bunario po DB-u,
prodavao farmerke.

Mislio sam da za to imam nekog šlifa
i zaboravio rije�i, rahmetli, babe Slobeca,
u rijetkim trenucima
kad je ovaj bio trijezan.

Sine, veli, ko ne igra za raju
i zanemaruje taktiku,
završi�e karijeru
u po�areva�kom vratniku.
Fakat!

Kad murija uhvati Braciku
i ovaj propjeva posle dva šamara
i re�e o raji sve što zna.
Zaboravio je bio sve zajedni�ke akcije.
Zaboravio je bio sve zajedni�ke derneke.

Zaboravio je bio kako sam njega
i onog, debelog, vojvodu,
dvaput, spasio od belaja.

Sada u miru istra�nog zatvora
razmišljam o rije�ima,
rahmetli, babe Slobeca
u rijetkim trenucima
kad je ovaj bio trijezan.

Sine, veli, ko ne igra za raju
i zanemaruje taktiku,
završi�e karijeru
u belanova�kom vratniku.
Fakat!

I da, pamtim to kao da je bilo danas.
A mo�da je i bilo...

V. K.