Rastko Radičević

3 February 2008 - AKO GLASAŠ KAJAĆEŠ SE, AKO NE GLASAŠ KAJAĆEŠ SE...

AKO GLASAŠ KAJAĆEŠ SE, AKO NE GLASAŠ KAJAĆEŠ SE...

    Na dan drugog kruga predsedničkih izbora, u mraku premijerovog kabineta, okupio se sam krem narodnjačke koalicije. Za radnim stolom sedi Koštunica i, proročki, zagledan u pisaću mašinu marke "Olimpija", intenzivno, kontemplira.
    Preko puta premijera zaseli Mihajlov, Velja i Aligrudić. Iza njih, na nekoj drvenoj klupi, odmah ispod, požutele, slike rahmetli Slobodana Miloševića, poređali se Dobrica, Matija i Amfilohije. Svi, zabrinuto, gledaju u premijera i uzdišu. Jedino Dobrica, glasno, hrče.
    Nakon nekog vremena, Velja se nakašlja i, promuklim, glasom upita:
    "Šta ste se ućutali, nagnam vas na krivak? Nije sa'rana, bre!".
    "Eh, dragi moj Veljo, nije, ali nam je malo dosadno.", kroz težak uzdah, odgovori Koštunica.
    "Nema razloga za brigu. Ko god da pobedi nama odgovara.", značajno, saopšti Mihajlov.
    "Jeste, Dejo, jeste... To je nama naša borba dala!", još značajnije, reče Koštunica.
    "Pa šta smo se onda umusili, k'o da je Čeda pobedio?! Mi bi mogli, odmah, da počnemo sa slavljem.", nastavi Aligrudić.
    "Nema vremena za slavlje! Rusija nas čeka!", zaurla Matija sa klupe.
    "Evo, uz božiju pomoć, samo nam lijepe vijesti pristižu. I Miru i Marka udomismo, i patrijarhu je bolje, a i izbore, ove, dobismo, a da se ni mrdnuli nijesmo. Veliki je srpski bog!", bogobojažljivim glasom, reče Amfilohije.
    "Jes', klinac, dobro! Pretvoriše nam Jočića u Robokapa, majku im smandrljam u plitak potok! Kako sad da slavimo, bre?!", kroz, teško, facijalno crvenilo, zareža Velja.
    "Biće Dragan dobro, ne brini ti, Veljo, ništa. Tomica se za sve pobrinuo.", smirenim tonom, reče Koštunica.
    "Ne verujem ja tim šifrovanim ništa, besplatne im akcije nabijem tamo gde sunce nikad ne sija!", prodra se Velja.
    "Ma, pusti to Veljo, ne verujem im ni ja. Ipak, Rusi su obavili sav posao, tako da je, za sada, sve u redu.", procedi Koštunica, gledajući u poveću mrlju od kafe, levo od pisaće mašine.
    "A gde nam je Samardžić?", zainteresovano, upita Aligrudić.
    "Ah, Samardžić završava neke koalicione ugovore i ultimatume. Ko god da pobedi mi ćemo biti spremni.", odgovori premijer.
    "Pa dokle je stigao?", uporno, nastavi Aligrudić.
    "Do stavke Tadić osam sa jedne i Toma tri sa druge strane.", kao iz topa, odgovori Koštunica.
    "Znači biće posla za sve nas.", zaključi Mihajlov.
    "I za Ruse!", povika Matija.
    "Daleko smo mi od penzije!", kroz facijalni grč koji, pomalo, podseća na osmeh, reče Koštunica i poče da grebucka po mrlji od kafe.
    "Živela naša Srbija!", zapišta Velja.
    "Živela majka Rusija!", zakrklja Matija.
    "Živeli mi!", dodade Mihajlov.
    "Vo vijek i vijekov, amin!", zaključi Amfilohije.
    "Amin!", u glas, potvrdiše svi prisutni. Jedino Dobrica nastavi, glasno, da hrče.

GLASAM DA TALASAM

    U isto vreme, pred glasačkim mestom broj petnaest, negde u, široj, okolini Malog Crnića, na, klimavoj, klupici namikarenoj odmah pored nekog, izlokanog, kolskog puta, sede dva autentična srpska birača i bistre politiku. Lepo vreme, upekla zvezda, a oni nakrivili šajkače, sazuli opanke, turili po vlas trave u usta i razgovaraju.
    "Je li, majke ti, iziđe li ti danas na glasanje?", upita jedan.
    "Ja, bogme, izidjog!", odgovori ovaj.
    "Pa koga si, leba ti, zaokružio?", nastavi prvi.
    "Ne znam ja ni sam to, nekog jesam!", odgovori drugi.
    "Pi', pa valjda znaš koga?", opet, upita prvi.
    "Ne znam, ne znam, možda sam glaso za Tomu, a možda i nisam!", zajedljivo, reče drugi.
    "Dobro, bre, ako nećeš da kažeš i ne moraš, ali šta misliš koj' će da pobedi?", uporno, nastavi prvi.
    "Ne znam ti ja to, možda ovaj za koga sam glas'o, a možda i ovaj za koga nisam. A šta ti misliš?", upita drugi.
    "Pih, ne znam ni ja, a i ko će ga znati za koga sam ja glas'o!", odgovori prvi i nastavi: "A šta ti, leba ti, misliš o Kosovu i Jevropi?".
    "Pa, isto što i ti.", odgovori drugi.
    "Znači ništa?", značajno, upita prvi.
    "Ništa.", ravnodušno, odgovori drugi.
    "A je li, pobro, što smo mi, uopšte, i izlazili na glasanje?", nastavi prvi.
    "Valjda, kume, zbog onijeh besplatnih akcija od države.", reče drugi.
    "Jes, vala, rođače, u pravu si!", zaključi prvi.

SLIKANJE

A u Srbiji prođe još jedan izborni ciklus. Ko je pobedio, pobedio je. Ko je izgubio, izgubio je. Srbija je, u svakom slučaju, dobila predsednika kakvog i zaslužuje. Sada može, u skladu sa predsedničkim ovlašćenjima druga pobednika, samo, da se slika sa njim. Za to, valjda, predsednik i služi. Ipak, jedno je sigurno. Za koga god da ste vi glasali u drugom krugu predsedničkih izbora, pravi pobednik je, jedino, Vojislav Koštunica. Ajmo ljudi: "Ptičica!".

Pošalji komentar!

3 February 2008 - 11:48 PM

Poslao/la gulanfer

kada se stišaju strasti , ljudi će polako da svataju kako nisu imali niti malo razloga za slavu . Već će ako i malo imaju pameti svatiti da je pobedila ipak jad i beda koja nadire